Nasilje postoji u skoro svakom području čovekovog života. Zastrasujuća je činjenica da su deca žrtve zlostavljanja unutar porodice. Ovaj oblik porodične patologije preživljavaju mnogi dečaci i devojčice na svim kontinentima, u svim državama sveta, na svim ekonomskim nivoima i u svim etnickim grupama.
Na žalost deca zlostavljanje doživljavaju u sopstvenom domu, često od rodjenja. Mnogi ljudi pate zbog pretrpljenog zlostavljanja u detinjstvu i ako se to traumatično iskustvo ne identifikuje i ne leči, emocionalne i bihejvioralne posledice mogu biti trajne. Posledice najčešće odmah vidljive, nego se ispoljavaju posle sistematskog zlostavljanja deteta u dužem periodu.
Teorijska razmatranja i istraživanja ukazuju da psihičko zdravlje odrasle osobe zavisi od nasleđa i uslovima u kojima se određena osoba razvijala kao dete.
Zato Kuburić Z. u knjizi ,,Porodica i porodično zdravlje dece” ističe:“Zato ako ne možemo direktno da utičemo na genetsku strukturu dece,možemo da obezbedimo sredinu koja ce pozitivno uticati na očuvanje zdravlja dece.“ Zdrava porodična sredina je jedina pogodna za normalni razvoj ličnosti deteta. To je sredina u kojoj postoji medjusobno poverenje, razumevanje,ljubav, kako između roditelja tako i između roditelja i dece.
Ukoliko detetu pružimo sasvim drugačiji vid odrastanja od pomenutog, deca prihvataju neprihvatljiva ponašanja, koja se kasnije manifestuju kao ignorisanje, odbacivanje, pretnje, zastrašivanje i td.
Uglavnom sredina dugo ne prepoznaje ove poremećaje i tek kod izbijanja porodične krize, pocinje da uviđa nedostatke. A ta krizna porodična stanja ispoljavaju se najčešće kroz destruktivno ili devijantno ponašanje deteta, kao sto su narkomanija, alkoholizam, delikventno ponašanje i td.
Ovo simptomatsko ponašanje deteta neophodno je na vreme uočiti i pružiti mu ljubav i terapiju.
Zaključak:
Emocionalno zlostavljanje se definiše kao činjenje i nečinjenje roditelja ili staratelja, kao sto je odbacivanje, vređanje, izolacija, terorisanje, verbalno napadanje i slično što može da izazove ozbiljne i trajne poremećaje u detetovom emocionalnom razvoju. Ovaj oblik zlostavljanja je najteže utvrditi, a često zahteva ekspertizu stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja.
Izvor:
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-6637/2004/1450-66370403035L.pdf
Oko 450 miliona ljudi u svetu pati od poremećaja mentalnog zdravlja, ili psihosocijalnih problema, prema “Izveštaju o svetskom zdravlju 2001 – Mentalno zdravlje: novo razumevanje, nova nada” koje je objavila SZO/WHO.
Prema istom izvoru, Svetske zdravstvene organizacije, neuropshijatrijska stanja su prisutna kod 10% odrasle populacije. Brojna istraživanja koja su sprovedena u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju u svetu indiciraju da više od 25% osoba u svetu razvije jedan, ili više poremećaja mentalnog zdravlja, ili poremećaja ponašanja tokom životnog ciklusa.
Kod 24% pacijenta u primarnoj zaštiti prisutni su mentalni poremećaji i poremaćaji ponašanja.
- U 2002 je objavljeno da 154 miliona ljudi u svetu pati od depresije, a 25 miliona od šizofrenije;
- 91 miliona je obolelo od alkoholne zavisnosti, a 15 miliona od zloupotrebe supstanci i lekova koji stvaraju zavisnost; Inekciona primena narkotika je zabeležena u 136 zemalja sveta, od čega je 93 izvestilo o HIV infekciji unutar ove grupe obolelih.
- 50 miliona osoba ima epilepsiju, a 24 miliona pati od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.
- Pored navedenih brojeva, veliki broj ovih i drugih oboljenja prouzrokuje i dodatne patnje i neurološke smetnje i posledice. Projekcije rađene na osnovu SZO/ WHO studija pokazuju da u 2005, 326 miliona osoba u svetu pati od migrene; 61 miliona od cerebrovaskularnih oboljenja; 18 miliona od neuroinfekcija ili neuroloških posledica nekih drugih infekcija.
