Evropa i njeni mentaliteti

Rajko Djurić, „Politika“, Nedelja, 27.mart 2011.,str.09. – „Od evro- rokera do konzervativaca“

Četiri dominantna društvena karaktera i  različiti socio-kulturni stilovi. – Ljudi protesta i evro-pioniri su najmanja grupa. – Paradoksi i apsurdi kapitalizma.

       Materijalistički društveni karakter, sa pretežno konzervativnim shvatanjem i težnjama, vladajući je društveni karakter u Evropskoj uniji, koju čine 27 zemalja sa oko 500 miliona stanovnika. Jezgro strukture tog karaktera čine materijalna dobra i vrednosti, potrošački mentalitet i, uglavnom, tradicionalna shvatanja i težnje.
       To je jedan od glavnih zaključaka dugogogodišnjih naučnih istraživanja, koja su izvršena u 15 evropskih zemalja, sa ciljem da se dodje do  saznanja o osnovnim evropskim mentalitetima i glavnim socio-kulturnim tipovima i modelima u Evropi.
       Nakon analize obimnog materijala, francuski istraživački centar (CCA), na čijem je čelu  ekspert za socio- kulturne stilove i modele, sociolog Bernar Katla, saopštio je da  u Evropi preovladjuju  četiri mentaliteta: 1.mentalitet „bez korena“, 2. mentalitet odan pravilima, 3.tragalački mentalitet, 4. tradicionalistički mentalitet. U okviru tih identifikovanih mentaliteta pojavljuju  se različiti socio-kulturni stilovi, koji su  na osnovu odredjenih zajedničkih  karakteristika, grupisani  u 14.tipova.Ti socio-kulturni stilovi, kako dokazuju istraživači, posledica su brzog mešanja i preplitanja kultura naroda i zemalja Evropske unije. 
       Društvena grupa, kojoj se pripisuje mentalitet „bez korena“, neprestano je u pokretu, teži novom i drugačijem, impulsivna je, sklona frustracijama i revoltu. Ljudi do 40-te godine života čine većinu u toj grupi.Oni  žive u manjim ili većim gradovima, imaju osrednje prihode i, po pravilu, su  individualisti. Njihova je glavna težnja –  doživeti „lepšu stranu“ života. Angažovani su i spremni da preuzmu društvenu odgovornost.Preipadnici te grupe su takodje  mnogi mladići i devojke, koji nisu još ušli u 20-tu godinu.Oni nalaze smisao života pretežno u stvarima koje ih ispunjavaju zadovoljstvom i u zabavi.Dela su  za njih mnogo važnija od ideologije.To je, reklo bi se, tip mešavine evro-dendija i evro-rokera, koji u proširenoj Evropi nalazi brzo i lako  različita zadovoljstva i razloge za optimizam. Istraživanja pokazuju da je to  svojvsteno i  delu evropske omladine, koja je još bez stalnog zaposlenja, ali je u neprestanoj potrazi za novim potrošnim dobrima,.
       Drugoj društvenoj grupi, čiji je mentalitet satkan od pravila, daju pečat evro-biznismeni i karijeristi.Većinu čine osobe mladje od 40 godina, mnogi od njih nisu u braku, obrazovani su, imaju visoke prihode i iracionalan odnos prema kupovini. Deo te grupe su i  tzv. slobodni mislioci, koji  norme i pravila pretvaraju u odredjene strategije i pseudoidelogiju, kao, recimo, „legalisti“, „sveci“, „heroji“ i „moralisti“.Tako u stvari oni  štite svoje lične interese ili interese svoje klike.Oni su obično „glasnogovornici“ i „dušebrižnici“ nacije, države ili  partije ili odredjenih moćnih institucija i ustanova.Slikovito kazano, oni uvek stoje na „merdevini“, naročito  u  kriznim situacijama. Ali,čim zadovolje lične ambicije i dokopaju se važnijih  pozicija, njihov radikalizam splašnjava kao sapunica.
        Najheterogenija je treća društvena grupa, kojoj daju pečat ljudi inovatorskog duha i idealnih predstava o životu, ali medju kojima su vrlo brojni oni koji žive u  virtuelnoj  stvarnosti. Njen prvi deo su tzv. moderatori,  ljudi srednjeg doba, sa originalnim idejama i humanističkim težnjama. Drugi deo čine tzv. formalisti, stariji od 50 godina, sa srednjim i  višim prihodima.Treći deo predstavljaju tzv. arhitekti, izmedju 40-te  i 60-te godine života, koji su  visokoobrazovani i od svih vrednosti najviše cene slobodu.Četvrti deo su tzv. sudije, bračni parovi, koji pridaju značaj principima i toleranciji.I, najzad, to su „besprekorni“, uglavnom starci i starice.
        Grupa, kojoj se pripisuje tradicionalistički mentalitet, što znači privržena je tradiciji,  starim vrednostima i pridaje najveći značaj sigurnosti, sastavljena je takodje od više tipova.Većinu čine 55- godišnjaci, ljudi jednostavnog  obrazovanja i niskih prinadležnosti, čiji je glavni „prozor u svet“ televizor.To su, zatim, „večni stražari“, četrdesetogodišnjaci, tzv. evro-prudenti, čija je tipična odlika nepoverljivost.Treći deo ove grupe predstavljaju penzioneri, tzv. izolovani Evropljani.I najzad, četvrti deo predstavljaju tzv. evro-vigilanti, koji su  nepoverljivi do krajnjih granica i vrlo konzervativni.Takvih je najviše u zemljama severoistočne Evrope – Estonija,Letonija i  Litvanija.
        Ljudi protesta i tzv. evro-pioniri, koji su emancipovani, svesni svoje okoline, kreativni i spontani predstavljaju najmalobrojniju grupu u današnjoj Evropi.Oni su inače  najbrojniji u zemljama jugozapadne Evrope – Španija i Portugal.
        Pošto su u kapitalizmu ključni odnosi materijalni i ideološki, jedno od vrlo značajnih pitanja tiče se integracije ljudi u gradjansko društvo i održanje vladajućeg poretka. Kapitalizam, koji neprestano razara životne i društvene procese, primoran je da, pored prinudnih i institucionalnih , koristi i razna  druga sredstva i „lepila“. Marketing-karakter koji je , pomoću manipulativnih sredstava, postao  dominatan društveni karakter, pokazao se kao vrlo uspešan štit i vrlo efikasno narkotičko sredstvo.Na taj način prazni se ne samo ljudski džep, već se može neopaženo isprazniti glava i srce ljudi i obuzdati njihova volja.
        Posmatrano sa tog stanovišta, istraživanja pokazuju  paradoksalnu, a u nekom smislu čak apsurdnu situaciju. Naime,ljudi iz društvenih grupa, koji imaju  kritičko mišljenje i stavove prema kapitalizmu i čije su vrednosti vrlo udaljene od vladajućih ili su čak u nepomirljivom odnosu sa njima, predstavljaju najveći lični resurs kapitalizma, tj. najveći su potrošači njegovih ekonomskih, socijalnih i kulturnih  roba i usluga.Nasuprot njima su ljudi iz društvenih grupa, koji srcem i glavom pripadaju kapitalizmu, ali su sa vrlo malim ličnim resursima, tj. njihove potrebe su vrlo male za kapitalistička dobra i usluge.
          Doduše, ti paradoksi i apsurdi su najbolje predstavljeni i opisani u književnosti, a jedna lapidarna formuliacija glasi: Kapitalizam je uzajamna neprijateljska suprotnost, svi stradaju, ali se ne zna pouzdano dan sahrane!