Славни студент убијеног академика

Политика – додатак за културу и науку,14.мај, стр.09, под насловом „Срозавање мозга“

               Математичар светског гласа Стево Тодорчевић (1955) постао је редовни члан Српске академије наука и уметности пре две године, иако је пре тога решио неколико кључних математичких проблема који су годинама чекали да се реше, што је задивило чак једног од највећег математичара 20. века Паула Ердеса (1913 – 1996). 
              Тодорчевићу је прорекао славну будућност академик Ђуро Курепа, код кога је он 1979. одбранио докторат, када  сам  тог прослављеног математичара –  (који је открио операцију левог факторијала и поставио „Курепину хипотезу“, коју су 2004.доказали француски математичари) –  интервјуисао 80 -их година  за „Политику“.
              Курепа је зверски убијен у Београду 1993.године!
              Коментаришући тај злочин,  професор Иван Ивић је интервјуу од 13. новембра 1993. године рекао:„Наука не станује више овде!“
              Да ли је у међувремену наука нашла своје место под Сунцем у Србији?
              Да ли се  у нашој широј јавности ишта зна о Стеви Тодорчевићу?
              Пошто је улога штампе да информише јавност, потражили смо податке о објављеним студијама Стеве Тодорчевића.
             У поређењу са страним изворима, наши су,као што је то чест случај, „мутни као вода у Марици!“ Међутим, научни извори у САД, Канади, Немачкој, Француској,Шпанији  итд., декартовски јасни и разговетни, садрже готово све што је битно о Тодорчевићу, његовом научно-истраживачком раду и активностима, објављеним књигама, чак докторантима, међу којима је и Војкан Вуксановић, итд.
              Тодорчевић је један од ретких математичара са балканских простора чија је дела објавио издавач светског реномеа „Springer-Verlag“,Берлин-Хајделберг-Њујорк. (У издаљу тог издавача појавила се 2008. и студија Градимира Миловановића „Интерполациони процеси – базичне теорије и примена“, који је такође математичар светског угледа, ангажован на већем броју међународних пројекта, међу којима је  и „Пројекат математичке генеалогије“.Миловановић, дописни члан САНУ, наш је најцитиранији научник у иностраним стручним публикацијама!)
              Канада је Тодорчевићу доделила 2004. године звање „водећег истраживача“, а после универзитета у Торонту и многих других европских и ваневропских, он је од 2006.године професор универзитета Париз VII.
              Ивић је у поменутом интервјуу упозорио да није реч само о „одливу мозгова“ из Србије, већ истовремено о „фрапантном срозавању мозга“.Ко хоће у то да се увери, нека ослушне свакодневне разговоре младих, као и  дела наших „елита“, који се завршавају речима: „То је  то!“
              Поједини угледни семантичари и психолози утврдили  су да се особе које изричу тај „дубокоумни закључак“ налазе на развојном ступњу шестогодишњег детета. Уколико неко жели да стекне потпунију слику и о нашем општем стању, довољно је да  пажљиво прочита текст Милана Грола „Сан“ из 1902. године.
                Ако се  још можемо убедити у истинитост  математичких теорија,онда би требало што пре позвати Тодорчевића да објасни грађанима Србије зашто је разлика између 9 и 10 већа од разлике између 99 и 100.
              Можда би се грађани Србије и њене „елите“ најзад пробудили.