- Broj osoba s neurološkim sekvelama usled poremećaja ishrane i neuropatija (352 million), a neurološkim posledicama usled povreda (170 million) takođe doprinose usložnjavanju i uvećanju problema.
- Godišnje oko 877,000 umire usled samoubistva.
U Srbiji je u periodu od 1999. do 2002. broj mentalnih poremećaja porastao za 13,5 odsto. Mnogi istaknuti autori smatraju da je to posledica rata, sankcija, bombardovanja i imigracije, sa oko 500.000 izbeglih i raseljenih ljudi, a danas je taj problem potenciran tranzicijom, gubitkom posla i ekonomskom nesigurnošću. Stanovništvo Srbije je, prema statističkim podacima, sve lošije. Stres uzima danak, pa svaki četvrti sugrađanin boluje od depresije, više je samoubistava, a nasilje je u ekstremnom porastu. Izmenom zakonskih rešenja Ministarstvo zdravlja planira veću zaštitu osoba sa mentalnim problemima sveobuhvatnijim lečenjem u ambulantama, edukacijom lekara opšte prakse i kraćim bolničkim lečenjem.
Svaka četvrta osoba u Srbiji tokom života ima bar jedan od mentalnih poremećaja. Da bi se problemi rešavali već na prvom koraku jedan od naših najvažnijih zadataka jeste edukacija lekara opšte prakse uz pomoć njihovih kolega psihijatara. Ovo je jedan od planiranih načina smanjenja broja pacijenata i dužine lečenja u velikim psihijatrijskim bolnicama. U stalnom porastu je i broj obolelih od depresije, povećan je broj samoubistava, veća je zloupotreba psihoaktivnih supstanci, zabeležen je porast psihosomatskih poremećaja. Delinkvencija i nasilje su u ekstremnom porastu, povećan je morbiditet i smrtnost u mlađim godinama, a zabeležen je i čest sindrom izgaranja među lekarima. Brojčani podaci uglavnom nedostaju, pa je jedan od zadataka i uspostavljanje informacionog sistema za mentalno zdravlje, pre svega izrada centralnog registra psihijatrijskih bolesnika.
Izvori:
http://www.zzjzfbih.ba/tag/mentalno-zdravlje/,
http://www.stetoskop.info/Skok-broja-mentalnih-poremecaja-u-Srbiji-2747-s10-news.htm, http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/15663/Ozbiljno-naruseno-mentalno-zdravlje—u-Srbiji
 Svetski dan mentalnog zdravlja se svake godine obeležava 10. oktobra, kako bi se podigla svest javnosti o mentalnim problemima. To je dan čije obeležavanje počinje od 10. oktobra 1992. godine, i od tada je to godišnja aktivnost Svetskog Foruma za mentalno zdravlje (The World Federation for Mental Health).
Na samom početku obeležavanja, nije postajala nijedna posebna tema. Spontano se desilo širenje ideje promovisanja mentalnog zdravlja, zagovaranja i podizanja svesti javnosti o relevantnim temama. U prve tri godine je centralna aktivnost bila dvosatna emisija na elektronskim medijima preko satelita US informacione agencije iz studija Talahasi, na Floridi, gde su članovi uprave Svetskog Foruma za mentalno zdravlje (WFMH) uživo komunicirali sa različitih strana sveta, počevši od Australije, preko Čilea, Engleske i Zambije, takođe i iz Ženeve, Atlante i Meksiko Sitija. Od tada se ideja obeležavanja ovog datuma proširila na čitav svet. Teme Svetskog dana mentalnog zdravlja do sada su bile:
1994 – Poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga namenjenih zaštiti mentalnog zdravlja u celom svetu;
1995 –
1996 – Žene i mentalno zdravlje;
1997 – Deca i mentalno zdravlje;
1998 – Mentalno zdravlje i ljudska prava;
1999 – Mentalno zdravlje i starost;
2000-2001 – Mentalno zdravlje i posao;
2002 – Efekti traume i nasilja na decu i adolescente;
2003 – Emocionalne teškoće i poremećaji ponašanja kod dece i adolescenata;
2004 – Odnos između fizičkog i mentalnog zdravlja;
2005 – Mentalno zdravlje i fizička aktivnost tokom životnog veka;
2006 – Izgradnja svesti-smanjivanje rizika: mentalno oboleli i samoubistva;
2007 – Mentalno zdravlje u svetu promena: uticaj kulture i različitosti;
2008 – Učinimo mentalno zdravlje globalnim prioritetom;
2009 – Mentalno zdravlje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti – unapređuje lečenje i promoviše mentalno zdravlje;
2010 – Mentalno i telesno zdravlje kroz život.
