Akreditacija - vaspitači

Назив студијског програма:	Струковни васпитач
Високошколска установа у којој се изводи студијски програм:	Висока школа струковних студија за васпитаче „Михаило Палов”, Вршац
Образовно – научно/образовно – уметничко поље:	Друштвено-хуманистичке науке
Научна, стручна или уметничка област:	Педагошке и андрагошке науке
Врста студија:	Основне струковне
Обим студија изражен ЕСПБ бодовима:	180
Назив дипломе:	Струковни васпитач
Дужина студија:	3 године/6 семестара
Година у којој је започела реализација студијског програма:	2008.
Година када ће започети реализација студијског програма (ако је програм нов):	/
Број студената који студира по овом студијском програму:	270 (=90x3)
Планирани број студената који ће се уписати на овај студијски програм:	90 (70 студената на српском наставном језику, 10 на румунском и 10 на ромском)
Датум када је програм прихваћен од стране одговарајућег тела (навести ког):	· Уверење Комисије за акредитацију и проверу квалитета о акредитацији студијског програма основних струковних студија – Струковни васпитач, бр. 612-00-00135/2012-04 од 27. 04. 2012; · Дозвола за рад издата од Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој дел. бр. 114-022-398/2012-01 од 19. 04. 2013. године за програм Струковни васпитач, на основним струковним студијама. · Уверење о акредитацији студијског програма: основне струковне студије – Васпитач деце предшколског узраста на српском, ромском и румунском језику (180 ЕСПБ), издато од Комисије за акредитацију и проверу квалитета, дел. бр.612-00-02297/2015-06 од 17. 06. 2016; · Дозвола за рад дел. бр. 142-022-434/2016-01 од 04. 08. 2016. године издата од Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност за извођење студијског програма основних струковних студија – Васпитач деце предшколског узраста на српском, румунском и ромском језику (180 ЕСПБ); · Програм који се реакредитује прихваћен је од стране Наставно-стручног већа 21. 04. 2022. године.
Језик на коме се изводи студијски програм:	Српски, румунски и ромски језик.
Година када је програм акредитован:	Први пут акредитован 2008. године, реакредитован 2012. и 2016. године.
Web адреса на којој се налазе подаци о студијском програму:	http://uskolavrsac.edu.rs/Vaspitaci/Standardi_SP.htm

Стандарди

Стандард 1. Структура студијског програма

Студијски програм садржи елементе утврђене законом (који се детаљно исказују у одговарајућим стандардима)

Опис

Студијски програм Струковни васпитач траје три године и на њему се настава одвија на три језика – српском, румунском и ромском. Упис на студије остварује се након положеног пријемног испита, који се састоји из провере способности (говорних, музичких, физичких), теста опште информисаности и теста знања из матерњег језика и књижевност.

Циљ студијског програма је да будући васпитачи стекну довољно општег и стручног знања, основу за рефлексивну праксу, да рaзвију критичку одговорност да деци помогну у њиховом развоју и подстицању саморазвоја, односно да им помогну да усвоје знања, вештине и вредности неопходне за даљи раст и развој, а ово подразумева усвојеност педагошко-дидактичких и других компетенција, подразумеваних дескрипторима калификационог оквира васпитача (планирање васпитно-образовног рада, организовање заједничког истраживања и учења, педагошко вођење групе, праћење ефеката васпитно-образовног процеса...).

У оквиру три године студија оптерећење студената износи 180 ЕСПБ бодова (у свакој години 60 ЕСПБ бодова). Студијски програм садржи академско-општеобразовне, стручне и стручно-апликативне предмете. Академско-општеобразовни предмети су заступљени са 13,33%, што је у складу са прописаним стандардима. Стручни предмети су заступљени са 39,44%, стручно-апликативни са 47,22%, што је такође у складу са стандардима. Изборни предмети су заступљени у складу са стандардима са 21,11 % у односу на бодовну оптерећеност студента.

Педагошка пракса као интегрисана стручна пракса у предшколској установи је обавезна за студенте и предвиђена у сваком семестру, уз одговарајуће ЕСПБ бодове. У складу са савременим педагошким тенденцијама и описаном наставном филозофијом, на Високој школи струковних студија за васпитаче ,,Михаило Палов” предвиђени су савремени дидактички модели и методе учења и поучавања (критичко комуникативна дидактика, курикуларни приступ, интерактивно учење, саморефлексивно учење, менторско вођење и слично).

Појединачни програми предмета, као и методе извођења наставе детаљно су описани у Прилогу 1.1. У истом је дата и листа обавезних и изборних студијских предмета, са оквирним садржајем и временом потребним за извођење појединих врста студија; бодовна вредност сваког предмета исказана је у складу са европским системом преноса бодова (ЕСПБ). Исказана је бодовна вредност завршног рада, као и предмета завршног рада (по 2 у оба случаја) у шестом семестру. Циљ завршног рада је да интегрише стечено знање, вештине и способности и да оствари примену концепта академског писања. Обавезни изборни, као и слободни изборни предмети распоређени су по семестрима на начин да се у сваком од њих од понуђених 4 бира 1. Укупно је, дакле, понуђено 24 изборна предмета. Почев од трећег семестра, студенти имају могућност да се оптирањем за одређене изборне предмете уже определе и стекну појачане компетенције за рад са децом јасленог узраста, појачане компетенције за рад са социјално депривираном децом или појачане компетенције за рад са децом на енглеском језику. Предмети се бодовно уклапају у укупан број ЕСПБ бодова прописаних стандардима.

Прилози за стандард 1:

Прилог 1.1. Публикација установе (у штампаном или електронском облику, сајт институције).

