CITATI PEDAGOGA

Žan Žak Ruso

,,Mi ne razumemo našu decu i što se više držimo pogrešnih ideja koje gajimo o njima, to više lutamo.“

,,Svak napreduje slabije ili jače prema svojim prirodnim sposobnostima, prema svojim sklonostima, prema svojim potrebama, prema svome talentu, prema svojoj revnosti u radu i prema prilikama koje mu se pružaju da se obrazuje“.

Imanuel Kant

-Detetu, od najranijeg detinjstva, treba dati potpunu slobodu, osim tamo gde bi ona štetila;

-Treba mu pokazati da svoje ciljeve može postići samo ako dopusti da ih i drugi ostvaruju, a to znači da sloboda jednog čoveka ne sme ugrožavati slobodu drugih ljudi.

-Treba detetu pokazati da ga disciplina vodi njegovoj sopstvenoj slobodi, da se na taj način ono kultivira, kako bi jednom moglo da bude slobodan, tj. nezavistan čovek od drugih ljudi.

Isidora Sekulić

„Žalosna je slika današnjeg društva, a bedna su deca moderne civilizacije i današnjeg rahitičnog vaspitanja. Glavni tipovi su nervozno telo uz praznu glavu sa mnogo egzemplara imućnog ženskinja i tipova nervoznog tela uz praznu glavu koji se u nebrojanim varijantama ponavljaju“.

Elena Kej

„Čovek najpre mora biti individua da bi mogao biti živa ćelija koja sudeluje u gradnji živih oblika celine. Prema tome da bi se promenilo naše društvo treba najpre majke da na nov način vaspitavaju mladi naraštaj. Tek kada se stvori savršen pojedinačni čovek, kada zavlada svest toga čoveka, biće moguće stvoriti novo društvo. U tome vaspitanje i žene kao majke i vaspitačice ima presudnu ulogu.“

„Najveća je zabluda vaspitačeva uprkos svega novog govora o individualnosti deteta-što sa njim postupa po apstraktnom pojmu ždjete. Dete je uvek konkretno i individua za sebe. Tako mu vaspitač mora i prilaziti. Treba jačati detinju odvažnost da postane individualni čovek. Ne smeju se deca ni na koji način dresirati da budu ista. Treba ih pustiti da se razlikuju od drugih“

„Gušiti dečji prirodu ne samo da nije vaspitanje, već je pedagoški zločin. Tek kada se to shvati onda će vaspitanje postati nauka, veština. Vaspitanje se može odvijati samo u lepom svetu,  lepom u spoljašnjem i unutrašnjem smislu u kome će dete da raste, pustiti ga da se u njemu slobodno kreće sve dok ne dirne u naprikosnovenu granicu prava drugih Deca greše, ali ne treba sve greške odmah videti i popravljati. Daleko je bolje da vaspitač upravi svoju pažnju na obrazovanje okoline, u kojoj dete raste i na vaspitanje koje čovek sam sebi daje-to je veština prirodnog vaspitanja.“

LITERATURA:

1. Potkonjak M. N., (2003): XX vek: Ni vek deteta ni vek pedagogije ima nade… XXI vek Novi Sad, Savez pedagoških društava Vojvodine.

2.Živković S. D., Petrović R. (2008): Filozofija vaspitanja i obrazovanja Vršac, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.