Živimo u svetu kulturne različitosti i uzajamne povezanosti, gde je svaka 35 osoba internacionalni migrant. Dramatična promena jezika, religije i kulture koje postoje u svakoj zemlji, mogu uticati na veliki broj promena u mentalnom stanju osobe, uključujući i kako će se pojedinac sporazumevati i ispoljiti simptome bolesti i mentalne patnje, kao i na koji način treba iskazati metode prevazilaženja istih, na koji način i hoće li mu pomoć pružiti porodica ili zajednica, ili njihova i njegova potreba i želja za dodatnom i stručnom pomoći.
U zdravstvenoj ustanovi koja brine o stanju mentalnog zdravlja, kulturni uticaj na ljude ima u vidu:
- Nivelacije i ocenjivanja stresa;
- Objašnjava uzroke mentalnih problema;
- Određuje osobe i ustanove za pružanje pomoći
- Koristi i odgovara na zahteve za tretman duševnih problema.
World Mental Health Day kampanja, na inicijativu Svetskog Foruma za mentalno zdravlje, podići će pažnju na trans-kulturalne usluge u zaštiti mentalnog zdravlja i tretmana.
Kao što je na Ministarskoj konferenciji u Helsinkiju (Finska), 12–15 januara 2005. godine, u Akcionom planu za Mentalno zdravlje Evrope navedeno, izazov u narednom 5-10 godišnjem radu trebalo bi da bude pored usvajanja i evaluacija politike zaštite mentalnog zdravlja usaglašene sa zakonodavstvom koje omogućuje pristupačniju zdravstvenu uslugu, uključenost i dobrobit čitave populacije, sprečava mentalne bolesti i omogućava funcionalnost obolelima.
Prioriteti su dati:
- podržavnju svesnosti i značaja mentalnog blagostanja;
- kolektivnoj destigmatizaciji, diskriminaciji i nejednakosti, kao i osnaživanju i podršci osoba koje su duševni bolesnici, ali i njihovim porodicama omogućivši im da budu aktivni učesnici ovih aktivnosti i procesa;
- dizajn i implementacija sveobuhvatnih, integrisanih i efikasnih sistema zaštite mentalnog zdravlja koji pokrivaju promociju, prevenciju, treatman i rehabilitaciju, zaštitu i oporavak;
- podvlače potrebu za odgovarajućom radnom snagom, efikasnom u ovom području rada;
- prepoznaju iskustvo i znanje davaoca usluga i institucija, kao važnu osnovu za planiranje i razvijanje i drugih usluga.
- Mentalno zdravlje je esencijalna komponenta u socijalnoj koheziji, produktivnosti i izgradnji mira i stabilnosti u sredini u kojoj se živi, doprinoseći povećanju socijalnog kapitala i ekonomskom razvoju društva.
MENTALNO ZDRAVLJE NIJE ZARAZNO ALI RAVNODUŠNOST JESTE!!!
Izvori:
http://www.zzjzfbih.ba/tag/mentalno-zdravlje/
Portfolio kao način praćenja i dokumentovanja dečjeg razvoja, pruža veoma široke mogućnosti vaspitačima da kroz portret deteta, daju kompletnu sliku roditeljima o koracima koje njihovo dete čini na putu svog odrastanja. Savremena tehnologija omogućava roditeljima, da putem bloga, steknu uvid u celokupan razvoj svoje dece.