Стандарди

Стандард 2. Сврха студијског програма

Студијски програм има јасно дефинисану сврху и улогу у образовном систему, доступну јавности.

Опис

Основна сврха студијског програма основних студија Струковни васпитач (на српском, румунском и ромском језику) на Високој школи у Вршцу је да се у зависности од потреба друштва обезбеди одговарајућа припрема студената за сложену и одговорну професију васпитача у предшколским установама и односи се на њихово оспособљавање за рад у предшколским установама, као и омогућавање стицања професионалних знања, стручних вештина и умења неопходних за квалитетно, ваљано и професионално обављање професије, сходно активностима које предвиђа каталог радног места за васпитача у предшколским установама. Сврха програма је усклађена са савременим образовним концептима Европе који истичу компетенцију као општу способност, неопходну за артикулисање другачијег односа појединац–друштво, као и са потребом да студенти стекну што шире образовање, али и да овладају неопходним компетенцијама, а ово подразумева њихову способност за плуралистички приступ теорији васпитања, за развој диверсификованих програма у чијем је центру дете и његова добробит, као и за разумевање и примену савремених педагошких приступа.

Компетенције развојности појединца су у суштини концепта компетенција које кандидати треба да усвоје како би на прихватљив начин пришли подстицању развоја потенцијала деце. У сету компетенција које будући васпитачи треба да усвоје је и саморефлексивност, која подразумева добру методолошку опремљеност за самовредновање и прилагођавање праксе контексту и променама у њему и има као циљ мењање праксе у складу са променама у области педагошких концепата и актуелних друштвених прилика. Програм је тако конципиран да омогућава да образовање васпитача буде интердисциплинарно и обезбеди им стицање стручних компетенција у погледу обављања васпитања, образовања, неге, здравствене и социјалне заштите сваког детета.

Сврха студијског програма Струковни васпитач је да кроз предметне садржаје и педагошку праксу код студената (будућих васпитача) развије компетенције за холистички, хуманистички и демократски приступ детету, уз поштовање специфичности, права детета, да допринесе оптималном развоју детета у складу са његовим могућностима, кроз односе, игру, планиране ситуације учења и животно-практичне ситуације. Сврха студијског програма је формирање компетентног васпитача који је припремљен за сагледавање сложености контекста у коме расту и развијају се данашња деца и комплексну професионалну улогу којом учествује у задовољавању потреба свих интересних група са којима је у комуникацији (дете, родитељ, колега, унутрашњи и спољашњи сарадници, локална заједница), поштујући научна достигнућа и законске норме уз развијен сензибилитет за индивидуалне карактеристике и проблеме деце, способност за брзо и исправно реаговање на све проблеме са којима се суочава у пракси, сагледавање квалитета сопствене педагошке праксе кроз самовредновање и вредновање рада, континуирано усавршавање, учешће у пројектима и истраживањима од значаја за предшколску праксу. У складу с тим, сврха програма се огледа и у обезбеђивању конкурентности на тржишту рада и адекватном професионалном позиционирању.

У исто време предложени студијски програм студентима нуди могућност да у одређеној мери, бирајући изборне предмете, самостално креирају своје студије, са могућношћу да им пруже прилику за мобилност током студија, рад и свакодневни живот у мултикултурној и мултилингвалној Европи. Изборни предмети осмишљени су и организовани тако да пажљивим одабиром одређених изборних предмета студенти могу, поред општих, стећи и појачане компетенције за рад са децом јасленог узраста, појачане компетенције за рад са социјално депривираном децом, или појачане компетенције за рад са децом на енглеском језику. Ово пружа могућности студентима за самостално креирање студија, што програму даје предзнак савременог приступа изради курикулума, а за студенте ово значи могућност креирања сопствених стручних профила и подразумевану мотивисаност за досезање виших нивоа компетентности.

Предложени студијски програм реализује се на Високој школи у Вршцу, где су активна и два центра: Центар за целоживотно учење (основан у оквиру Erasmus+ Capacity Building пројекта Keep Educating Yourself, 2016–2022) и Истраживачко методички центар (основан у оквиру IPA CBC програма Румунија–Србија: For New Unique Education Design, 2021–2023). Центри отварају могућност континуираног развоја и осавремењавања студијског програма, као и наставних метода који су на њему заступљени. Могућности за мобилност на Високој школи постоје и одвијају се у оквиру пројекта Еразмус+ Кључна акција 2 са Универзитетом „Аурел Влајку” из Арада (рум. Universitatea ,,Aurel Vlaicu” din Arad), Румунија, Универзитетом „1. децембар 1918” у Aлба Јулији, Румунија (рум. Universitatea „1. Decembrie 1918” din Alba Iulia) и Универзитетом ,,Александру Јоан Куза” у Јашију (рум. Universitatea „Alexandru Ioan Cuza” din Iași), Румунија.

Прилози за стандард 2:

Прилог 1.1. Публикација установе (у штампаном или електронском облику, сајт институције).

Стандарди

Стандард 3. Циљеви студијског програма

Студијски програм има јасно дефинисане циљеве.

Опис

Циљ студијског програма Струковни васпитач је образовање и оспособљавање васпитача за рад с децом у предшколским установама и усмерен је на стицање стручних компетенција за подршку добробити деце. Усмерен је на савремено проучавање предшколског васпитања и образовања и обухвата сазнања и достигнућа педагошких, психолошких, филозофских, социолошких, дидактичко-методичких и осталих наука, чији су садржаји имплементирани кроз дефинисане предмете у програму.

