„Istina je ljudskog života sigurna kao gravitacija:da bismo živeli potpuno,moramo naučiti koristiti stvari i voleti ljude…a ne-voleti stvari i koristiti ljude.“
„Neznanje nije opravdanje.“
Maria Montessori-italijanski pedagog i filozof
„Nije hrabar onaj koji se ne boji,već onaj koji zna savladati strah.“
„Naša deca – to je naša starost.Pravilan odgoj je nasa srećna starost;loš odgoj je naša buduca nesreća,naše suze,naša krivica pred drugim ljudima,pred čitavom zemljom.“
Anton Semjonovič Makarenko-ukrajinski pedagog i pisac
„Odgajanje dece nesigurna je stvar.Jer za uspeh u tom poslu potrebno je mnogo brige,a neuspeh je mnogo bolniji i tezi od drugih bolova.“
„Za dobro vaspitanje važno je postupati razborito i razlozno bez prinude,jer bolji je učitelj vrline onaj ko se služi podsticanjem i ubeđivanjem,nego onaj ko upotrebljava zakon i silu.“
„Kakav je onaj s kojim najveći deo dana provodiš zajedno,takav ćeš nužno postati i sam.“
„Ko vodi ka razumu onog ko misli da ima razum,uzalud se trudi.“
Demokrit-grčki filozof
Čovekov “Hod kroz vreme” podrazumeva prolazak kroz različita starosna doba, od ranog detinjstva, do mladosti, zrelog doba, poznijih godina i starosti, kao poslednje etape u biološkom i psihološkom razvoju svakog čoveka.
Značaj uzrasta je veliki i najupečatljiviji u krivičnom pravu kada se na osnovu toga određuje da li će neko lice uopšte odgovarati za učinjeno krivično delo, koje mu se krivične sankcije mogu izreći ukoliko je krivično odgovoran.
Na razvoj ličnosti, odnosno njeno sazrevanje i socijalno oblikovanje utiču mnogi subjektivni i objektivni faktori. Zbog toga postoje ogromne razlike imeđu pojedinca istog uzrasta.
Maloletničku delinkvenciju određuju faktori koji su vezani za ličnost i faktori socijalne sredine.
U lične faktore spadaju niži nivo inteligencije u odnosu na ne delinkvente što se ispoljava kroz lošiji uspeh u obrazovanju i stručnom osposobljavanju, psihopatske crte ličnosti, kao što su agresivnost, egocentričnost, nesposobnost prihvatanja drugih ličnosti i dr.
Faktori socijalne sredine su: Deficijentna i degradirana porodica, neuspeh u školskom obrazovanju i vaspitanju, negativni uticaj vršnjačkih grupa, neadekvatno korišćenje slobodnog vremena, kulturna zaostalost i primitivizam, materijalno-ekonomske prilike i dr.
Značajan faktor maloletničke delinkvencije može biti i vaspitna zapuštenost kao lišenost mladih vaspitne brige i delovanja odnosno odsustvo svesnog, planskog i svrsishodnog uticaja na njihov razvoj i formiranja.
Maloletnici se od odraslih razlikuju po stepenu emocionalne i intelektualne zrelosti, kao i svesti o svojim postupcima i odgovornosti za iste, što ukazuje da su maloletna lica manje odgovorna u društvenom i moralnom smislu.
Zaključak stručnjaka je da maloletni delinkventi pate od besperspektivnosti.
Izgubili su veru u školu i diplomu, kao i u porodicu, u kojoj se osečaju zapostavljenim.
Kao da se danas niko ne tuče golim rukama, pesnicama, ne šutira se, boksuje…
Deca, mladi, svađe rešavaju pištoljima, noževima, bombama.
Samerhill je progresivna, koedukativna škola sa internatom. Osnivač ove škole je Neill. Škola je osnovana 1921. godine i Neill za nju kaže da je slobodna što ne znači da nije osnovona od strane države. Ovu slobodu Neill opisuje kao ličnu slobodu dece pod Školskim krovom.. Samerhill je na prvom mestu škola koja pruža mogućnost deci da otkriju sebe, razumeju sopstveni identitet i otkriju sopstvena interesovanja pod okriljem samoupravljanja i u demokratskoj sredini.
