Deca dojena duže od šest meseci izložena su manjem riziku od problema s mentalnim zdravljem u kasnijem životu. Dojenje pomaže bebama da se lakše izbore sa stresom, a može da predstavlja i znak veće vezanosti između majke i deteta. Te prednosti nisu mogle da imaju trajno pozitivno dejstvo.
- Primer: Istraživanje dr Vendi Odi.
Tim kojim je rukovodila proučio je 2366 dece čije su majke učestvovale u jednoj australijskoj studiji o trudnoći. Mentalno zdravlje ove dece je ispitivano u drugoj, petoj, osmoj, desetoj i četrnaestoj godini.
| Mentalno zdravlje | 11% | 38% | 51% |
| Dojeno/NIje dojeno | NIje dojeno | Dojeno je manje od 6 meseci | Dojeno je 6 meseci i vise |
| Uticaj | Problem rasta | Gore ponasanjeAgresivnost | Dobro Mentalno zdravlje |
Jedanaest odsto praćene dece nije bilo nikada dojeno, 38 odsto je dojeno manje od šest meseci, a samo je nešto više od 50 odsto dojeno šest meseci ili duže.
Majke koje su dojile decu manje od šest meseci, bile su u proseku mlađe, manje obrazovane, siromašnije i pod većim stresom. Među tim ženama beležen je i veći procenat onih koje su patile od postporođajne depresije, a među njihovom decom bilo je više one s problemom rasta, nego među decom majki koje su dojile najmanje šest meseci.
Naučnici su primećivali da ona koja su kraće sisala pokazuju sve gore ponašanje, razlike među manje i više dojenom decom primećivane su kako u učestalosti poremećaja kod kojih je negativan stav usmeren prema sebi, kao što je depresija, tako i onih poremećaja kod kojih je negativan stav usmeravan na spoljnu sredinu poput agresivnosti.
Sa svakim mesecom dužeg dojenja kod praćene dece je uočavano bolje mentalno zdravlje. Uticaj dužine dojenja na kasnije MENTALNO ZDRAVLJE nije bio umanjen ni uzimanjem u obzir drugih faktora – društveno-ekonomskih i psiholoških, kao i događaja koji su obeležili rani život praćene dece.
ZAKLJUČAK: Duže dojenje je dugoročna dobrobit za mentalno zdravlje.
IZVOR: http://www.stetoskop.info/Dojenje-utice-na-mentalno-zdravlje-dece-4678-s1-news.htm
Čuo sam još ranje da je u vreme pojave mleka u prahu bila pokrenuta kampanja koja je propagirala da je takav način dečje ishrane u prvim mesecima života mnogo zdraviji i važniji. Nikad nisam verovao da nešto tako može da bude zdravije od pravog, majčinog mleka. Da li bi narandža u prahu bila zdravija od obične, sveže narandže? 😀 Smešno…
Ovo istraživanje pokazuje koliko je veliki značaj dojenja, ali treba se isto postaviti kritički prema tome… Na to me je uputio jedini komentar na izvoru ovog sadržaja, pitanje koje tera na razmišljanje. Ono glasi: Da li ona dece koju su majke dojile manje od šest meseci i koja imaju veći procenat problema sa MZ imaju te probleme zbog manje dojenja ili zbog toga što su im majke siromašnije, pod većim stresom, pušači i slično? Iako je napomenuto da uticaj dužine dojenja nije bio umanjen ni uzimanjem u obzir drugih faktora (društveno-ekonomskih i dr), zvuči mi kao da je to stavljeno samo u odbranu istraživanja. Šta drugi misle?
Malo je danas majki koje doje decu…. na zalost!
Mislim da je to najvise problem dojenja. Majke ponekad mogu biti lisenje svog mleka upravo zbog stresa ili neadekvatnog ponasanja, sto se negativno odrazava na decu. Takodje smatram da je majcino mleko nezamenljivo, u tom periodu razvoja.
Dojenje je najvaznije za dete i za detetov razvoj, jer je majcino mleko najzdravije i jedina detetova hrana dok je malo… 🙂 Apelujem da sve zene treba da doje svoju decu, sem ako nisu u mogucnosti zbog nekog zdravstvenog problema…
P.S. Tate, ne nervirajte mame,i imacete zdravu i lepu decu!!! 🙂
Slazem se sa tim da je majčino mleko nezamenljivo za razvoj i zdravlje deteta. I sto se tiče te veštačke hrane pa za one majke koje iz razloga zbog nedostatka mleka koriste i tu veštačku hranu kao dopunu ali prirodno je ipak prirodno i ne može se ničim zameniti..Pa kako su pre majke hranile svoju decu dok nije bilo veštačke hrane?Naravno prirodnim majčinim mlekom.