Студијски програм је конципиран тако да омогући будућим васпитачима да стекну довољно општег и стручног знања како би имали критичку одговорност да деци предшколског узраста са којом раде помогну у њиховом развоју и подстицању саморазвоја. Посебно је значајно да им се пруже могућности да изграде вештине и умења којима ће код деце подстицати алтруизам, емпатију, разумевање, одговорност, креативност, иницијативност, иновативност, кооперативност, праведност, уважавање различитости, самопоштовање и да их усмеравају да планирају и предвиђају консеквенце својих акција, као и да развију толеранцију, вештину слушања, способност сагледавања проблема и смисла у ономе што раде и што се око њих збива. Покретање иницијативе и друге особине које подразумевају тимски рад су такође сврха којој се тежи у оспособљавању васпитача.

Општи циљ је усмерен на стицање стручних компетенција и подстицање будућих васпитача на континуирано стручно усавршавање и целоживотно учење. Образовање будућих васпитача односи се на стицање знања, вештина, умења и обезбеђивање услова за холистички и хеуристички приступ учењу и развоју деце предшколског узраста у складу са њиховим потребама, могућностима и заинтересованошћу и у вези с неговањем игре и специфичних облика учења и подстицања властитих активности детета као начина стицања сазнања о себи и свету који га окружује.

Општи циљеви – због неопходности сталног прилагођавања променљивом друштвеном контексту, потребе континуираног образовања, стручног усавршавања, развоја каријере, као и унапређивања запошљивости су:

• примена теоријских знања у практичном контексту;

• примена информатичке технологије у прикупљању, организовању и

коришћењу информација у раду и свакодневном животу;

• преузимање одговорности за властито континуирано учење и напредовање у послу и каријери;

• препознавање пословних могућности у радној средини и ширем социјалном окружењу.

Специфични циљеви су оспособљавање студената за креирање, планирање, моделовање и реализацију истраживачких активности, пројеката и активног учења с децом, којим се развија и подстиче радозналост за посматрање, проучавање, истраживање и тумачење појава, процеса, законитости и односа у непосредној природној и друштвеној средини. Циљ програма је и развијање способности, усавршавање вештина и умења студената за примену интегрисаног приступа, развијање реалног програма, праћење, документовање и вредновање васпитно-образовног процеса.

Предвиђено је да током образовања за рад у предшколским установама, студенти – будући васпитачи овладају знањима о холистичкој природи развоја детета; узајамној зависности и условљености свих аспеката дечјег развоја; знањима о различитим стратегијама учења деце раних узраста; знањима из области различитих наука, уметности и културе као извора садржаја у развијању предшколског програма помоћу којих се стварају услови за упознавање деце са цивилизацијским достигнућима у сврху функционалног учешћа у свакодневном животу и стварања погодне базе за учење кроз игру; развију умења за креирање инспиративне средине за учење и истраживање; целовито сагледавају повезаност делатности предшколске установе (васпитања, образовања, неге, здравствене и социјалне заштите сваког детета); оспособе се за креативну примену стручних знања, умења и вредности у раду са децом, у складу са њиховим узрасним и развојним особеностима; оспособе се да примењују интегрисани приступ развоју и учењу деце раних узраста; разумеју демократски и критичко-рефлексивни приступ пракси предшколског васпитања и образовања, уз интегрисање знања из различитих области и њихову примену; развију критички став и истраживачки однос усмерен на иновирање праксе уз подстицање партиципације детета предшколског узраста у активностима; развију спремност за ангажовање у локалној заједници на промовисању права детета и породице, као и предшколског васпитања и образовања; оспособе се да делују као рефлексивни практичари корелирајући, интегришући и расуђујући према доступним информацијама о детету у складу са специфичним ситуацијама и циљевима васпитања и образовања; развију позитиван однос према значају целоживотног учења у личном и професионалном развоју, као и у подручју професионалног јавног деловања; усвоје знања о законској регулативи и документовању дечјег развоја, свога рада и оних које ће им послужити за даље целоживотно учење; развију умења за примену ИКТ, образовних софтвера и платформи у реализацији и развијању предшколског програма.

Висока школа струковних студија за васпитаче ,,Михаило Палов” у Вршцу ће сврху и циљеве свог студијског програма преиспитивати периодично, евалуирати његову сврсисходност и на основу тога усавршавати.

Прилози за стандард 3:

Прилог 1.1. Публикација установе (у штампаном или електронском облику, сајт институције).

Стандарди

Стандард 4: Компетенције дипломираних студената

Савладавањем студијског програма студент стиче опште и предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања стручне, научне и уметничке делатности. Опис квалификације која произилази из студијског програма мора одговарати одређеном нивоу националног оквира квалификација.

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Компетенције студената студијског програма Струковни васпитач на Високој школи струковних студија за васпитаче ,,Михаило Палов” у Вршцу (у даљем тексту: Висока школа) детерминисане су актуелним Основама програма предшколског васпитања и образовања (2018), Правилником о стандардима компетенција за професију васпитача и његовог професионалног развоја (2018) и Националним оквиром квалификација Републике Србије (2019).

Студијским програмом студенти стичу опште способности за:

· анализу, синтезу, предвиђање решења, критичко промишљање и рефлексивни приступ примени усвојених знања и решавања проблема у васпитно-образовној пракси, уз позитивну комуникацију и сарадњу са свим актерима у друштвеној средини;

· стварање сигурног и подстицајног окружења за учење и развој деце у предшколској установи;

· развијање социјалног и културног идентитета и осећања припадности деце у вршњачкој заједници кроз њихову партиципацију у активностима;

· примену истраживачких метода и техника;

· праћење, вредновање и документовање активности деце у предшколској установи;

· анализу и вредновање савремених предшколских програма и примера добре праксе, са циљем унапређивања сопствених активности у предшколској установи;

· успешну комуникацију и сарадњу са децом, родитељима, стручним и другим лицима, и развијање заједнице учења у предшколској установи и ван ње;

· промовисање предшколског васпитања и професије васпитача на стручним скуповима и публиковање стручних радова;

· примену етичких стандарда у својој професији.