Postoje dve karakteristike Škole za koje većina ljudi smatra da su zaista neobične. Predavanje nisu obavezna i izbor je samog učenika da li će i kojim predavanjima prisustvovati. Naravno predavanja i profesori su dostupni u rasporedu predviđenim periodima. Ova neuobičajena praksa koju Samerhill sprovodi daje deci mogućnost da biraju svoj put pritom pronalazeći sopstvena interesovanja, motivaciju i identitet.
Mnogi ljudi predpostavljaju da ni jedno dete nikada nebi prisustvovalo predavanjima a da na to nije prisiljeno. U Samerhilu se retko dešava da dete ne prati ni jedno predavanje. Posle početnog “šoka” koji sloboda pruža, deca se ubrzo “hlade” i počinju usmeravati svoja interesovanja.
Druga neobična karakteristika Samerhilla su školski sastanci na kojima se kreiraju ili menjaju zakoni Škole. Ovi zakoni predstavljaju pravila škole koja se izglašavaju većinom učesnika sastanka. Učesnici mogu biti učenici i osoblje škole. Jedni i drugi imaju jednako pravo glasa i vrednost glasa.
Dve navedene karakteristike Samerhilla su centralne ali se u njima ne sagledava esencijalni deo prirode škole. Bespotrebnost tako reći ili opisi tipa “škola u kojoj deca rade šta god žele” prosto ne odgovaraju stvarnosti. Ono što se navedenim opaskama ne uzima kao predmet razmatranja je da Samerhil pedstavlja zajednucu. Većina od sto članova zajednice su deca te je podučavanje sastavni deo Samerhila, ali ne i najvažniji. Najvažniji deo je kreiranje i održavanje sredine u kojoj svi članovi zajednice mogu da koegzistiraju u harmoniji i skladnim odnosima zadrzavajući svoju ličnu slobodu.
Atmosfera (klima) koja se u zajednici javlja je veoma dobra. Da bi čitava ideja opstala ona mora biti takva. Kada god što ljudi živi u odrađenoj blizini i pritom im se putevi i životi prepliću oko pola godine da bi opstali moraju stvarati neraskidive socijalne veze i odnose. Samerhil ih uslovljava na to samom činjenicom da svi predstavljaju jednake članove zajednice. Svi su identično tretirani kao članovi škole – učitelji, starija deca, mlađa deca – što utiče na njihovu međusobnu interakciju. Sama ta jednakost stvara svest u svakom od njih da ne mogu opstati u hijararhiji već samo u prijateljskim odnosima i obaveštenošću.
Ono što ćini njihovu jednakost realnom a ne samo retoričkom su sastanci. Svi znaju da na primer član osoblja škole ne može sprovesti sankciju protiv učenika i obrnuto. Učitelj može predstaviti slučaj protiv učenika ali sama odluka ne zavisi od relativnog statusa učenika. Ovde svi imaju isti tretman i status.
‚‚Vaša deca, nisu vaša.
Ona su sinovi i kćeri žudnje Života za samim sobom.
Oni nastaju preko vas, ali ne od vas.
I premda su sa vama, ona vam ne pripadaju.
Možete im darovati svoju ljubav, ali ne i svoje misli.
Jer ona imaju misli sopstvene.
Možete im skućiti tela, ali ne i duše,
Jer duše njihove obitavaju u kući sutrašnjice,
Koju vi ne možete pohoditi, čak ni u snovima svojim.
Možete težiti da budete kao oni,
ali ne pokušavajte da ih terate da budu kao vi.
Jer život ne ide unazad, niti se zadržava u prošlosti.
