Лепа реч за сваки дан
Матерњи језик је део културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости, али и толеранције и разумевања. Чланица Организације УН за образовање, науку и културу, УНЕСКО, 21. фебруар 1999. прогласио је Међународним даном матерњег језика, као сећање на студенте Универзитета у Даки који су 1952. протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични језик. Претпоставља се да ће до краја века изумрети више од половине језика који се тренутно говоре у свету. Основно за очување језика јесте да се преноси деци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се негује у предшколским установама, школама, медијима…
Очувања матерњег језика нема без учења и образовања, без рада, нема без бриге о његовом развијању и усавршавању. У савременом свету, у коме информационо-комуникационе технологије диктирају све бржи проток информација, па тиме и све динамичнију продукцију вербалних порука, све се мање инсистира на лепоти усмене речи; за лепу реч немамо довољно времена. На данашњи дан стога ваља да се подсетимо да стварање лепих речи чини да мислимо лепо, а то што мислимо лепо, учиниће да се осећамо лепо.
Лепу реч треба знати рећи и од срца поклонити. Четири су основне лепе речи које се могу применити у свакој (не)прилици: хвала, извините, молим и изволите. Оне немају апсолутну моћ, али коришћене у одговарајућем контексту, и са добрим намерама, сигурно могу да отворе врата успешним односима и разумевању. ,,Свагда тражите у себи адекватну реч за сваког појединца и сваку ситуацију верујући да стварно лепа реч гвоздена врата отвара” (Стојановић, Љ. 2017: 60). Реч је човекова најбоља и најпоузданија спона са светом и ближњима, а лепе речи – постижу много!
(Извод из пригодног говора поводом обележавања Дана матерњег језика,И. Ђорђев: ,,Лепа реч за сваки дан”)