У складу с тим, планирано је да будући струковни васпитачи стичу и предметно-специфичне способности, које су у функцији квалитетног обављања професионалне делатности, ослоњене на савремена научна и уметничка сазнања: делатност васпитања и образовања деце предшколског узраста као делатност од непосредног друштвеног значаја.

Студијским програмом студенти стичу следеће предметно-специфичне способности за:

примену савремених стратегија и технологија у креирању и развијању реалног програма са децом у предшколској установи;
развијање интегрисаног приступа кроз тематско и пројектно планирање;
интегрисање методичких знања у планирање и развијање реалног програма;
осмишљавање подстицајног простора и откривање места учења у реалном контексту;
подржавање дечјих потенцијала, добробити, заједничког учешћа, аутентичних искустава, непосредних доживљаја и различитих начина изражавања;
начине учешћа и подржавања дечје игре као приступа стварности;
моделовање истраживачког и стваралачког односа;
развијање партнерског односа са родитељима и њихово смислено укључивање;
предузимљивост у решавању проблема у подручју непосредног рада са децом и развијања реалног програма;
уважавање различитости и инклузивни приступ у раду са децом којој је потребна додатна подршка;
професионалну интеракцију и критичке рефлексије;
праћење савремене стручне литературе и трендова развоја предшколског васпитања и образовања.

Према дескрипторима Националног оквира квалификација, предвиђени су следећи исходи учења:

‒ поседовање стручних знања која се односе на теорије, принципе и процесе укључујући вредновање, критичко разумевање и примену у области учења и рада;

‒ решавање сложених проблема у области учења и рада;

‒ примењивање вештина успешне комуникације у интеракцији и сарадњи са другима из различитих друштвених група;

‒ коришћење опреме, инструмената и уређаја релевантних за област учења и рада;

‒ вођење средње сложених пројеката самостално и са пуном одговорношћу;

‒ примењивање етичких стандарда своје професије;

‒ организовање, контролисање и обучавање других за рад;

‒ анализирање и вредновање концепата, модела и принципа теорије и праксе унапређујући постојећу праксу;

‒ испољавање позитивног односа према значају целоживотног учења у личном и професионалном развоју.

То, конкретније, подразумева следеће:

усвојена знања о холистичкој природи развоја детета: узајамној зависности и условљености свих аспеката дечјег развоја;
знања о различитим стратегијама учења деце раних узраста;
знања из области различитих наука, уметности и културе као извора садржаја у развијању предшколског програма помоћу којих се стварају услови за упознавање деце са цивилизацијским достигнућима у сврху функционалног учешћа у свакодневном животу и стварања погодне базе за учење кроз игру;
умења за креирање инспиративне средине за учење и истраживање;
целовито сагледавање повезаности делатности предшколске установе (васпитања, образовања, неге, здравствене и социјалне заштите сваког детета);
креативна примена стручних знања, умења и вредности у раду са децом, у складу са њиховим узрасним и развојним особеностима;
оријентација на интегрисани приступ развоју и учењу деце раних узраста;
демократски и критичко-рефлексивни приступ пракси предшколског васпитања и образовања, уз интегрисање знања из различитих области и њихову примену;
критички став и истраживачки однос усмерен на иновирање праксе уз подстицање партиципације предшколског детета у активностима;
иницијативност, сарадња и стваралаштво у реализацији предшколског програма;
отвореност у односу вртића, породице и локалне заједнице и разумевање за породични и друштвени контекст из кога дете долази;
спремност за ангажовање у локалној заједници на промовисању права детета и породице, као и предшколског васпитања и образовања;
оспособљеност васпитача да делују као рефлексивни практичари корелирајући, интегришући и расуђујући према доступним информацијама о детету у складу са специфичним ситуацијама и циљевима васпитања и образовања;
позитиван однос према значају целоживотног учења у личном и професионалном развоју, као и у подручју професионалног јавног деловања.
знања о законској регулативи и документовању дечјег развоја, свога рада и оних који ће им послужити за даље целоживотно учење;

спремност за примену ИКТ, образовних софтвера и платформи у реализацији и развијању предшколског програма.

Показатељи и прилози за стандард 4:

Додатак дипломе – Прилог 4.1.

Стандарди

Стандард 5. Курикулум

Курикулум студијског програма садржи листу и структуру обавезних и изборних предмета и модула и њихов опис. Основна изборност уметничких студија уграђена је у главни предмет.

Опис

У оквиру стандарда дата је структура курикулума која обухвата распоред предмета по семестрима, фонд часова активне наставе и ЕСПБ бодове, као и друге релевантне податке. Опис предмета дат у прилозима садржи назив, тип предмета, годину и семестар студија, број ЕСПБ бодова, име наставника, циљ курса са очекиваним исходима, знањима и компетенцијама, предуслове за похађање предмета, садржај предмета, препоручену литературу, методе извођења наставе, начин провере знања и оцењивања и друге податке. Број ЕСПБ бодова по семестрима је 30, у складу са стандардима. Студијски програм разликује се од студијског програма Струковна медицинска сестра/техничар, који је акредитован на Високој школи струковних студија за васпитаче „Михаило Палов” у Вршцу за најмање 35% од укупног броја ЕСПБ бодова, и то предмета са активном наставом из скупа стручно-апликативних, научно-стручних, односно уметничких има заједничке основе у износу од најмање 25% од укупног броја ЕСПБ бодова у складу са стандардима.