Svrha portfolia u pedagoškoj dokumentaciji
Aktuelna reforma u predškolskoj ustanovi u fokus obrazovanja stavlja dete i proces učenja .U odnosu na te dve vrednosti programiranje kurikuluma polazi od kategorije «biti», odnosno kompetencija koje bi dete trebalo da poseduje, tokom i na kraju, vaspitno-obrazovnog programa. Ukoliko pod tim kompetencijama podrazumevamo znanja, sposobnosti i veštine koje dete gradi, razvija i stiče tokom pohađanja vrtića a koje ga čine sposobnim da odgovori zahtevima daljeg školovanja, postavlja se pitanje: kako predškolski kurikulum može na najefikasniji način podržati njihovo ostvarivanje?
Kroz ishode učenja se definiše ono što dete poseduje kroz znanja, razumevanje ili demonstriranje na kraju jedne celine učenja ili vaspitno – obrazovnog programa, što pokazuje da je gotovo nemoguće u kurikulumu definisati ishode, ukoliko se ne polazi od kompetencija. Sa druge strane, ishodi sadrže u svojoj formulaciji definisan način na koji će dete demonstrirati da li je data kompetencija stečena ili nije.
Ove kratke napomene u uzajamnoj vezi kompetencija i ishoda dovode nas do pitanja metoda rada i načina ocenjivanja kao praćenja i provere stećenih znanja, sposobnosti i veština. Ishodi koji se odnose na više nivoe mišljenja, sposobnosti i kompleksnije veštine uključuju interaktivni v.-o. rad, rešavanje problema i učenja putem delovanja. U skladu s tim, kriterijumi ocenjivanja deteta na kraju jedne celine učenja, moraju odgovarati ishodima i metodama v.-o. rada. Osnovna svrha ocenjivanja je tada, pružanje povratne informacije detetu o njegovom napredovanju kao i vaspitaču o efikasnosti podučavanja. Za tu svrhu služi pedagoška dokumentacija u kojoj se prikupljaju, beleže i na pregledan način prikazuju svi podaci koji su karakteristični i značajni za planiranje i evidenciju vaspitno-obrazovnog rada i njegovih rezultata.
Vođenje pedagoške dokumentacije uključuje različite načine beleženja zapažanja o vaspitno-obrazovnom procesu i procesu razvoja deteta. Vaspitač u dokumentovanju procesa može koristiti različite podatke prikupljene na osnovu fenomenološkog ili sistematskog posmatranja, korišćenjem instrumenata deskriptivne metode i instrumenata sopstvenog teorijskog istraživanja u praksi. Portfolio je samo jedna od načina prikupljanja podataka i dokumentovanja procesa razvoja i učenja deteta.
Termin «portfolio» potiče od francuske reči portfeulle što znači torba, hartija od vrednosti. (Krnjaja, Miškeljin, 2006.) Vrednosti u vaspitno-obrazovnom procesu predstavljaju:
- dečji produkti
- podaci o njihovim aktivnostima
- toku razvoja
- njihovim roditeljima
Portfolio predstavlja pažljivo izabranu zbirku radova o tome šta dete zna, šta može da uradi, koji se sakupljaju tokom određenog vremenskog perioda a koji su dokaz detetovih napora, uspeha, napredovanja. Portfolio se razlikuje od bilo kog drugog radnog dosijea po tome što «predstavlja zbirku najboljih radova, koje je onaj čiji je portfolio, sam izabrao, kao i po tome što portfolio predstavlja ne samo mesto za čuvanje radova nego i osnovu za samovrednovanje sopsrvenog rada i napredovanja.» (Krnjaja, Miškeljin, 2006.)
Svrha portfolia, u pedagoškoj dokumentaciji, je u tome da omogući vaspitaču i roditeljima da na osnovu materijala prate i ispituju razvoj deteta tokom vremenskog perioda, da pronalaze mogućnosti za dalje napredovanje, dobijaju povratnu informaciju o kvalitetu svog doprinosa detetovom razvoju i postavljaju nove ciljeve. Portfolio takođe obezbeđuje detetu materijal za praćenje i analiziranje sopstvenog procesa učenja i razvoja. Zbog toga portfolio ima smisla samo ako nastaje u okruženju učenja i povezan je sa aktivnostima učenja.
Korišćena literatura:
-
Krnjaja, Ž., Miškeljin, L. (2006): Od učenja ka podučavanju, Lađarak, AM Graphic
 Deca dojena duže od šest meseci izložena su manjem riziku od problema s mentalnim zdravljem u kasnijem životu. Dojenje pomaže bebama da se lakše izbore sa stresom, a može da predstavlja i znak veće vezanosti između majke i deteta. Te prednosti nisu mogle da imaju trajno pozitivno dejstvo.