Vi ste lukovi iz kojih se deca vaša poput živih strela odapinju napred. ‚‚
Khalil Gibran
‚‚Znaće deca u buduće dane, ove gorke čitajući strane,
da je bila u doba sto minu, slatka ljubav jednaka zločinu. ‚‚
Vilijam Blejk
‚‚Ideja vam se može dopasti ili ne, ali ako imate svoju decu,
podučavali ste decu, ili ste nekad bili dete. Jedna stvar je sigurna
nikada necete posmatrati detinjstvo ili eukaciju na isti nacin ponovo. ‚‚
Zoe Neill
‚‚Rad sa mladima u mnogim skolama je prost,
gubljenje vremena, strpljenja i energije.
To zarobljava mladost i njeno pravo da se igra, igra i igra,
stavljajući staračke ruke na mlada ramena‚‚
Neill
Žan Žak Ruso
,,Mi ne razumemo našu decu i što se više držimo pogrešnih ideja koje gajimo o njima, to više lutamo.“
,,Svak napreduje slabije ili jače prema svojim prirodnim sposobnostima, prema svojim sklonostima, prema svojim potrebama, prema svome talentu, prema svojoj revnosti u radu i prema prilikama koje mu se pružaju da se obrazuje“.
Imanuel Kant
-Detetu, od najranijeg detinjstva, treba dati potpunu slobodu, osim tamo gde bi ona štetila;
-Treba mu pokazati da svoje ciljeve može postići samo ako dopusti da ih i drugi ostvaruju, a to znači da sloboda jednog čoveka ne sme ugrožavati slobodu drugih ljudi.
-Treba detetu pokazati da ga disciplina vodi njegovoj sopstvenoj slobodi, da se na taj način ono kultivira, kako bi jednom moglo da bude slobodan, tj. nezavistan čovek od drugih ljudi.
Isidora Sekulić
„Žalosna je slika današnjeg društva, a bedna su deca moderne civilizacije i današnjeg rahitičnog vaspitanja. Glavni tipovi su nervozno telo uz praznu glavu sa mnogo egzemplara imućnog ženskinja i tipova nervoznog tela uz praznu glavu koji se u nebrojanim varijantama ponavljaju“.
Elena Kej
„Čovek najpre mora biti individua da bi mogao biti živa ćelija koja sudeluje u gradnji živih oblika celine. Prema tome da bi se promenilo naše društvo treba najpre majke da na nov način vaspitavaju mladi naraštaj. Tek kada se stvori savršen pojedinačni čovek, kada zavlada svest toga čoveka, biće moguće stvoriti novo društvo. U tome vaspitanje i žene kao majke i vaspitačice ima presudnu ulogu.“
„Najveća je zabluda vaspitačeva uprkos svega novog govora o individualnosti deteta-što sa njim postupa po apstraktnom pojmu ždjete. Dete je uvek konkretno i individua za sebe. Tako mu vaspitač mora i prilaziti. Treba jačati detinju odvažnost da postane individualni čovek. Ne smeju se deca ni na koji način dresirati da budu ista. Treba ih pustiti da se razlikuju od drugih“
„Gušiti dečji prirodu ne samo da nije vaspitanje, već je pedagoški zločin. Tek kada se to shvati onda će vaspitanje postati nauka, veština. Vaspitanje se može odvijati samo u lepom svetu, lepom u spoljašnjem i unutrašnjem smislu u kome će dete da raste, pustiti ga da se u njemu slobodno kreće sve dok ne dirne u naprikosnovenu granicu prava drugih Deca greše, ali ne treba sve greške odmah videti i popravljati. Daleko je bolje da vaspitač upravi svoju pažnju na obrazovanje okoline, u kojoj dete raste i na vaspitanje koje čovek sam sebi daje-to je veština prirodnog vaspitanja.“
LITERATURA:
1. Potkonjak M. N., (2003): XX vek: Ni vek deteta ni vek pedagogije ima nade… XXI vek Novi Sad, Savez pedagoških društava Vojvodine.
2.Živković S. D., Petrović R. (2008): Filozofija vaspitanja i obrazovanja Vršac, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.
