Zahvaljujući sredstvima odobrenim od strane Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost (Novi Sad, AP Vojvodina) na Visokoj strukovnoj vaspitačkoj i medicinskoj školi u Vršcu, tokom novembra i decembra meseca 2024. godine, uspešno je nastavljena realizacija razvojnoistraživačkog projekta pod nazivom: „Podsticanje ranog razvoja u funkciji ostvarivanja dobrobiti dece – povezivanje teorije i prakse“ ( br. rešenja: 000789463 2024 09418 004 000 000 001/1; rukovodilac projekta dr Tanja Nedimović, prof. struk. studija). Predmet istraživanja u okviru ovog projekta je podsticanje ranog razvoja dece u funkciji ostvarivanja dobrobiti za svu decu.

Projektni zadatak: Sprovođenje istraživanja sa ciljem da se ispitaju znanja, umenja i vrednosni stavovi relevantnih odraslih o ranom razvoju i njegovom značaju za dobrobit dece; teškoćama i preprekama u značajnim oblastima ranog razvoja i potrebama unapređivanja prakse u domenu podsticanja ranog razvoja (koji je usklađen sa prijavom projekta i planiranim zadacima) u navedemom periodu realizovali su članovi projektnog tima: prof. dr Aleksandar Stojanović, dr Nataša Sturza Milić, dr Ivana Đorđev, dr Aleksandra Simić i dr Tanja Nedimović.

U istraživanju je učestvovalo 570 ispitanika (56 studenata – budućih vaspitača i master vaspitača, 91 aktivnih vaspitača i medicinskih sestara – vaspitača; 339 roditelja i 84 profesora koji obrazuju buduće /master/ vaspitače).

Preuzmite Preliminarne rezultate istraživanja.

Za projektni tim izveštaj pripremila:
dr Tanja Nedimović

Пројектни задатак: учешће на (домаћим и међународним) конференцијама[1]

У складу са активностима планираним у оквиру развојноистраживачког пројекта Подстицање раног развоја у функцији остваривања добробити деце – повезивање теорије и праксе / Encouraging early development in order to ensure children’s well-being – connecting theory and practice (пројекат je одобрио Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност, Нови Сад, Република Србија, бр. решења: 000789463 2024 09418 004 000 000 001/1) 6. октобра 2024. године пројекат и део досадашњих продуката рада у оквиру истог представљени су на интернационалној конференцији – ICIE 2024: Excellence, Innovation, & Creativity in Basic-Higher Education & Psychology (Latest Development in Research & Practices) у Букурешту (Румунија).

[1] Сви појмови који су у тексту употребљени у мушком граматичком роду обухватају мушки и женски род лица на која се односе.

„Умрежавање високошколске наставе и вртића кроз педагошко документовањеˮ

‒ Извештај о реализованим активностима поводом обележавања почетка нове школске 2024/25. године ‒

„Умрежавање високошколске наставе и вртића кроз педагошко документовањеˮ

‒ Извештај о пројектним активностима у претходном периоду / досадашњим резултатима истраживања ‒

Реализација пројектног задатака

Као прилог реализацији пројектног задатка – сагледавање могућности и значаја подстицања раног развоја кроз позитиван трансфер знања и сарадничких односа релевантних одраслих, те унапређивање високошколске наставе и повезивање са праксом – крајем пролећног семестра 2024. године у оквиру високошколске наставе на I години мастер студија, стварани су услови у којима су студенти развијали професионалну интеракцију и критичку рефлексију према изабраној литератури у функцији подстицања раног развоја и добробити деце. Активност је осмислила и заједно са студентима прве године мастер струковних студија Високе струковне васпитачке и медицинске школе у Вршцу реализовала др Наташа Стурза Милић, чланица пројектног тима.

„Умрежавање високошколске наставе и вртића кроз педагошко документовањеˮ

‒ Извештај са иницијалног пројектног састанка ‒

У петак, 21. јуна 2024. године одржан је иницијални састанак у оквиру развојноистраживачког пројекта, под називом „Умрежавање високошколске наставе и вртића кроз педагошко документовање”. Пројекат је одобрен и подржан финансијским средствима Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност АП Војводине (бр. решења: 000833611 2024 09418 004 000 000 001/1), а циљ пројекта садржан је у ближем повезивању теорије и праксе, те подизању квалитета високошколске наставе путем интеграције више актера ‒ професора, студената, васпитача и деце из вртића.