У структури предложеног студијског програма, када је реч о групама предмета, у односу на укупан број ЕСПБ бодова, заступљени су:

· академско-општеобразовни предмети –13,33%

· стручни, односно уметничко-стручни предмети –39,44 % и

· стручно-апликативни предмети– 47,22%,

што одговара прописаним стандардима.

У структури студијског програма, изборни предмети заступљени су са 21,11 % у односу на укупан број ЕСПБ бодова што је у складу са прописаним стандардима.

Предложени студијски програм предвиђа да студент има више од 20 часова активне наставе недељно, као и да више од 50% од минималног броја часова активне наставе недељно буду предавања, што је у складу са прописани стандардима. У петом и шестом семестру, због специфичности предложене области, број часова практичне наставе је повећан.

Саставни део курикулума у сваком семестру је интегрисана стручна пракса у трајању од најмање 180 часова, односно између 1–4 часа недељно, у зависности од семестра, која се реализује у предшколским установама – вртићима. Такође, као што је предвиђено стандардима, курикулум предвиђа завршни рад као и предмет завршног рада, са исказаним ЕСПБ бодовима (по 2 у оба случаја).

Предложени курикулум студијског програма Струковни васпитач, предвиђа могућност студената да почев од трећег семестра, одабиром одређених изборних предмета стекну појачане компетенције за рад са децом јасленог узраста, појачане компетенције за рад са социјално или за рад са децом на енглеском језику. Укупна бодовна вредност изборних предмета уклапа се у укупан број ЕСПБ бодова прописаних стандардима..

Табеле и Прилози за стандард 5:

Табела 5.1. Распоред предмета по семестрима и годинама студија.

Табела 5.1 a. Распоред предмета по семестрима и годинама студија за основне струковне студије (ОСС), специјалистичке струковне студије (ССС) и основне академске студије (ОАС).

Табела 5.2. Спецификација предмета.

Табела 5.2.а. Књига предмета – студијски програм (Струковни васпитач)

Табела 5.3. Изборна настава на студијском програму.

Табела 5.4. Листа предмета на студијском програму првог нивоа, по типу предмета: (академско-општеобразовни предмети, теоријско-методолошки предмети, научно, односно уметничко стручни, стручно апликативни и стручни, односно уметничко-стручни предмети)

Извештај 1. Извештај о структури студијског програма (овај извештај следи из електронског формулара и формира се након уноса и обрачуна свих података у електронском формулару)

Блок табела 5.1. Студијски програм са изборним подручјем – модулима.

Прилог 5.1. Књига предмета (у документацији и на сајту институције).

Прилог 5.2. Одлука о прихватању студијског програма од стране стручних органа високошколске установе.

Стандарди

Стандард 6. Квалитет, савременост и међународна усаглашеност студијског програма

Студијски програм је усклађен са савременим светским токовима и стањем струке, науке и уметности у одговарајућем образовно-научном, односно уметничко-образовном пољу и упоредив је са сличним програмима на иностраним високошколским установама, а посебно у оквиру европског образовног простора.

Опис

Студијски план Високе школе струковних студија за васпитаче „Михаило Палов” у Вршцу, као и програми које садржи, усклађен је са студијским плановима и програмима на сродним институцијама у низу земаља у западној Европи, као и у земљама у окружењу. Предложени план и програм подробније је поређен и структурно и формално усклађен је са сличним плановима по којима се васпитачи деце предшколског узраста образују на следећим институцијама у оквиру европског образовног простора:

Висока школа за образовање васпитача „Етвeш Јожеф” у Баји, Мађарска (Címlap | Eötvös József Főiskola),
Педагошки факултет Универзитета у Марибору, Словенија (http://www.pef.um.si),
ЕЛТЕ Универзитет, Будимпешта – Мађарска (https://www.elte.hu/en/pre-school-teaching),
Свеучилиште у Пули, Факултет за одгoјне и образовне знаности, Хрватска (Preddiplomski stručni studij Predškolski odgoj – Fakultet za odgojne i obrazovne znanosti, unipu.hr).

На основу увида у документацију три приложена инострана програма закључује се да је предложени план студија са њима усклађен и упоредив у погледу услова уписа, нивоа и трајања студија, као и стицања дипломе. У прилог усклађености говори и чињеница да програм обухвата једносеместралне обавезне и изборне предмете који се вреднују кредитним системом бодова, прихваћеним у Европи, при чему су пажљиво одмерене предиспитне и испитне обавезе студената тако да је број ЕСПБ у складу са оптерећењем студената. Значајно је напоменути и да су компетенције које студенти стичу током студија према предложеном наставном плану и програму у складу са компетенцијама које њихове колеге стичу студирајући према приложеним иностраним програмима. У исто време, поред тога што прате најновија научна и стручна сазнања, заступљени курсеви претпостављају савремене методе и технике поучавања, као и континуирано праћење појединачних студената, што такође одговара европским трендовима. Такође, пред студенте Високе школе стављају се исти захтеви као и пред студенте у другим институцијама када је у питању обим, квалитет и дужина писања завршног рада.

Прилози за стандард 6:

Прилог 6.1, 6.2, 6. 3. Документација о најмање три акредитована инострана програма, са којим је програм усклађен.

Прилог 6.4. Pdf документ курикулума акредитованих иностраних студијских програма са којима је студијски програм усклађен (листа предмета).

