Dvesta laži dnevno

Rajko Djurić, „Politika“, Nedelja 13.mart 2011 (str.09)

 DVESTA LAŽI DNEVNO

Petar Štignic, profesor iz Beča, utemeljio je mentiologiju, koja se danas studira u okviru sociologije na više evropskih univerziteta Iako ima „krtake noge“, pouzdano se zna da laž može stići i svuda, i daleko. Od nedavno, laž je, verovali ili ne, postala deo programa univerzitetskih studija i predmet posebne naučne discipline, mentiologije,tj.nauke o laži. Zahvaljujući tome, sada se neko može podičiti i titulom „doktor laži“. Jer, to što je takoreći do juče važilo kao velika uvreda – (takav sud je,recimo, 80 -ih godina izrekao javno akademik Dobrica Ćosić o jednom publicisti) – danas bi se , u doba gotovo svakodnevne „parade“ zla i laži, moglo smatrati pohvalom, pa čak i vrlinom.
Petar Štignic, profesor Bečkog univerziteta, zvanični je utemeljitelj mentiologije, koja se tretira kao grana sociologije.Štignic, poreklom iz Budimpešte, koji je stekao svetski ugled kao ekspert za laži, postavio je naučni osnov toj novoj akademskoj disciplini, čiji je predmet laž, fenomen star koliko i samo čovečanstvo.U studiji „Laž ,so života“, čiji je moto „Postupajmo sa lažima iskreno“, Štignic objašnjava koliko je taj fenomen u stvari složen i koja su sve znanja neophodna da bi se objasnio.
Laž, čiji je slikovit naziv „plava sova“ , izlazi sve češće iz usta čoveka današnjeg doba. Prema rezultatima savremenih istraživanja, čovek današnjice izgovori prosečno 200 laži dnevno! Više od 41 odsto ispitanika koristi laž da bi ušparali ljutnju ili potisnuli osećanje lične odgovornosti, oko 14 odsto zbog okolnosti, 8 odsto da bi se dopali ili bili voljeni, dok 31 odsto ispitanika nema uopšte objašnjenje zašto se služi lažima.Tome su mnogo skloniji muškarci nego žene.Naime, prema rezultatima ankete, muškarci najviše pribegavaju lažima zbog posla,auta, partnerstva,raznih interesa,medju kojima su glavni poslovni i politički, dok žene najčešće govore lažno o svojoj telesnoj težini, starosti, partnerstvu, korišćenju raznih proizvoda i potrošnji.Na osnovu toga, ispada da su žene –( u proseku oko 20 odsto)- iskrenije i da bolje akceptiraju stvarnost od muškaraca.
Šta se još ustanovilo pomoću naučnih istraživanja?
Savremena neurobiologija,reklo bi se, potvrduje mišljenje nemačkog filozofa Imanuela Kanta,koji je smatrao da je laž „trula fleka u ljudskoj prirodi“.Jer, naučnici su ustanovili promene u strukturi mozga kod patoloških lažova. Naime, oni imaju višak bele mase u prefrontalnom korteksu, čija je uloga da prima i predaje informacije, koje zatim preradjuje siva supstanca.
Polazeći od tih i mnogih drugih saznanja, sociologe interesuje ponašanje i delanje čoveka u odredjenim dručtvenim i kulturnim uslovima.Na osnovu toga, došlo se do uvida da mnogi ljudi lažu verujući da će tako zaštiti sebe i svoje lične interese, ili članove svoje porodice ili drugih grupa kojima pripadaju, npr. svoju političku partiju itd. Vodjeni tim ciljem, oni grade svoju „strategiju laži“.
Drugu grupu čine oni koji su počinili neko nedozvoljeno ili kažnjivo delo ili izvršili zločin. Njihove su laži deo tzv. strategije delanja.
Predstavnici treće grupe prave od laži pseudoidelogiju. Medju njima je najviše duševno obolelih ili onih koji se dugo bave politikom ili nekom srodnom delatnošću.Medjutim, za razliku od bolesnika, kod kojih je laž posledica raznih uzroka i stanja, ovi drugi predstavljaju mnogo veću opasnost, jer zahvaljujući svojoj ulozi i moći, oni doprinose institualizaciji i reprodukciji laži, tvrde naučnici.
Prema Štignicovoj klasifikaciji, postoji laž kao samobmana, direktno laganje drugoga i kolektivne laž, koja se koristi za obmanjivanje gradjana, koji se tako pretvaraju u masu..Ova poslednja postala je, tvrde naučnici, naša svakodnevica.Kolektivna laž se artikuliše na različite načine, a zahvaljujući sredstvima masovne komunikacije, čovek nije više u stanju da joj se odupre. Usled toga, on počinje da se laži prilgodjava, postaje čovek laži ili je indifirentan.
Te nove mogućnosti „nameštanja glave“ omogućavaju lov na ljudske duše, koji je sve unosniji i uspešniji, dok život,tvrde naučnici, tone sve dublje u laž.
Kad laž postane princip, kako glasi naslov jedne druge knjige nemačkog sociologa, onda je sve upropašćeno i svet ostaje bez nade.