Састанку су присуствовале чланице пројектног тима из редова наставница Високе школе: др Љиљана Келемен Милојевић, др Даница Веселинов, др Снежана Пртљага, др Наташа Стурза Милић, мр Невена Чолаков и др Јасмина Столић Пивнички. Такође, својим учешћем, успешној реализацији састанка и договора око првих пројектних активности велики допринос су пружиле васпитачице из ПУ „Чаролија” ‒ Вршац, из вртића „Плави чуперак” и „Колибри”.

На иницијалном састанку разматрало се о значају педагошког документовања и потребама за пружањем подршке овој круцијалној стратегији васпитача. Изнети су први импулси за осмишљавање заједнице која учи, односно организовање вежбаоница и радионица у којима ће учествовати професори, студенти, практичари и деца из вртића. Први пројектни задаци подразумевају снимање актуелног стања, које ће на следећем састанку бити приказано кроз неке од техника (Дрво циљева, Три линије, Сендич техника…), кроз углове вишеперспективности: Где смо сада? Где бисмо желели да будемо? Како то да остваримо?

Поред тога, изнети су предлози за израду промотивног плаката и интерног (звучног) назива пројекта: МРЕЖА. Састанак је обухватао и почетне кораке за уређење Хеуристичког центра на Високој школи, чији је циљ сврсисходно интегрисање више предмета и учешће практичара у настави. У том смислу, износили су се предлози за уређивање Хеуристичког центра дидактичким материјалима и средствима, као и за опремљеност инспиративног простора за учење студената и деце.

Пројектни тим

Реализација пројектног задатака

Као прилог реализацији пројектног задатка – теоријско разјашњење раног развоја деце – 8. јуна и 15. јуна 2024. године спроведено је анкетирање у склопу квалитативног испитивања конципираног са циљем да се применом теоријско-методолошког апарата когнитивне лингвистике открију и протумаче метафоричке концептуализације студената – будућих мастер васпитача о циљном домену рани развој. Активност је осмислила и заједно са 40 студента прве године мастер струковних студија Високе струковне васпитачке и медицинске школе у Вршцу реализовала др Ивана Ђорђев, члан пројектног тима (место реализације: Висока школа, Вршац).

Комплетан извештај са фотографијама и прелиминарним резултатима доступан је овде.

1. Наташа Војин и Тамара Краварушић: „Техника подстицања креативности Шест шешира у раду са децом предшколског узраста”
2. Катарина Поповић и Хајналка Кецман: „Хеуристичка корачница у нашем вртићу”
3. Сања Ракић, Јелена Туцић, Барбара Ковачки и Биљана Аршинов: „Шта све може ваздух”
4. Анамарија Прокић, Славица Мајорфи, Надежда Бераров и Снежана Стефановић: „Примена хеуристичких и креативних техника у вртићу као сигуран пут до новог истраживања – пројекта”
5. Драгана Галијаш, Наталија Тадић и Нина Божиновска: „И робот има срце”
6. Рада Стевановић: „Ређо Емилија – нов приступ образовању”
7. Катарина Павићевић, Мирјана Митрић и Маја Пролић: „Прича о Ристи Глисти”
8. Тијана Мудрић, Николина Николић, Силвија Демше и Тамара Раденковић: „Мали ботаничари”
9. Татјана Годић, Наташа Ђилас и Биљана Радојевић: „Коло као објекат сазнања – хеуристик у раду са децом”
10. Бранка Јовановић, Драгана Радановић и Ана Танасковић: „Корак по корак до сиртакија – хеуристичко путовање у Грчку”
11. Александра Антанасијевић Арацки, Валентина Ефтимов и Наташа Ивановић: „Ликовни изрази, боје и материјали”
12. Јована Женар Ћирилов, Санела Михаљфи, Јелена Јанковић, Аурора Бахтјук, Марија Цветиновић и Милица Стојковић: „Ми смо мали истраживачи”
13. Алиса Драгојевић, Тања Сабо и Ганимета Зејнула: „Пројектна прича: Каква је наша исхрана”
14. Исидора Терзић: „Примери коришћења хеуристичких техника за подстицање креативности”
15. Маријана Вукмировић и Јелена Остојић: „Просторно-временска организација у вртићу кроз рециклажу”
16. Маријана Миладиновић и Весна Пантелић: „Хеуристичка потрага кроз историју за плесом као покретачем емоција и бунта”
17. Оливера Ђорђевић: Хеуристички приступ ликовном васпитању