Spavanje je neophodno organizmu. Nespavanje dovodi do iscrpljenosti i poremećaja psihičke aktivnosti; javljaju se halucinacije, gubi se sposobnost razlikovanja opažaja i predstava ( realnosti i slike o realnosti) i veoma smanjuje sposobnost kontrolisanja vlastitog ponašanja.
Posebna je odlika gubljenje otpornosti prema tuđim zahtevima. Zato se sprečavanje spavanja koristi kao sredstvo torture uhapšenih i iznuđivanje željenih izjava (o krivici, pa i onda kada je nema).
Iako se trećina života provodi u spavanju, više o spavanju saznalo se tek u toku XX veka. Sigurniji podaci dobijeni su odkad se u ispitivanjima prate električni talasi u moždanoj kori, pokreti očiju pri spavanju i druge fiziološke promene. Nađeno je da se u toku spavanja mogu razlikovati dva stanja:
- prvo, u toku koga se javljaju električni talasi u mozgu kakvih nema u budnom stanju
- i drugo, za koje su karakteristični brzi pokreti očiju, pa se prema početnim slovima engleskih reči rapid eye movement (brzi očni pokreti) ta faza naziva REM fazom. U toku fiziološke promene organizma su neravnomerne – čas su intenzivne, čas slabije. Ukupno traju oko 20% vremena spavanja.
U tim periodima se najviše i najživlje sanja.
Oscilcije po fazama u toku sedmočasovnog noćnog spavanja
U detaljnijem pregledu ovih faza, one obuhvataju :
Faza 1
Faza 1 je lagani san. Tu se doživljava dremanje, ulazak i izlazak iz sna. Možete lako da se probudite. Pokreti očiju i pokreti tela se usporavaju. Možete da doživite iznenadne pokrete nogu ili ruku ili drugih mišića. Ovo može da bude propraćeno osećajem padanja. Ovo je prouzrokovano time što se motorni delovi tela spontano stimulišu.
Faza 2
Oko 50 posto vremena spavanja provodi se u fazi 2. Za vreme ove faze zaustavljaju se pokreti očiju i usporavaju moždani talasi. Aktivnost mozga postaje sporija. U ovoj fazi povremeno se javljaju nagli i kratki izlivi moždane aktivnosti.
Faza 3
Faza 3 je prva faza dubokog sna. Moždani talasi su kombinacija sporijih talasa, poznatih kao delta talasi, i bržih talasa. Za vreme faze 3 veoma je teško nekoga probuditi. Ako se probudite u ovoj fazi moguće je da budete dezorijentisani nekoliko minuta.
Faza 4
Faza 4 je druga faza dubokog sna. U ovoj fazi, skoro isključivo se javljaju samo delta talasi. U ovoj fazi je takođe veoma teško nekoga probuditi. Obe faze dubokog sna su veoma važne da biste se osećali sveže nakon buđenja. Ako su ove faze prekratke, san neće biti zadovoljavajući.
REM-san – faza naglih pokreta očiju
U REM fazi sna se javljaju snovi. Kada uđete u REM, vaše disanje se ubrza, nepravilno je i plitko. Vaše oči će se pokretati brzo a vaši mišići će postati nepokretni. Ritam srca i krvni pritisak se ubrzavaju. Oko 20 procenata sna odraslih se provodi u REM fazi.
REM faza počinje oko 70 do 90 minuta nakon padanja u san. U prvoj fazi se javlja jedan mali ciklus REM sna. Prema jutru, vreme provedeno u REM fazi se povećava na uštrb vremena dubokog sna.
Istraživači ne razumeju u potpunosti REM san i spavanje. Oni znaju da je ova faza bitna za stvaranje dugoročnih memorija. Ako je REM faza osobe poremećena, sledeća faza neće imati normalni redosled, sve dok se ne nadoknadi vreme REM faze koje je bilo izgubljeno.
U budnom stanju moždane aktivnosti su u domenu beta talasa, koji nam omogućavaju svesno funkcionisanje iz dana u dan. U prvoj fazi mozak ima kombinaciju alfa i teta moždanih talasa, i tu se telo relaksira i priprema za san. U trećoj i četvrtoj fazi javlja se kombinacija delta i teta moždanih talasa. U REM fazi nema dominantnih moždanih talasa. Aktivnost mozga je slična kao za vreme budnog stanja i zbog toga se ova faza naziva paradoksalni san. Prosečna osoba obično doživi 4 do 5 REM faza za vreme sna.
