Svetski dan mentalnog zdravlja se svake godine obeležava 10. oktobra, kako bi se podigla svest javnosti o mentalnim problemima. To je dan čije obeležavanje počinje od 10. oktobra 1992. godine, i od tada je to godišnja aktivnost Svetskog Foruma za mentalno zdravlje (The World Federation for Mental Health).
Na samom početku obeležavanja, nije postajala nijedna posebna tema. Spontano se desilo širenje ideje promovisanja mentalnog zdravlja, zagovaranja i podizanja svesti javnosti o relevantnim temama. U prve tri godine je centralna aktivnost bila dvosatna emisija na elektronskim medijima preko satelita US informacione agencije iz studija Talahasi, na Floridi, gde su članovi uprave Svetskog Foruma za mentalno zdravlje (WFMH) uživo komunicirali sa različitih strana sveta, počevši od Australije, preko Čilea, Engleske i Zambije, takođe i iz Ženeve, Atlante i Meksiko Sitija. Od tada se ideja obeležavanja ovog datuma proširila na čitav svet. Teme Svetskog dana mentalnog zdravlja do sada su bile:
1994 – Poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga namenjenih zaštiti mentalnog zdravlja u celom svetu;
1995 –
1996 – Žene i mentalno zdravlje;
1997 – Deca i mentalno zdravlje;
1998 – Mentalno zdravlje i ljudska prava;
1999 – Mentalno zdravlje i starost;
2000-2001 – Mentalno zdravlje i posao;
2002 – Efekti traume i nasilja na decu i adolescente;
2003 – Emocionalne teškoće i poremećaji ponašanja kod dece i adolescenata;
2004 – Odnos između fizičkog i mentalnog zdravlja;
2005 – Mentalno zdravlje i fizička aktivnost tokom životnog veka;
2006 – Izgradnja svesti-smanjivanje rizika: mentalno oboleli i samoubistva;
2007 – Mentalno zdravlje u svetu promena: uticaj kulture i različitosti;
2008 – Učinimo mentalno zdravlje globalnim prioritetom;
2009 – Mentalno zdravlje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti – unapređuje lečenje i promoviše mentalno zdravlje;
2010 – Mentalno i telesno zdravlje kroz život.
Živimo u svetu kulturne različitosti i uzajamne povezanosti, gde je svaka 35 osoba internacionalni migrant. Dramatična promena jezika, religije i kulture koje postoje u svakoj zemlji, mogu uticati na veliki broj promena u mentalnom stanju osobe, uključujući i kako će se pojedinac sporazumevati i ispoljiti simptome bolesti i mentalne patnje, kao i na koji način treba iskazati metode prevazilaženja istih, na koji način i hoće li mu pomoć pružiti porodica ili zajednica, ili njihova i njegova potreba i želja za dodatnom i stručnom pomoći.
U zdravstvenoj ustanovi koja brine o stanju mentalnog zdravlja, kulturni uticaj na ljude ima u vidu:
- Nivelacije i ocenjivanja stresa;
- Objašnjava uzroke mentalnih problema;
- Određuje osobe i ustanove za pružanje pomoći
- Koristi i odgovara na zahteve za tretman duševnih problema.
World Mental Health Day kampanja, na inicijativu Svetskog Foruma za mentalno zdravlje, podići će pažnju na trans-kulturalne usluge u zaštiti mentalnog zdravlja i tretmana.
Kao što je na Ministarskoj konferenciji u Helsinkiju (Finska), 12–15 januara 2005. godine, u Akcionom planu za Mentalno zdravlje Evrope navedeno, izazov u narednom 5-10 godišnjem radu trebalo bi da bude pored usvajanja i evaluacija politike zaštite mentalnog zdravlja usaglašene sa zakonodavstvom koje omogućuje pristupačniju zdravstvenu uslugu, uključenost i dobrobit čitave populacije, sprečava mentalne bolesti i omogućava funcionalnost obolelima.
Prioriteti su dati:
- podržavnju svesnosti i značaja mentalnog blagostanja;
- kolektivnoj destigmatizaciji, diskriminaciji i nejednakosti, kao i osnaživanju i podršci osoba koje su duševni bolesnici, ali i njihovim porodicama omogućivši im da budu aktivni učesnici ovih aktivnosti i procesa;
- dizajn i implementacija sveobuhvatnih, integrisanih i efikasnih sistema zaštite mentalnog zdravlja koji pokrivaju promociju, prevenciju, treatman i rehabilitaciju, zaštitu i oporavak;
- podvlače potrebu za odgovarajućom radnom snagom, efikasnom u ovom području rada;
- prepoznaju iskustvo i znanje davaoca usluga i institucija, kao važnu osnovu za planiranje i razvijanje i drugih usluga.
- Mentalno zdravlje je esencijalna komponenta u socijalnoj koheziji, produktivnosti i izgradnji mira i stabilnosti u sredini u kojoj se živi, doprinoseći povećanju socijalnog kapitala i ekonomskom razvoju društva.
MENTALNO ZDRAVLJE NIJE ZARAZNO ALI RAVNODUŠNOST JESTE!!!
Leave a Reply