Књижевност за младе код Срба – историјски развој

Историја српске књижевности почиње у IX веку, када су Срби зајено са Хришћанством добили и Црквене књиге на црквенословенском језику ( старосовенски). Временом уношењем српских речи, настаје српска редакција старословенског језика, коју називамо српскословенски језик, а на коме се писало у XII и  XIII веку у време Стефана Немање и његових синова: Саве, Стефана Првовенчаног и Вукана. Уметност средњег века, све до  XII века, не зна за детињство, јер средњовековна цивилизација не прави разлику између одраслог и деце.

До XVI  и  XVII века искључена је, према младима, свака нежност и ведрина. Родитељи имају крајње уздржан однос према деци. У XVI и  XVII веку, код Срба, који живе јужно од Саве и Дунава главни носиоци писмености су  Манастири( Хиландар, Милешева, Студеница, Жича, Пећ, Раваница), а школа још нема.  Књижевношћу се занимају свештеници, монаси нижег реда, летописци.

Умножавањем (преписивањем) списа бавили су се калуђери, а све написано, требало је у то време, турске експанзје,  да сачува дух и веру код народа. Први наговештаји текстова за младе могли би да буду неки поједностављени делови Светог писма. Међутим, XVIII век доноси слабљење Цркве, а јачање науке. Са XVIII веком, отварањем школа почиње живот литературе за младе, као диференцираног вида књижевности.

Први српски школски закон донет је 1766 године. ( XVIII век). Приступа се подизању школа, штампању буквара, 1804 године почиње велика побуна против Турака, а већ 1808 године, у Београду је основана Велика школа. Књижевност је обележена суморном мудрошћу и уштогљеном дидактиком. Књижевност за децу и младе претворена је у стерилну дидактику. Уз помоћ писане речи деца се васпитавају и подучавају.

Писци се исцрпљују мотивима остарој мајци природи, домовини и детињству. Листови за децу пуни су текстова о несрећној и незбринутој деци, која тешко раде, о сирочићима који су напуштени од стране родитеља… У текстовима за децу гомилала су се знања о природи, здрављу, науци животу… Писци су се помагали народним изрекама, пословицама, библијским мислима.

 Литература: свеска из предмета ,,Књижевност за децу“.