- Primer: Istraživanje dr Vendi Odi.
Tim kojim je rukovodila proučio je 2366 dece čije su majke učestvovale u jednoj australijskoj studiji o trudnoći. Mentalno zdravlje ove dece je ispitivano u drugoj, petoj, osmoj, desetoj i četrnaestoj godini.
| Mentalno zdravlje |
11% |
38% |
51% |
| Dojeno/NIje dojeno |
NIje dojeno |
Dojeno je manje od 6 meseci |
Dojeno je 6 meseci i vise |
| Uticaj |
Problem rasta |
Gore ponasanjeAgresivnost |
Dobro Mentalno zdravlje |
Jedanaest odsto praćene dece nije bilo nikada dojeno, 38 odsto je dojeno manje od šest meseci, a samo je nešto više od 50 odsto dojeno šest meseci ili duže.
Majke koje su dojile decu manje od šest meseci, bile su u proseku mlađe, manje obrazovane, siromašnije i pod većim stresom. Među tim ženama beležen je i veći procenat onih koje su patile od postporođajne depresije, a među njihovom decom bilo je više one s problemom rasta, nego među decom majki koje su dojile najmanje šest meseci.
Naučnici su primećivali da ona koja su kraće sisala pokazuju sve gore ponašanje, razlike među manje i više dojenom decom primećivane su kako u učestalosti poremećaja kod kojih je negativan stav usmeren prema sebi, kao što je depresija, tako i onih poremećaja kod kojih je negativan stav usmeravan na spoljnu sredinu poput agresivnosti.
Sa svakim mesecom dužeg dojenja kod praćene dece je uočavano bolje mentalno zdravlje. Uticaj dužine dojenja na kasnije MENTALNO ZDRAVLJE nije bio umanjen ni uzimanjem u obzir drugih faktora – društveno-ekonomskih i psiholoških, kao i događaja koji su obeležili rani život praćene dece.
ZAKLJUČAK: Duže dojenje je dugoročna dobrobit za mentalno zdravlje.
IZVOR: http://www.stetoskop.info/Dojenje-utice-na-mentalno-zdravlje-dece-4678-s1-news.htm
Kod dece se često javlja autizam kao razvojni poremećaj koji se javlja u ranom detinjstu do treće godine života. Uzrok mu je još nepoznat. Poremećaj utiče na kvalitet komunikacije društvene aktivnosti i interes za svet oko sebe. Rano otkrivanje može pomoći detetu da stekne veštine u međuljudskim odnosima i samostalnost.
Upozoravajući znak je kad dete ne reaguje na podražaje iz okoline što roditeljima može izgledati kao da dete dobro ne vidi ili ne čuje. Međutim, dečiji sluh i vid nisu oštećeni, već njegove reakcije na nadražaje nisu odgovarajuće.
Dete ne pokazuje interes za okolinu, gleda ali mu je pogled prazan i čuje ali je ravodušno prema zvucima. Ne smeši se osim sebi, autističnom detetu su poremećeni i hrana i san.
Za autizam je jos karakteristično da se dete igra samostalno, zaokupljeno je predmetima, ima govorne smetnje, ne iskazuje strah i ne pokazuje interes za druge ljude. Uprkos teškoćama u komunikaciji veliki broj pokazuje visok stepen nadarenosti za muziku, umetnost ili matematiku, ističe se njihova posebnost pamćenja, a neki pak imaju poseban talenat za baratanje brojkama i velikim količinama podataka.
Dolazi do poteškoća s jezikom i komunikacijom, zatim sa poteškoćama u interakciji i socijalnim kontaktima. Kod nekih je prisutno osamljivanje i povlačenje u sebe. Drugi pak mogu biti pasivni u socijalnoj interakciji, sa slabim interesom za druge. Svima je smanjena mogućnost empatije (saosećanja).
Kod dece nema spontane igre, ili ponašanja primerenih stepenu razvoja. Dete se igra samo ponavljajući istu igru istim predmetima. Male promene u životu autistične osobe mogu da rezultiraju snažnim reakcijama. Mogu biti naročito vezani za određene predmete, kao što su plastični poklopci i slično.