Džon Lok
“ Dobro vaspitati svoju decu tako je velika dužnost i briga roditelja, a blagostanje i napredak naroda toliko zavise od njega, da bih želeo da ga svako ozbuljno shvati i da se, pošto je dobro ispitao i tačno saznao šta naklonost, običaj i razum nalažu u ovom slučaju, postara da svuda pomogne onaj način vaspitanja dece koji će, s obzirom na razne okolnosti, biti najlakši, najkraći i najbolji da stvori dobre, korisne i sposobne ljude u raznim pozivima“
Žan Žak Ruso
„Učitelju, kao pametan čovek, moraš dugo vremena posmatrati svoje vaspitanike, upoznati njihovu prirodu pre nego što im kažeš prvu reč“.
„Sve što nedostaje pri našem rođenju, i što nam je potrebno kad odrastemo, daje nam vaspitanje i obrazovanje“.
Isidora Sekulić
„Porodično vaspitanje najbolje se prihvata od roditelja. oni nemaju nikakvog drugogo razloga da vaspitavaju svoju decu do da im pomognu da budu što sposobniji za rešavanje životnih problema. drugi učitelji, mogu prići vaspitanju i obrazovanju i formalno, službenički, ne ulažući ni sebe ni nauku koju predaju, razvoju svojih vaspitanika. lako se može desiti da ih nije briga šta će vaspitanik kasnije u životu biti, da nisu u stanju da predvide njegovu budućnost ili da to rade veoma pogrešno.“
Emanuel Kant
„Mora se izgrađivati takozvana pozitivna poslušnost vaspitanika, a to u suštini znači razvijanje njegove pažnje na pozitivnim vrednostima nastave koji, istovremeno, mogu biti prepreka spontane snage nagona i čulnosti, koji su posebno jaki u mlađim godinama“!
Elena Kej
Pestaloci i Frebel greše kada zahtevaju predškolske ustanove. ona predlaže da se Frebelova izreka :“ Pustite nas da živimo za decu“, pretvori rečenicu bogatijeg sadržaja. : „Pustite djecu neka žive. Predškolske ustanove su fabrike za kalupljenje dece. U njima se ljudi stvaraju na tuce umesto kao individue. u takvim ustanovama vlada pritisak stada vrši se egzercir umesto prirodni razvoj“
Eduard Klaperd
„Dete nije čovek u malom! Ono je autonoman organizam i tako se prema njemu treba odnositi. Deca se međusobno dvojako razlikuju: „po kapacitetu“ i po“sposobnostima“. Ite individualne razlike treba uzimati za osnovu u vaspitanju dece. Detinjstvo je period autonomnog razvoja deteta. Ono nije prelazak deteta u odraslog, već period kada treba mlad organizam da se održi u razvoju, period javljanja potreba i njihovog zadovoljavanja a to i jeste srž procesa razvijanja. Detinjstvo, tako shvaćeno, treba da čini osnovu vaspitanja. Greška je detinjstvo shvatati kao pripremu za život odraslog čoveka.“
Neosporna je činjenica da je sve više studenata uključeno u izradu članaka, ali greške koje činite su razlog da se oni ne pojavljuju na blogu. Uputstva za postavljanje članaka se nalaze na blogu u tekstovima u meniju Teme – Opšte. Ovom prilikom ću samo ukazati na greške koje se često dešavaju i ponavljaju:
1. Članke pokušavate da „napravite“ tako što kopirate kompletan sadržaj tekstova sa drugih sajtova. Ovo nema nikakvog smisla, neophodno je da na osnovu pročitanih sadržaja (Internet, knjige…) kreirate sopstveni tekst koji može sadržati delove koje ste „skinuli“ sa Interneta, ali umereno. Dakle, prepričajte pročitano i pozovite se na izvore (linkovima ili navodjenjem).
2. Ne „otvarate“ svoje mejlove – a upravo ovim putem vas opominjem šta nije u redu u vašim tekstovima. Proverite i svoje „Spam“, „Nepoželjno“, „Junk“ foldere.
3. Tekstovi ne sadrže „Odlomak“, „Kategorije“ i „Oznake“ – sve je objašnjeno u uputstvima na blogu.
4. Pojedini studenti tj. studenkinje uporno pišu tekstove bez naših slova čćšž.
5. Nova pojava je da umesto teksta na blogu šaljete komentare koji svojim obimom ne mogu biti komentari!
6. Umesto da tekst upišete u prostor za to namenjen, postavljate link ka Word dokumentu „aploudovanom“ na blog, ovo nema mnogo smisla, ali DO SADA kada je tekst korektan korekciju ja „odradim“, ali više neće biti tako.
