Poštovane koleginice i kolege,

Svi znamo da smo se pre nekoliko dana zauvek oprostili od profesora Adrijana Negrua, čoveka koji je svoj život posvetio porodici, obrazovanju i lepoti.

Postoje ljudi čiji život ostavlja trag u srcima i sećanjima svih koje su imali sreću da ih upoznaju. Profesor Adrijan Negru bio je jedan od takvih ljudi. Svojim radom i karakterom stekao je poštovanje i uvažavanje brojnih generacija učenika, studenata i saradnika.

Rođen je 9. septembra 1945. godine u Alibunaru, a u večnost se preselio 6. juna 2026. godine. Nakon završene osnovne škole u rodnom mestu, pohađao je i završio Učiteljsku školu u Vršcu, Višu pedagošku školu i Filozofski fakultet, Odsek za istoriju umetnosti, oba u Beogradu.

Njegov profesionalni put započeo je u osnovnoj školi, gde je otkrio svoj poziv prosvetnog radnika i gde je obrazovao prve generacije učenika. Radio je kao nastavnik u osnovnim školama u Alibunaru, Vladimirovcu, Lokvama i Nikolincima, kao i u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Alibunaru. Od 1985. do 1994. godine obavljao je dužnost školskog nadzornika. Kasnije, nakon završenih magistarskih i doktorskih studija, nastavio je svoju delatnost u visokom obrazovanju i dao značajan doprinos obrazovanju mnogih generacija studenata. Od 1998. godine radio je na Višoj školi za obrazovanje vaspitača u Vršcu i na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, kao i na Nastavnom odeljenju u Vršcu.

Za profesora dr Adrijana Negrua obrazovanje nije predstavljalo samo profesiju, već pravu misiju. Verovao je u snagu znanja, vrednost kulture i ulogu škole u oblikovanju čoveka. Likovna umetnost, njena istorija i slikarska poetika ikonografije zauzimali su posebno mesto u njegovim interesovanjima. Svojim nastavnim i naučnim radom promovisao je kulturne i estetske vrednosti.

Njegovo intelektualno nasleđe je impresivno. Objavio je brojne naučne radove i knjige, ostavljajući budućim generacijama bogato nasleđe ideja, istraživanja i promišljanja. Ta dela će nastaviti da svedoče o njegovoj posvećenosti nauci i obrazovanju, kao i o njegovom doprinosu afirmaciji rumunskog jezika i kulture. Vredno je pomenuti i činjenicu da je bio član Međunarodnog udruženja likovnih kritičara sa sedištem u Parizu.

Ali, iznad svih titula, funkcija i profesionalnih dostignuća, pamtićemo ga kao bliskog kolegu i plemenitog čoveka. Sećaćemo se razgovora koje smo vodili, saveta koje je pružao, njegove spremnosti da pomogne i poštovanja koje je iskazivao prema svakom čoveku.

Napustio nas je profesor, intelektualac i čovek kulture, ali ostaju njegovo delo, njegov primer i sećanje koje vreme neće i ne može izbrisati. Izražavamo duboku zahvalnost za sve što je pružio školi, univerzitetu i zajednici kojoj je pripadao.

Profesor Adrijan Negru ostaje sa nama – na stranicama svojih knjiga, u naučnim i pedagoškim dostignućima koja je ostavio budućim generacijama i svima nama.

Večna mu slava.