Fascinirani su kretanjem, svetlošću, rotirajućim predmetima ili tekućom vodom, skloni su da satima posmatraju objekte koji se kreću.
Obolela deca pokazuju manju pažnju na socijalnu stimulaciju, prisutan je nedostatak kontakta očima, odsutan govor tela, neodgovaraju na emocije,ne koriste neverbalnu komunikaciju.
IZVOR: http://www.b92.net/zdravlje/mentalno_zdravlje.php?yyyy=2010&mm=2&nav_id=413577&version=print
Sada ćemo govoriti nešto o faktorima koji direktno ili posredno doprinose pojavi raznih mentalnih simptoma. Njihov broj je izuzetno veliki. Razlikujemo spoljašnje ugrožavajuće faktore, poput stresnih i traumatskih događaja i neadekvatnih ili nezdravih uslova za život, i unutrašnje faktore, kao što su neke genetske predispozicije ili – uslovno rečeno – negativne osobine ličnosti (npr. agresivnost, pasivnost i sl.) Potpunu sveobuhvatnu listu svih onih faktora koji potencijalno ugrožavaju mentalno zdravlje nije moguće sastaviti.
Spoljašnji događaji koji doprinose pojavi mentalnih simptoma se mogu podeliti na sledeće:
- Veliki životni događaji – To mogu biti i pozitivni i negativni događaji, kao na primer ozbiljnije bolesti, odlazak u penziju, rođenje deteta, venčanje, otkaz na poslu, selidba, smrt bliske osobe, milionski dobitak na loto-u i slično.
- Hronični stresni događaji – Ovde imamo određene teškoće koje su relativno trajne i koje se učestalo ponavljaju tokom dužeg perioda. Primeri su: mobing (psihičko zlostavljanje) na radnom mestu, dečak čiji je otac u bolnici zbog depresije, devojka koja živi u nezdravoj sredini, a nema mogućnosti da se odseli i slično.
- Dnevni mikro-stresori – Oni predstavljaju određene „sitnice“ koje nam se tokom dana dešavaju. Uspavali smo se i zbog toga zakasnili na posao, shvatamo da u žurbi nismo poneli telefon, a supruga treba da nas nazove, zatim, pošto smo uzeli kafu, neko nas gurne i skroz se uprljamo, itd. Ove „sitnice“ se nagomilavaju i time se njihova snaga znatno povećava.
- Traumatski stresori – To su veoma snažni i često ekstremni neprijatni događaji koji su izvan ljudskog uobičajenog iskustva i koji izazivaju psihološke traume kod ljudi.
Jedna od karakteristika prosečne osobe savremenog doba je nedovoljna briga o mentalnom zdravlju, čini se da većina ljudi uzima zdravo za gotovo svoje psihološko blagostanje. Povremena poseta lekaru postala je sasvim prihvaćen oblik prevencije raznih fizičkih oboljenja, međutim, mentalna higijena i traženje pomoći od stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja jos uvek se smatraju tabuima u našoj sredini. Ovakva vrsta nemara, pa čak i neodgovornosti prema sopstvenom psihičkom zdravlju neretko doprinosi razvoju vrlo neprijatnih posledica, poput različitih oblika psiholoških poremećaja, intenzivne patnje, psihosomatskih oboljenja. Zbog toga je potrebno posvetiti veću pažnju mentalnom zdravlju.
LITERATURA: Genc, A. (2009): Mentalno zdravlje u Ćuk, M., Živković, D. & Korać-Mandić, D. (ur). Mentalno zdravlje, Novosadski humanitarni centar, Novi Sad.
Predstavljamo Vam deset jednostavnih i zanimljivih koraka za očuvanje svog mentalnog zdravlja:
- Prihvatite sebe onakvim kakvi ste – Naša uverenja, poreklo, kultura, religija, pol i životno iskustvo čini nas onakvim kakvi smo. Svako ima pravo da bude poštovan, uključujući i Vas.
- Razgovarajte o tome – Većina ljudi se oseća otuđenim i preopterećenim svojim problemima. Ponekad, pomaže ako o tome razgovarate i podelite svoja osećanja sa nekim.
