Gojaznost kod dece

Prekomerna telesna masa – gojaznost nije samo estetski, već i ozbiljan zdravstveni problem.Sa gojaznošću su povezane brojne zdravstvene smetnje.Gojaznost nastaje kao posledica prekomernog uzimanja hrane, ali i zbog nedostatka fizičkih aktivnosti ( iako je to retkost kod dece). Kakav god da je uzrok, neka deca imaju genetske predispozicije ka gojaznosti. Mogu jesti istu hranu kao i mršavija deca, ali u njihovom telu se više kalorija čuva kao masti.

Prekomerna težina ne podrazumeva da je dete alavo ili lenjo. Šta više, mnoge studije su pokazale da gojazna deca ne jedu više od svojih vršnjaka i da troše više energije. Gojaznoj deci je potrebno da unose manje hrane, a da pojačaju fizičku aktivnost.

Raznovrsnost hormonskih poremećaja, uključujući probleme sa insulinom, hipotalamusom i hipofizom mogu izazvati ozbiljnu gojaznost. Dosta uticaja imaju i nasledni faktori (retki sindromi). Ako je težina Vašeg deteta odgovarajuća ili veća, a u familiji postoji istorija gojaznosti, vrlo je verovatno da će dete imati problema sa debljinom. Ipak, sa druge strane, postoji mogućnost da ne dođe do toga jer dete raste, razvija se i vremenom problemi sa viškom kilograma nestanu.

Sve je češća gojaznost kod dece i sve više čujemo kako deca pate od hipertenzije (povećanog krvnog pritiska) i diabetes mellitusa. Zna se da ove bolesti uzrokuju teške hronične probleme kod odraslih, a sada ih viđamo i kod dece. Iako još uvek postoji neslaganje sredine po pitanju lečenja deteta od povećanog krvnog pritiska i visokog nivoa holesterola, roditelji, čija su deca gojazna, se moraju konsultovati sa pedijatrom.

Gojaznost se teško leči pošto podrazumeva trajnu promenu načina ishrane i aktivnosti. Uspeh skoro uvek zahteva promenu u načinu ishrane cele porodice, a svi znamo da nam zdrava hrana i vežbanje čine samo dobro.

Najbolji način da prekinete povišen unos masne i visoko kalorične hrane je da pratite šta i u kojim količinama jede Vaše dete. Svi u porodici moraju znati šta su masti i koja hrana ih najviše sadrži (sir, puter, margarin, orasi, ulje, crveno meso, pržena hrana, brza hrana i sendviči). Umesto toga, voće i povrće i mahunarke treba da čine ishranu.