Стандард 7. Упис студената

Високошколска установа у складу са друштвеним потребама и својим ресурсима уписује студенте на одговарајући студијски програм на основу успеха у претходном школовању и провере њиховог знања, склоности и способности.

Опис

Имајући у виду расположиве просторне и кадровске могућности Високе школе струковних студија за васпитаче „Михаило Палов” (у даљем тексту Висока школа), на предлог Наставно-стручног већа, Савет школе утврђује број студената који се уписује на студијски програм Струковни васпитач. На студијски програм Струковни васпитач предвиђен је упис 90 студената (од тог броја, 10 студената на румунском и 10 студената на ромском наставном језику).

Статут Високе школе Statut.pdf (uskolavrsac.edu.rs), Правилник о полагању пријемног испита Microsoft Word - Pravilnik o polaganju prijemnog ispita za upis u prvu godinu studija.doc (uskolavrsac.edu.rs) и Правилник о упису студената на студијске програме Pravilnik o upisu na studijske programe.pdf (uskolavrsac.edu.rs) прецизно дефинишу процедуру пријема и уписа кандидата на студијски програм Струковни васпитач, као и могућност преласка студената са других сродних програма.

Упис кандидата на студијски програм Струковни васпитач врши се на основу јавног конкурса, који расписује директор Високе школе и на основу одлуке оснивача, а који се благовремено објављује у средствима јавног информисања, на сајту и огласној табли Високе школе. Конкурс садржи: број студената, услове уписа, мерила за утврђивање редоследа кандидата, поступак спровођења и трајања конкурса, релевантне информације и термине за полагање пријемног испита, начин и рокове за подношење жалби на утврђени редослед кандидата, висину школарине.

Трајање конкурсних рокова за упис студената и термине полагања пријемног испита утврђује Наставно-стручно веће Високе школе. Наведени подаци се благовремено објављују у средствима јавног информисања, на сајту и огласној табли Високе школе.

Упис кандидата спроводи Комисија за пријем студената, коју именује директор Високе школе, на предлог Наставно-стручног већа.

Да би кандидат конкурисао за упис на прву годину студијског програма Струковни васпитач треба да има завршено средње образовање у четворогодишњем трајању. Кандидат долази на пријемни испит у истакнутом термину и доноси идентификациони документ.

Пријављени кандидати приступају пријемном испиту који се састоји из: провера склоности и способности (говорних, музичких, физичких, као и провере бонтона), теста опште информисаности и теста знања из матерњег језика и књижевности (српског, румунског и ромског).

На пријемном испиту чланови Комисије за пријем студената проверавају знања, склоности и способности кандидата, при чему, врста знања, склоности и способности које се проверавају одговарају природи студијског програма Струковни васпитач. Начин провере способности и знања потребне за упис на основне струковне студије у складу је са карактером студијског програма Струковни васпитач и обавља се на начин како је наведено у Конкурсу за упис студената и Информатору за упис студената. На основу критеријума из Конкурса, сачињава се ранг-листа пријављених кандидата.

Редослед кандидата за упис утврђује се на основу општег успеха постигнутом у средњем образовању и успеха постигнутог на пријемном испиту (тест опште информисаности и тест знања из матерњег језика и књижевности (српског, румунског и ромског).

Напомена: када у нашем образовном систему почне примена полагања Државне матуре, Висока школа ће за упис на студијски програм Струковни васпитач кандидате вредновати на основу: 1) општег успеха постигнутом у средњем образовању; 2) признавања резултата са полагања матуре за предмет Српски/матерњи језик и књижевност (обавезан) и резултата са полагања матуре за један општеобразовни предмет (према избору кандидата).

Право уписа на студијски програм Струковни васпитач стиче кандидат који је на ранг-листи рангиран у оквиру броја студената предвиђених за упис.

Одмах по окончању уписа, Висока школа јавно објављује ранг-листу кандидата (на сајту и огласној табли Високе школе). Незадовољни кандидати имају право приговора и жалбе након истицања ранг-листе.

Табеле и Прилози за стандард 7:

Табела 7.1. Преглед броја студената који су уписани на студијски програм у текућој и претходне две године.

Табела 7.2. Преглед броја студената који су уписани на студијски програм по годинама студија у текућој школској години.

Прилог 7.1. Конкурс за упис студената;

Прилог 7.2. Решење о именовању комисије за пријем студената.

Прилог 7.3. Услови уписа студената (извод из Статута институције, или други документ) – (прилози су исти као прилози који се дају у документацији за акредитацију установе, уз програм се прилажу само у електронској верзији). Институција је дужна да при упису на мастер студије води рачуна о претходно стеченим компетенцијама кандидата.

Стандарди

Стандард 8. Оцењивање и напредовање студената

Оцењивање студената врши се непрекидним праћењем рада студената и на основу поена стечених у испуњавању предиспитниџ обавеза и полагањем испита.

Опис

Успешним полагањем испита, похађањем и документовањем стручних пракси, израдом и одбраном завршног рада и предмета завршног рада, у оквиру три године студија на програму Струковни васпитач, оптерећење студената износи 180 ЕСП бодова (у свакој години 60 ЕСП бодова).

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у складу са европским системом преноса бодова (ЕСПБ) и утврђује се према оптерећењу студената, применом јединствене методологије. Број ЕСПБ сваког појединачног предмета одређен је на основу укупног ангажовања студента, односно, укупног број часова активне наставе и броја сати активног индивидуалног рада студента. Наставно-стручно веће Високе школе усваја број ЕСПБ за све обавезне и изборне предмете на студијском програму Струковни васпитач, стручну праксу, завршни рад и предмет завршног рада, водећи рачуна о радном оптерећењу студената у савлађивању истих.