Faze sna
Tumačenje snova
Prvo sistematsko objašnjenje snova dao je Frojd. Po njegovom mišljenju, snovi predstavljaju prvenstveno ispunjenje želja, i to pre svega onih čije se zadovoljenje sprečava vladajućim društvenim normama – određenih seksualnih i agresivnih želja. Druga im je funkcija da čuvaju spavanje; zato, na primer, ako smo otkriveni i hladno nam je, sanjamo da pada sneg. Treba razlikovati, prema Frojdu, manifestni sadržaj(onaj koji neposredno znamo) od latentnog sadžaja(skrivenog) koji je pravi smisao sna. Manifestni je zamaskirani latentni sadržaj.
Maskiranje se ostvaruje delovanjem super-ega, tj. usvojenih moralnih principa. Smisao sna nije u skladu sa njim, pa se potiskuje iz svesti. Obradom – prerušavanjem osoba i zbivanja, njihovim sažimanjem i pretvaranjem u metafore, posebno korišćenjem simbola(naročito za seksualne želje, organe i akte) i pred samim sobom se sakriva pravi smisao sna. Analizirajući manifestni sadržaj, koristeći postupke slobodnih asocijacija(navođenje prve misli koja nam u vezi s manifestnim sadržajem prva padne na um), otkrivaju se nesvesne težnje i želje koje su i izvor sna. Snovi su prozor u nesvesno.
Danas se na osnovu istraživanja zaključuje da uzrok snova nisu samo zabranjene želje. To mogu biti razne neostvarene želje (za putovanjem, slavom, novcem, priznanjem), kao i doživljaji izazvani raznim za nas važnim događajima, posebno takvim koje nismo uspeli da objasnimo. Nadalje, izvor snova su doživljaji iz detinjstva, strahovanje za sebe kao i drugi doživljaji. Čovek koristi simbole u snu, ali oni svoj smisao imaju zavisno od uzroka i povoda za san i različiti su za različite osobe. Zato što snovi često kazuju o sadržajima potisnutim iz svesti, njihovo objašnjenje može da doprinese uvid u psihičko stanje osobe koja sanja.
Nova teorija snova
Ova teorija se zasniva na pokušajima da se ustanovi koji delovi mozga ključno utiču na snove. Formirane su tri grupe ispitanika i to tako da su, pored kontrolne grupe, jednu sačinjavali zdravi ljudi, a drugu ljudi oboleli od amnezije. Nakon višesatnog igranja kompjuterske igre „Tetris” (uklapanje različitih geometrijskih oblika u zadatu šemu, brzinom kojom se oblici spuštaju niz ekran), svi ispitanici su sanjali prikaze nalik „Tetrisu”. Interesantno je da su, i oboleli od amnezije imali potpuno iste snove, iako nisu imali apsolutno nikakvo sećanje da su tu igru uopšte ikada igrali!
Ovo nameće zaključak da snovi zapravo ne predstavljaju ponovno proživljavanje već doživljenog, već izvesne munjevite prikaze pred očima snevača, koji svoje izvore nemaju u sećanju. Ovo saznanje narušava dosadašnje stavove o prirodi snevanja i samim snovima.
Istraživanja na životinjama su pokazala da je tokom faze snova deo mozga koji se naziva hipokampus u potpunosti neaktivan (hipokampus je zadužen za epizodno sećanje koje oboleli od amnezije nemaju). Ova studija u potpunosti negira teoriju snova po kojoj se ljudski mozak poziva na epizodnu memoriju tokom snova. Umesto toga mozak obrađuje razne vizuelne doživljaje i pojmove za koje nije zadužen hipokampus, već ostali delovi mozga koji ostaju aktivni. Ispitanici nisu sanjali stvarne segmente igre pohranjene u sećanju, već njihove prikaze u vidu vizuelnih senzacija. Može se zaključiti da su iz tog razloga snovi češće simbolični nego logični.
LITERATURA:
- Rot N., Radonjić S. (2002.), – „Psihologija“, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- http://www.medicicom.com/content/view/89/63/
- http://www.beorelax.rs/zdravo-spavanje/spavanje-i-snovi/
- http://ivana88.blog.rs/blog/ivana88/generalna/2009/11/01/faze-sna
Leave a Reply