Konačno, nadam se da ste pažljivo pročitali ovaj tekst i još jednom se zahvaljujem i čestitam autorima koji su svoje članke uspešno kreirali ! Meni se uvek možete obratiti za pomoć na admin@uskolavrsac.in.rs, a pomoć zatražite i od studenata, studentkinja iskusnijih u ovom „poslu“, a koje sam malo pre pohvalio.
Predrag Prtljaga
У времену од 1. до 5. Августа 2003. године, у Аделаиди (Јужна Аустралија), одржана је 15. Светска конференција о даровитој и талентованој деци. У раду конференције учествовали су представници из 41 земље са свих континената. Учеснике конференције је поздравио Клаус Урбан, председник Светског савета за даровиту и талентовану децу. Главни предавачи и уводничари били су: др. Барбара Клар са Калифорнијског државног универзитета (САД); др. Катарина Хокмен, Универзитет Новог Јужног Велса (Аустралија); др. Сандра Каплан, Универзитет Јужне Калифорније (САД); Франсоа Гање из Монтреала; Грејем Коен, композитор, Универзитет у Аделаиди; Џемс Коен, уметнички директор Симфонијског оркестра у Аделаиди (Јужна Аустралија); др. Дијана Монтгомери, Универзитет Мидлесекса, Лондон (Велика Британија) и други. Изнесен састав предавача указује на разноврсност области интересовања учесника, њихових прилаза у разматрању различитих проблема даровите деце. Учешће стручњака са свих континената указује на повећано интересовање за даровите и талентоване свуда у свету, као и на усмерења на различите проблеме око образовања и васпитања даровитих и на степен развијенсти друштвене бриге о њима. Квалитету рада ове конвенције посебно су допринели познати стручњаци из ове области који се дуги низ година успешно баве питањима и проблемима даровитости и креативности и васпитањем и образовањем даровитих, чији су радови познати у свету.
Публикација са ове конференције под насловом: „Program and Book of Abstract“, садржи 301 саопштење. Највећи број саопштења дали су учесници из Аустралије. Што се тиче садржаја саопштења, конференција је приказала широки дијапазон питања са различитим степенима њихове заступљености. Интересовања стручњака за проблеме и питања о даровитим мало су се померила у односу на раније скупове. Док се раније више говорило о идентификацији даровитих, највећи број саопштења на овом скупу односио се на програме за даровите, и то од предшколског узраста завршно са средњом школом. Овом приликом није могуће детаљније приказати тако велики број разноврсних саопштења , па сам се одлучилка да прикажем само нека од њих која представљају: – нове области, или нова питања истраживања; – новије прилазе, методе и инструменте у истраживањима; – неке занимљиве резултате истраживања.
Актуелна област истраживања је вођство у модерном друштву. Саопштење под насловом : “Програм вођства за даровите ученике у основној и средњој школи“ (Chan–Shun Cheng, Dong Hwa University Institutions, Koahsing City, Taiwan), говори о увођењу вођства у категорије даровитих. До 1997. године, није било систематски развијених програма примерених ученицима основне и средње школе. У саопштењу је стављен нагласак на то да се вршило одабирање одраслих лидер, а игнорисало се култивисање млади. Циљ студије је био да се припреми и имплементира примерен програм за вођство. У том циљу, даровитим и недаровитимје понуђен програм о вођству од 8 јединица(целина) у трајању од две седмице.
Од интереса је саопштење које се односи на једн нов неуобичајен програм под насловом: „Усмеравајуће васпитање: Програм за даровите и талентоване ученике“(Jenvi Auteri, Townsville State High School, Australia).Овај програм је компонован тако да иде у сусрет социјалним, емоционалним и когнитивним потребама ученика идентификованим са специјалним даровима и талентима.