Успешност студента у савлађивању одређеног предмета континуирано се прати кроз рад у настави и испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита и изражава се поенима. Сваки обавезни и изборни предмет из студијског програма Струковни васпитач имају јасан и објављен начин стицања поена. Испуњавањем наставних и предиспитних обавеза, те полагањем испита студент може остварити највише 100 поена.

Рад у настави и испуњавање предиспитних обавеза подразумевају: присуство и активност на предавањима и вежбама, колоквијуме, семинарске радове, портфолије, планиране ситуације учења, практичан рад, вежбе у вртићу, пројектне активности и друге облике. Предиспитне обавезе се унапред заказују и студенти су благовремено информисани о њима. Минималан број поена које студент може да стекне испуњавањем предиспитних обавеза током наставе је 30, а максималан 70 поена. Начин стицања поена представљен је у спецификацији предмета који чине Књигу предмета (прилог у документацији и јавно истакнут на сајту Високе школе).

Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета у роковима утврђеним Законом, ако је присуствовао настави и испунио предиспитне обавезе прописане за дати предмет. Испит се полаже писмено и усмено, само писмено или само усмено. Оцена студента је заснована на укупном броју поена које студент стиче похађањем наставе, извршавањем предиспитних обавеза и полагањем испита, према квалитету стечених знања и умења. Успех студената на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан): оцена 5 (до 50 поена); оцена 6 (51–60 поена); оцена 7 (61–70 поена); оцена 8 (71–80) поена; оцена 9 (81–90) и оцена 10 (91–100 поена). Студента на испиту оцењује предметни наставник, односно, испитна комисија у одређеним ситуацијама. Висока школа је дужна да обезбеди јавност полагања испита и завршног рада. Посебно се води рачуна, наравно, у складу са специфичностима и могућностима сваког предмета, да методе оцењивања буду што разноврсније.

Положен испит је доказ да је студент савладао предвиђени програм предмета и да је способан да усвојена знања, умења и вредности користи у пракси. Студент има право приговора на оцену добијену на испиту ако сматра да није адекватна или испит није обављен у складу са Законом, Статутом високе школе и Правилником о полагању и оцењивању на испиту и завршним радовима.

Детаљне одредбе о полагању испита, завршног рада, испитним роковима и другим организационим елементима утврђене су јавним документима јавно на сајту Високе школе:

· Статутом Високе школе Statut;

· Правилником о студијама Pravila-studija;

· Правилником о полагању и оцењивању на испиту и завршним радовима Pravilnik-o-polaganju-i-ocenjivanju-na-ispitu-i-zavrsnim-radovima.

Табеле и Прилози за стандард 8:

Табела 8.1. Збирна листа поена по предметима које студент стиче кроз рад у настави и полагањем предиспитних обавеза као и на испиту.

Табела 8.2. Статистички подаци о напредовању студената на студијском програму.

Прилог 8.2. Књига предмета (у документацији и на сајту институције).

Стандарди

Стандард 9. Наставно особље

За реализацију студијског програма обезбеђено је наставно особље са потребним научним, уметничким и стручним квалификацијама.

Oпис

За реализацију студијског програма основних струковних студија Струковни васпитач обезбеђено је у потпуности наставно особље са потребним научним и стручним квалификацијама.

Број наставника у целини одговара потребама студијског програма и покрива све предмете и часове на тим предметима. Од 24 наставника ангажованих на студијском програму, 20 (83,33%) су у радном односу са пуним радним временом на Високој школи струковних студија за васпитаче „Михаило Палов” у Вршцу (у даљем тексту: Висока школа), 3 наставника са непуним радним временом и 1 наставник је ангажован у допунском раду.

Број наставника довољан је да покрије укупан број часова активне наставе на студијском програму, тако да наставници остварују укупно просечно максимално до 180 часова активне наставе годишње, односно до 6 часова недељно са толеранцијом од 20% на свим програмима које Висока школа реализује. Појединачна оптерећења наставника ангажованих на студијском програму крећу се од 1,17 до 10,80 часова недељно на свим студијским програмима.

Испуњен је услов да од укупног броја часова активне наставе предавања на студијском програму најмање 70% изводе наставници у радном односу са пуним радним временом (61 од 67 односно 91,05%).

Сви наставници студијског програма изабрани су у наставничка звања (20 професора струковних студија, 1 ванредни професор, 2 предавача и 1 наставник страног језика) и њихове компетенције одговарају врсти и нивоу њихових задужења у настави. Испуњен је услов да најмање 80% укупног броја наставника у радном односу са пуним радним временом мора имати наставна звања у одговарајућим категоријама (предавача, професора струковних студија и наставника страног језика): 20 од 20 (односно 100%).

Број сарадника довољан је да покрије укупан број часова активне наставе на студијском програму, тако да сарадници остварују укупно просечно максимално до 300 часова активне наставе годишње, односно до 10 часова недељно са толеранцијом од 20% на свим програмима које Висока школа реализује.

На студијском програму ангажован је 1 асистент у радном односу са пуним радним временом на Високој школи; његово оптерећење је 10 часова недељно на свим програмима.

Научне и стручне квалификације наставног особља одговарају научном пољу, врсти и нивоу извођења наставе о чему сведоче референце из ужих научних и уметничких области из којих наставници и сарадници изводе наставу на студијском програму.

Компетентност наставника и сарадника утврђена је на основу објављених научних радова у међународним часописима, домаћим часописима, радова објављених у зборницима са међународних научних скупова, монографијама и уџбеницима. Приказане репрезентативне референце наставника доступне су на веб-сајту Високе школе..

