Kada se kaže ili čuje pojam mas – mediji obično se misli na novine, radio i televiziju. Mas – mediji su masovni javni komunikatori, za čiji se auditorijum može reći da se sastoji od jednog miliona ljudi do celog čovečanstva. Zahvaljujući mas- medijima, posebno televiziji – kao najizrazitijem mas – mediju koji u sebi sintetiše svojstva svih ostalih medija, danas je proces demokratizacije vaspitanja i obrazovanja do te mere intezivan da može obuhvatiti sve ljude (bez obzira na njihov socio – ekonomski status, dob, pol i druge razlike).
Prvi eksperimenti sa prenosom slike počeli su krajem 19. veka i prvi takav uređaj izradio Manfred Von Ardene. Od tada pa na dalje televizija se tehnički usavršavala i širila svetom. Skoro svaki građanin je imao pristupa televiziji, i njena ekspanzija zauzima takve razmere da danas ima vrlo malo područja na zemlji do kojih ne dopiru elektromagnetni talasi koji nose poruke u slici i reči. Danas u našem svetu nijedan važniji događaj ne može proći, a da ga televizija nije ispratila. Mreže televizijskih korporacija mogu svojim dometom pokriti ceo svet, a dodamo li tome da se u skorije vreme i satelit stavlja u službu televizije, jasno nam je zašto događaji u svetu bivaju odmah identifikovani i snimljeni i poslati u taj isti svet kao nova informacija. Danas na televiziji možemo videti razna sportska takmičenja, festivale, možemo videti udaljene krajeve sveta, blagostanja i sve to i još mnogo toga iz naše sobe.
Jedna od bitnih karakteristika televizije ogleda se u mogućnosti uklanjanja i prevazilaženja granica i proširivanja relativno uske životne sredine. U određenim uslovima mas – mediji, posebno tv, mogu da budi i mogu da znače čudesna otkrića čovekovog uma koji je pobedio daljine, vreme, fizičke prepreke i čoveku približio ceo svet. I ne samo to, već su „doneli“ taj svet u naš dom, učinili ga delom naših saznanja, i to na zanimljiv, jednostavan i privlačan način. Zato savremenim masovnim medijima treba razmišljati kao o sredstvima koja unapređuju čovekov život.
Mladi prilično lako usvajaju moralne vrednosti koje im televizija putem svojih emitovanja programa svesrdno pruža. Kada se razmatre delovanja mas – medija, nije dovoljno da se govori samo o emisijama, časopisima i listovima koji su namenjeni porodici i porodičnom životu, podizanju i vaspitavanju dece, već se mora govoriti i o drugim emisijama i vrstama štampe. Treba biti realan u proceni delovanja mas – medija, a porodicu i porodične odnose: sredstva mas – medija zaslužuju pohvalu u onim delovima, segmentima, koji su direktno namenjeni porodici, ali se ti uticaji značajno smanjuju zbog opšte klime u koju porodica živi i deluje.
Literatura: Grandić R. (2007): Prilozi porodičnoj pedagogiji, Novi Sad
Leave a Reply