Друга занимљива и нова одласт истраживања је идентификација даровитих путем анализе моожданих таласа(Ha Jong Duk, Jaenung College, Incheon, Korea). Истраживања која прате функцију и активност мозга могу, сматра аутор, да допринесу дубљем разумевању идентификације даровитости. Путем мерења можданих таласа, јасно се показују разлике између даровитих и остале деце, сматра аутор.
Истраживачи у области даровитости све се интересују за проучавање стресора. Једно од таквих саопштења је: „ Идентификацика стресора и реакција на стресоре даровитих и недаровитих ученика“ (Maryich Amini, Marvdosht Ayad University, Shiraz, Iran). У овој студији је испитано 340 ученика(154 даровитих и 184 недаровитих) из четири средње школе у Ширазу. Иако није било разлике између даровитих и недаровитих ученика у погледу стресора, даровити ученици су показали знатно веће когнитивне реакције на стресоре.
Новину истраживања о хумору представња саопштење: „Хумор у когнитивном и социјалном развоју: Креативни уметници и разредне шаљивџије“ (Paul D. Jewell, School of Education, Flienders Univeersity, Adelaide, Australia). Хумор, по мишљењу аутора, захтева софистицирану когнитивну способност у циљу повезивања диспаратних појмова различитог нивоа.
У оквиру нових прилаза, метода и инструмената, поменућемо нека занимљивија саопштења. Учесници из Кине, Кореје и других земаља показали су интересовање за проблеме креативности. Једно од таквих је: „Вежбање дечје инспирације за писање поезије“(Song Libo, Hifh School Affiliated to Renmin University og China). Засновано на проучавању, како аутор каже, западних и источних релевантних теорија, аутор је покушао та унесе „Taji–picture“ model да би објаснио психолошки моменат инспирације.
Слично питање, али још проширено, презентирано је у саопштењу: „Развојни трендови способности креативног мишљења и креативне личности основношколске деце“ (Kyung–hwa Lee, Soongsie University, Korea). У овој студији је испитан развој субфактора способности креативног мишљења и креативне личности
Следеће саопштење је из исте области под насловом: „Побољшање ученичке креативности у вишој средњој школи“. (Xiaojin Qu, Institute of Psychology, Chinese Academy of Sciences, Bejing, China). На почетку овог саопштења аутор је константовао да је једно од 12 суштинских питања у истраживању даровитости у протеклих 50 година, следеће: могу ли људи учити да буду креативни; У школским условима, аутор да ово питање може да буде преведено у: да ли је могуће побољшати ученичку креативност кроз развијену наставу?
На овом скупу било је много занимљивих резултата из различитих домена истраживања који су значајни, како за даља истраживања, тако нарочито за непосредни рад са даровитим и талентованим учениима. Извесну новину представља саопштење: „Талент у Новом Миленијуму“ (David S. Kaen, Dunedin College of education, New Zealand). За идентификовање даровитих примењен је кестионер, усмени интервју и узорак проучаваних случајева. Путем ових инструмената прикупљене су информације о томе како је дефинисана даровитост, демографски профил оних који су идентификовани као даровити; врсте употребљених стратегија намењених потребама оних који су идентификовани као даровити.
Било је саопштења која се баве улогом ротитеља и наставника у раду са талентовано децом. У саопштењу под насловом „Подржавање родитеља даровите деце“, изнесени су резултати прелиминарне студије о развојном и ефективном програму за мајке даровите деце.
За рад са даровитим ученицима од интереса је саопштење под насловом „Промене у мишљењу наставника о даровитим ученицима и њиховом васпитању“ (Leonic Kronborg, Faculty og Edication Monach University, Melburn, Victoria, Australia). Ова студија је имала за циљ да испита утицај специјалистичког образовања о даровитости на схватање наставника. За 96 наставника је припремљен предмет „Васпитање даровитих, идентификација и програмирање“
Наставници су били предмет и једне интернационалне студије под насловом „Наставници даровитих: Интернационална перспектива“(Wilma J. Viale, Faculty of Education, University of Wollongong, New South Wales, Australia< Kornelia Tischler, University of Klagenfurt, Austria). У овој студији су испитана и упоређена опажања ученика о најпожељнијим квалитетима њихових наставника.
