Креативност код човека се испољава као потреба за изражавањем својих осећања. У великим налетима осећања, човек ствара најлепше креације било да су сликарске, музичке, вајарске…он ствара, креира нешто оригинално и аутентично. Кажу да су људи који су уметници (сликари, музичари…) ,,уврнутог“ изгледа, особењаци. Њихов изглед привлачи пажњу околине, код неког изазивају негативан утисак а код некога симпатије. Познато је да велике уметнике и творце великих дела у прошлости велики број људи није признавао све до њихове смрти. Неколико година након њихове смрти њихова дела су почела да се уздижу као феникс из пепела и постајала оличења културе данашњег човека.
Јован Јовановић Змај је уметник дечје књижевности. Путем песама за децу он је исказивао безграничну љубав према чистим, неисквареним бићима – деци. Посвећивао им је много пажње, разуме њихове проблеме, успевао да их својим песмама насмеје и поучи. То је квалитетна креација једног човека.
Павле Паја Јовановић најпознатији српски сликар који је свој осећај за лепо могао да дефинише и објасни на платну, било да се радило о ратном добу ,,Велика сеоба Срба“, дочаравању свечаности ,,Крунисање Цара Душана“, преко сликања портрета којих је заиста много до свакодневних призора у животу ,,Борба петлова“, ,,Час мачевања“ и слично.
Чини ми се да данашњи уметници својим особеним изгледом, који је крајње необичан и екстреман, покушавају да скрену пажњу на себе и истичу и наглашавају да су они креативн јер изгледају…па другачије да не кажем чудно. То нема везе са њиховом креативношћу, што нам доказују прави представници квалитетне уметности који се нису чудно облачили нити понашали, али су заиста били уметници. Зато своју креативност треба испољавати кроз дела, а не кроз гардеробу, уврнуту фризуру и врло лош покушај стварања уметничког дела који нема смисао.
Веома лепо, колегинице. 🙂