Identifikacija darovitosti

U vremenu kojem živimo od izuzetne važnosti otkrivanje darovitih, posebno dece, kako bi im se pružila svestrana podrška i pomoć u svakom pogledu. Prvi na frontu buđenja latentnih sposobnosti, mogućnosti, uočavanja, prepoznavanja, utvrđivanja opštih i pojedinačnih darovitosti ili talentovanosti za pojedine oblasti, su porodica, predškolska ustanova, škole svih nivoa i vrsta, kao i okruženje individue.

Roditelji, vaspitači, pedagoški kadrovi u školi-učitelji, nastavnici,profesori, pedagozi, psiholozi, socijalni radnici i drugi stručni saradnici, imaju posebnu važnost u ovoj oblasti. Njihova uloga je stalna, premanentna, nemerljiva, nezamenjiva, preko potrebna i stalno nova.

Identifikacija izvesnih pojedinaca kao darovitih ali utvrđivanje njihove darovitosti, jedan je od značajnih preduslova bilo kakve akcije na ovom području. Kao preduslov ili, čak, početak akcije,identifikacija nameće niz pitanja na koja, prema sadašnjem stanju naših saznanja u ovoj oblasti, nije moguće dati jednoznačne odgovore.

Naime, savremena shvatanja o značaju prve tri godine života u psihičkom razvoju deteta je da se posvete veoma ranoj identifikaciji darovitosti. Uprilog tome idu i nalazi nekih istraživača da se izvesne sposobnosti kao što su verbalna, numerička, sposobnost rezonovanja, prostorne orijentacije ili, u nekim izuzetnim slučajevima, muzičke ili psihomotorne sposobnosti, veoma ramo izdiferenciraju.

Nasuprut tome, mnogi stručnjaci su mišljenja da se pomenute sposobnosti, naročito tokom ranog detinjstva, ali i u predškolskom periodu, prilično ujednačeno razvijaju i da do značajnih diferenciracija dolazi tek nakon tog perioda.

IZVOR:

• Grandić, R., Letić, M.“ Roditelji nastavnici o darovitoj deci i mladima“, Novi Sad, 2009.