Посебно занимљиво и актуелно истраживање је „Вредност талентованих америчких адолесцената пре и после 11. септембра 2001. године“ (Jane Piirto, Aszhland University, Ashland, Oxio, USA).
На крају може се закључити да је 15. Светска конференција о даровитим и талентованим, одржана августа месеца 2003. године у Аустралији, била веома добра прилика да се на широком плану сагледају питања и проблеми из разматране области. Конференција је пружила обиље података и резултата истраживања из 41 земље са свих континената . Конференција је такође указала како на сличност у погледу за одређена питања и проблема, тако и на разлике које произилазе из социјално-економских и других разлога појединих земаља. Конференција је објединила опште напоре у погледу адекватног обеазовања и васпитања даровитих и талентованих. Ова конференција је такође показала даје свет, ипак, мали, да га повезују слични проблеми, али и сличне наде у погледу будућности.
1 Inovativna metoda– ovom metodom procenjuju se osobine potencijalno darovitog pojedinca i njegovi proizvodi, a to čine roditelji, vaspitači, nastavnici, stručnjaci i sami daroviti pojedinci.
2. Metoda posmatranja -posmatra se ponašanje darovitih, testiraju se opšte sposobnosti, osobine ličnosti, znanja i postignuća darovitih učenika.
3. Eksplorativni interviju -primenom ovog intervjua se procenjuje motivacija za ispolaavanjem darovitosti od strane darovitih osoba. Uzimaju se podaci socijalno-ekonomskoj situaciji,školskoj uspešnosti, socijalnom poreklu, profesionalnim namerama, obrazovnim ciljevima, sklonostima ka takmičenju itd. Darovite učenike u radu treba podsticati, nagrađivati i podkrepljivati. Potrebno je pratiti promene u ličnosti (sposobnosti, osobine, interesovanja) pomoću testova znanja, veština, postignuća, ali i drugih efeata u školskim i vanškolskim aktivnostima. Potrebno je, radi uspešnog razvoja darovitih, pratiti socijalnu, materijalnu i ekonomsku situaciju u porodici putem stalne saradnje sa roditeljima.
Načini utvrđenja ali i praćenja darovitih učenika su sledeći:
-školski uspeh (ocene),
-rezultati na testovima sposobnosti (opšti iposebni),
-detaljne i precizne beleške o razvoju dece,
– zapažanja vaspitača, nastavnika,učitelja, roditelja i drugova okvalitetu darovitog,
– produkti dečijeg stvaralaštva (pisani sastavi,crteži),
-takmičenja i uspešnost u pojedinim školskim i vanškolskim aktivnostima,
– utvrđivanje voljno karakternih osobina (samostalnost, upornost,ambicije…).
Darovitost pojedinca se sagledava u kontekstu sadržaja i aktivnosti u okvirima vaspitno-obrazovnih oblasti ili nastavnih predmeta u školi. To može da dovede do zanemarivanja onih vrsta nadarenosti koje su izvan pomenutih okvira, a nisu manje značajne.
Razni su načini kojima su testirana darovita deca. Ranenove progresivne matrice omogučile su neverbalno rasuđivanje nadogradnjom odabira crteže kao nastanke matrice. Prostorne sposobnosti ispituju mentalnim rotacijama slike. Pamćenje se testira koliko brojeva osoba može zapamtiti.
1. Koliko ceniš sam sebe, toliko će te ceniti i drugi. Moraš biti samopouzdan, ako želiš da uspeš. Gde nema samopouzdanja tu nema ni uspeha. Nemoj se nikada nadati u druge, uvek se moraš osloniti samo na sebe, budi čvrstog uverenja da si stvoren da upravljaš prilikama, da ćeš uspeti i pobediti. U mislima je snaga. Ako čvrsto odlučiš da moraš uspeti, tada ćeš za kratko vreme osetiti da te okružuje moć uspeha, time postaješ privlačna sila za uspeh. Uvek i moraš govoriti -,,ja hoću, ja mogu,,- to je osnov snage koja prolazi okvire prosečnosti, to je prva stepenica ka uspehu.
