Под сводом људске лобање

„Политика“, 21. маја 2011. „Култура, уметност, наука“

Револуционарни технички проналасци у 20.веку као што су електроенцефалограф и, нарочито, магнетна резонантна томографија, подстакли су и омогућили у 21.веку нова истраживаља мозга, чије су тајне – како се показало – готово ништа мање од оних које су у недрима универзума. Једну од највећих загонетки под „сводом“ људске лобање, у којој се налази сто милијарди нервних ћелија, представља мисао.
Одгонетањем тог питања бави се и берлински неуролог Јон Хајнес (1971), који је ових дана представио јавности резултате својих истраживања.
Према његовим речима, у мозгу не постоји „централно место“ које је надлежно за мисао. Али мисао није могућна без заједничког рада мрежа неурона у режњу великог мозга, при чему се у једном можданом региону анализирају чулни подаци, који се затим повезују са искуством  које припада другом региону, а потом следи активирање делова у мозгу који процењују и вреднују ситуацију и формулишу речи помоћу којих се на адекватан начин именују догађаји и збивања. Најкраће речено, једна мисао је појава активности целокупног мозга.
Описујући своје експерименти, Хајнес је саопштио да настанак мисли прати огроман број електричних сигнала, који се истовремено шире у људској глави, а свака мисао, сматра он, има неку врсту мустре, која настаје можданом активношћу. Условно казано, постоје специфични мисаони отисци, који се, захваљујући модерним техничким средствима, могу учинити видљивим. Он засад препоставља, да се на основу сазнања ових мустри може закључити о мисли коју појединац управо има. У циљу илустрације, навео је резултате упоредних тестирања. Неуроналне активности учесника у експерименту, који су изабрали да саберу два броја, разликовале су од неуроналнх активности оних који су се одлучили да изврше одузимања бројева. На основу „очитавања“ неуроналних активности, у 70 одсто случајева  утврђено  је ко је вршио  сабирање , а ко одузимање бројева!
Док врше те једноставне рачунске операције, одрасли користе решења која су претходно научили напамет. Током тог експеримента регистровано је активирање региона који су надлежни за памћење и језичку прераду података. Међутим, експерименти у којима су суделовали припадници различитих језичкиих заједница, на пример, они чији је матерњи језик енглески и они чији је матерњи кинески, показали су да постоје разлике у активирању региона у мозгу. Према Хајнесовом мишљењу, засад је нејасно  да ли је та разлика  последица различитих културних система, система учења и образовања, начина писања итд., или и неких других фактора.
Сажимајући резултате својих истраживања, популарно представљених као језик мозга, овај млади научник је закључио  да је рачунање у врло тесној вези са језиком и да се неуроналне активности појединих мисаоних процеса могу представити на видљив начин. Међутим, то су тек почеци решавања  изузетно сложених процеса свесног мишљења, који има свој основ у мозгу и његовом језику.
Данашња сазнања у поређењу са сазнањима од пре десет година показују да се мозак особа мушког и женског пола у много чему разликују. Према једном од новијих истраживања, мушкарци имају неколико милијарди неурона у режњу великог мозга више од жена. Међутим, жене имају већу  густину можданих нервних ћелија, потпунију умреженост можданих хемисфера и већи број бразда у режњу великог мозга. Али, на основу данашег стања у науци, из свега тога не може се ништа поуздано закључити. Због тога су научници почели да истражују – (засад на мишевима) – како и када  у ембриону почиње да се испољава та разлика и да ли, осим хормона, постоје и други фактори који изазивају разлику између мозга мушкараца и жена.
Осим специјалиста за истраживање рационалног мишљења, јавили су се за реч и они који решавају загонетку интуитивног мишљења. Један од најугледнијих стручњака за то питање Холанђанин Ап Дијкстерхуис(1968) тврди да без тог „шестог чула“, човек не би био способан за делање у свакодневици и доношење разних одлука, пред којима је  аналитички ум врло често беспомоћан. Поменути психолог доказује да је људски несвесни компас много поузданији и прецизнији у непрегледној ситуацији од рационалног мишљења. Али, није још научно објашњено  како тај компас функционише и шта је то што му омогућава да буде прецизнији од рација кад треба донети комплексну одлуку.
        О свему томе сведоче каткад и речи. На пример, српска реч „можданик“ (сврдло) изведена је од прасловенске и свесловенске „мозак“, чије је индоевропско етимолошко  гнездо „мозгхо“. Сврдлом свести и подсвести – (изрази који постоје у српском књижевном језику) – човек је „сврдлао“ и Земљу и Небо. Ако му то огромно искуство помогне да „сврдла“ и мозак, не остављајући при том у њему рупе, онда ти велики подухвати могу бити дуговечни и плодоносни. Јер, не каже се узалуд: Памет време печати, време памет  позлати!