Табеле и Прилози за стандард 9:

Табела 9.0. Укупни подаци о наставном особљу у установи (листа се формира приликом уноса података у електронски формулар, установа је обавезна да у ову табелу унесе све податке који се траже)

Табела 9.1. Научне, уметничке и стручне квалификације наставника и задужења у настави

Табела 9.1.а. Књига наставника – студијски програм (ОСС Струковни васпитач)

Табела 9.2. Листа ангажованих наставника са пуним радним временом на студијском програму/свим програмима/друга ВУ

Табела 9.3. Листа ангажованих наставника са непуним радним временом на студијском програму/свим програмима/друга ВУ

Табела 9.4. Листа осталих ангажованих наставника - допунски рад на студијском програму/свим програмима/друга ВУ.

Табела 9.5. Листа сарадника ангажованих са пуним радним временом на студијском програму/свим програмима/друга ВУ

Табела 9.8. Збирни преглед броја наставника по областима и ужим научним или уметничким областима ангажованих на студијском програму

Прилог 9.1. Изводи из електронске базе података (ЕБП) пореске управе Републике Србије (ПУРС) са потписом и печатом и то у електронској и папирној форми уз Захтев

Прилог 9.2. Уговори о раду, избори у звања, дипломе, сагласности, изјаве, МА и М1/М2, наставника са пуним радним временом на студијском програму/свим програмима/друга ВУ

Прилог 9.3. Уговори о раду, избори у звања, дипломе, сагласности, изјаве, МА и М1/М2, наставника са непуним радним временом на студијском програму/свим програмима/друга ВУ

Прилог 9.4. Уговори о ангажовању, избори у звања, дипломе, сагласности и изјаве, наставника – допунски рад на студијском програму/свим програмима/друга ВУ

Прилог 9.5. Уговорио раду, избори у звања, дипломе, сагласности, изјаве, МА и М1/М2, сарадника са пуним радним временом на студијском програму/свим програмима/друга ВУ

Прилог 9.6. Правилник о избору наставног особља на Установи

Напомена:

Треба доставити у посебном фолдеру Табеле и Прилоге за Високошколску установу и то: Стандард 6. Наставно особље (Табела 6.1 – 6.7 и Прилог 6.3 – 6.8).

Стандарди

Стандард 10. Организациона и материјална средства

За извођење студијског програма обезбеђују се одговарајући људски, просторни, техничко-технолошки, библиотечки и други ресурси који су примерени карактеру студијског програма и предвиђеном броју студената.

Опис

За извођење студијског програма обезбеђени су одговарајући људски, просторни, техничко-технолошки, библиотечки и други ресурси примерени карактеру студијског програма и броју студената: просторни услови (у складу са стандардом 4,7м² по студенту); библиотека са више од 30.000 јединица и преко хиљаду релевантних за студијски програм (на српском, румунском и ромском језику); читаоница са рачунарима, штампачем, интернетом.

Опредељен је простор за рад Студентског парламента са одговарајућом опремом (рачунар, штампач...). Катедре и кабинети пружају услове наставницима и сарадницима за рад.

Обезбеђен је простор за потребе референта за студентска питања, секретара и рачуноводства. Све просторије и опрема у школи у складу су са хигијенско-здравственим и сигурносним стандардима и свакодневно доступни студентима.

Табеле и Прилози за стандард 10:

Табела 10.1. Листа просторија са површином у високошколској установи у којој се изводи настава на студијском програму:

Табела 10.2. Листа опреме за извођење студијског програма.

Табела 10.3. Листа библиотечких јединица релевантних за студијски програм.

Табела 10.4. Листа уџбеника доступна студентима на студијском програму.

Табела 10.5. Покривеност обавезних предмета литературом (књигама, збиркама, практикумима.., које се налазе у библиотеци или их има у продаји.

Прилог 10.1. Доказ о власништву, уговори о коришћењу или уговори о закупу.

Прилог 10.2. Извод из књиге инвентара.

Прилог 10.3. Доказ о поседовању информационе технологије, броја интернет прикључака и сл. (ови прилози су исти као прилози који се дају у документацији за акредитацију установе, уз програм се прилажу само у електронској верзији).

Напомена:

Треба доставити у посебном фолдеру Табеле и Прилоге за Високошколску установу и то: Стандард 9. Простор и опрема (Табела 9.1 – 9.3 и Прилог 9.1 – 9.2).

Стандарди

Стандард 11. Контрола квалитета

Контрола квалитета студијског програма спроводи се редовно и систематично путем самовредновања и спољашњом провером квалитета.

Опис

Са циљем праћења и унапређивања квалитета, Савет Високе школе је 21. 2. 2020. године усвојио ревидиран документ Политика обезбеђења квалитета. Мере и субјекти обезбеђења квалитета јасно су операционализовани и инкорпорирани у Акциони план за спровођење стратегије. Акциони план се за периодично разматра и на предлог Комисије за квалитет допуњује (последња допуна урађена је 2020. године) како би се континуирано унапређивао процес обезбеђења квалитета. Извештаји Комисије разматрају се и усвајају на седницама стручних већа, Наставно-стручног већа и Савета Високе школе. Сви ови извештаји, као и предлози превентивних и корективних мера јавно су публиковани на веб-сајту школе.

Табела 11. 1. Листа чланова комисије за контролу квалитета .

Евиденција: Извештај о резултатима самовредновања студијског програма – Прилог 11.1, Јавно публикован документ – Политика обезбеђења квалитета – Прилог 11.2

Правилник о уџбеницима – Прилог 11.3,

Извод из Статута установе којим регулише оснивање и делокруг рада комисије за квалитет –Прилог 11.4

Стандарди