Uticaj medija na maloletničku delinkvenciju

Mediji, ali i novinari kao neizostavni deo medija pretstavljaju „oči iuši“ javnosti. Kao svevideći advokat naroda, trebalo bi da paze i vode računa o  ljudima koji im veruju. Međutim… Sredstva masovnihkomunikacija, u neprestanoj trci za senzacionalizmom, ne libe seobjavljivanja zločina među maloletnicima., iako upoznati sa činjenicom da velikoj meri utiču na razvijanje svesti maloletnika, na sadržaj njihovih misli i u krajnjem slučaju na njihova kriminalna dela prezentovanjem  sadržaja koja su prepuni zločina, kriminala i krvi.

Maloletnička delinkvencija je zaista postala jedan od ključnih  problema našeg društva.   Iako se može reći da se do sada ovaj problem mladih nije primećivao, danas je nemoguće ne videti,samo ako znate gde bi trebalo da gledate i ako želite da vidite. Problem maloletničkedelinkvencije je problem društva, društva koje toliko želimo da zaštitimo. Strahujemo od „globalnog zagrevanja“, a ne vidimo korov u našim „staklenim baštama“.Prvi znaci devijantnog ponašanja primećuju se još u ranom pubertetu i zato, uzimajući uobzir, da je granica početnog perioda adolescentnog razvoja znatno snižena, zabrinjavajuće je koliko rano se počinju ispoljavati kriminogeni uticaji društva na ponašanje mladih. Ukoliko se na vreme taj uticaj ne primeti i ne spreči, mogao bi poprimiti ogromne razmere.

U kriminološkim radovima i raspravama o maloletničkom kriminalitetu raspravlja se kao o omladinskom i dečije pretstupničkom ponašanju. Krivično – pravna raspodela mladih obzirom na dobnu granicu i njihovu krivičnu odgovornost ne podudara se sa kriminološkim aspektima delikventnosti mladih. Za kriminološko istraživanje primarno je to da je istraživački predmet osoba koja u svojoj nedoraslosti, bez obzira u koju krivičnopravnu kategoriju delikventa spada, pokazuje tendenciju suprostavljanja društvenoj disciplini. Za kriminološko istraživanje nebitno je da li je neko dete počinilo krađu na dan kada je imalo 13 godina i 11 meseci ili kada je imalo 14 godina i 1 mesec. A krivičnopravna razika između ova dva događaja veoma je značajna, jer se u prvom slučaju radi o detatu koje nije krivično pravno odgovorno, a u drugom slučaju o maloletniku kao izvršiocu krivičnog dela. Prema ovom drugom se može primeniti odgovarajuća krivična sankcija (npr. vaspitna mera). Pošto navrši 16 godina života, maloletni prestupnik se tretira kao stariji maloletnik prema kome se u određenim slučajevima može primeniti i kazna maloletničkog zatvora.

Literatura: 

Leksikon kriminalistike ( 2004). Ž. Aleksić, M. Škulić.