2. Napredak stvaraju ideali. Ostvarenje ideala je izvor oduševljenja i snaga za nova stremljenja. Najveći deo onoga što životu daje vrednost, što ostvaruje snove, što maštu pretvara u stvarnost je oduševljenje. Najbolji lek je verovanje i samopouzdanje, a najveća ljudska snaga je stvaralačka mašta. Maštaj i bori se za ostvarenje svoje mašte, jer će te to podići na visinu i dovesti do cilja ka kojem težiš.
3. Usavrši svoje znanje. Tvoje znanje niie završeno školovaniem. Znanje ima onaj čovek koji i dalje uči, koii iz svakog izvora i u svakoj prilici crpi znanje. Svet je veliko učionica. Sve zavisi od samog čoveka. Čovek koji zna da gleda, sluša i razume ono što je video i čuo, taj čovek je sigurno obrazovan i sposoban, takav čovek može svoju maštu dovesti do ostvarenja. Dakle, sam moraš da budeš svestan svoga neznanja, da doneseš odluku za oslobađanje tog tereta. Donošenjem odluke da se i po svaku cenu oslobodiš neznanja, prvi je korak saznanju – obrazovanju, tada si na još jednoj od stepenica ka uspehu.
4. Rad oplemenjuje čoveka. Ne postoji manje vredan rad. Sve što radite je potrebno, važno i vredno. Siromaštvo nije sramota – tako kaže narodna poslovica. Verovatno je to istina, ali je siromaštvo sramota ako se prepuštamo tom siromaštvu i ne preduzimamo nista. Tvoj rad mora imati jasno određen cilj za koji se boriš svim svojim snagama. Ko se nije nikada borio taj nikada neće biti jak, pošto je život neprekidna borba. Nijedan čovek ne zna koliko je snažan dok ne dođe u situaciju da se mora boriti. U svakom čoveku su prikrivene izvanredne sposobnosti koje se u uslovima velike nužde ili opasnosti aktiviraju, tako da smo začuđeni i iznenađeni što nismo bili svesni toga dok se nije pojavila potreba. Vrednost čoveka meri se prema raspoloženju sa kojim obavlja svoj posao. Ako sami nešto radite to je vaš rad i vaša vrednost.
5. Deluj u društvu, budi okružen ljudima koji te razumeju, veruju ti, pomažu i ohrabruju te. Tako ćeš postići uspeh u onome što si zamislio. Budi sa onima koji teže ka plemenitim ciljevima. Izbegavajte ljude koji gledaju na sve pesimistički, takvi ljudi nemaju uspeha, a ni vi u druženju sa takvim osobama nećete imati uspeha. Pesimizam može biti “prelazan“, to je nesreća kako za onoga ko tako posmatra stvari tako i za onoga ko se sa takvim čovekom druži. Dakle, budite uvek sa onima koji teže ka plemenitim ciljevima. Uvek se družite sa ljudima koji imaju isti cilj i pravac kao vi sami. Svi ljudi koji su postigli značajne uspehe u društvu, okružili su se saradnicima koji su nadopunjavali njihovu snagu, sposobnost i znanje. Tako okruženi predstavljali su jednu celinu ogromnog stvaralačkog, radnog i umnog potencijala, koji je morao dati velike rezultate.
6. Poštenje. Budi pošteni! Dosad još ništa na svetu nije moglo nadoknaditi poštenje. Ono je najveća vrednost na svetu, i ne može se kupiti nikakvim novcem. Čovek koji ne poznaje ništa vrednije od novca, ne zaslužuje da se naziva čovekom. Svako od nas nosi u sebi svetlost koja nam i u najvećoj tami života otkriva pravi put. To je njegova svetlost, koja nam kazuje da je jedini put ka sreći poštenje, pošten koristan i radan život. To je onaj ideal života koji daje snagu i krila da se savladaju i najviše stepenice na putu ka uspehu.
Izvor:
http://www.misterije.fr.gd/Zanimljivosti.htm.
|
|