- Družite se sa prijateljima (negujte prijateljstva) – Ne morate uvek da budete jaki i da se sami borite. Prijatelji su važni, posebno u teškim vremenima. Negujte prijateljstvo.
- Uključite se u zajednicu – Upoznavanje novih ljudi i uključivanje u zajednicu može da učini mnogo – i za Vas i za druge.
- Budite aktivni – Redovno vežbanje može da pomogne ako ste depresivni ili nervozni. To Vam takođe daje više energije. Pronađite nešto u čemu uživate: sport, plivanje, šetnja, ples ili vožnja bicikla.
- Umereno uzimajte alkohol – Ukoliko problem rešavate uzimanjem alkohola samo ćete stvari učiniti još gorim. Najbolje je da u alkoholu budete umereni. Ne opijajte se! Ako imate problema sa alkoholom obratite se lekaru.
- Naučite nešto novo – Bilo da je to zadovoljstvo, prijateljstvo ili prilika za promenu posla – povećaće se vaše samopouzdanje.
- Učinite nešto kreativno – Bavljenje kreativnim aktivnostima pomaže ako ste nervozni ili u depresiji. To Vam pomaže da povratite poljuljano samopouzdanje. Muzika, pisanje, čitanje poezije, slikanje/crtanje ili kuvanje – pronađite nešto u čemu uživate.
- Opustite se – Pronađite vreme samo za sebe. Uključite u Vaš dan stvari koje Vas ispunjavaju: čitanje, slušanje muzike, sviranje ili meditacija – sve u čemu uživate i što Vas relaksira.
- Obratite se za pomoć – Znajte da je svakome ponekda potrebna pomoć. Nije sramota tražiti pomoć, čak i ako Vam je neprijatno zbog toga. Obratite se prijateljima, roditeljima, lekaru…
Nastavite da koračate…
LITERATURA: Korišćen je materijal Svetske asocijacije za mentalno zdravlje (Healt Education Authority). Preuzeto iz: Ćuk, M., Živković, D. & Korać-Mandić, D. (ur)., (2009), Mentalno zdravlje, Novosadski humanitarni centar, Novi Sad.
 Velika lubenica
(Il Grande Cocomero, Italija, 1993, 106 min).
Režija: Frančeska Arkibuđi (Franceska Archibugi).
Uloge: Serđo Kastelito (Sergio Castellitto), Ana Galiena (Anna Galiena) i Alesia Fugardi ( Alessia Fugardi)…
Film je inspirisan iskustvom Marka Lombarda Radičea, eksperimentalnog neuropsihijatra za inovativne terapije u lečenju psiholoških smetnji maloletnih osoba. Valentina, dvanaestogodišnjakinja koju zovu Pipi, posle epileptičnog napada biva smeštena na neuropsihijatriju, dečje odeljenje. Arturo, mladi psihijatar, prima devojčicu na lečenje u pokušaju da je vrati u normalno stanje i da je dovede do izlečenja, do otkrića „velike lubenice“ (il grande cocomero), do bolje budućnosti o kojoj je toliko sanjao i protagonista poznatog stripa „Peanuts“. Film je nagrađen prestižnom nagradom David di Donatello za najbolji film, za najboljeg glumca (Serđo Kastelito), kao i za najbolji scenario (Frančeska Arkibuđi).
 Posebna tišina
(Un Silenzio Particolare, Italija, 2004, 74 min)
Dokumentarni film
Režija: Stefano Ruli (Stefano Rulli).
Uloge: Mateo Ruli (Matteo Rulli), Stefano Ruli (Stefano Rulli) i Klara Sereni (Clara Sereni)…
Priča o Mateu, koji ima psihičkih smetnji, o njegovim roditeljima, Klari i Stefanu, i o njihovoj odluci da otvore agroturizam Grad sunca, grad u kome svako nalazi mesto za sebe, u kome svi imaju prava da borave i žive. Od slika malog Matea sve do otvaranja projekta njegovih roditelja, radnja oslikava teško životno iskustvo, u znaku teških odluka, zadovoljstava i patnje. Nagrade i festivali: David di Donatello 2005. najbolji dokumentarac, Italian National Syndicate of Film Journalists 2006. – posebno priznanje, ancouver International Film Festival, 2005.-najbolji dokumentarni film, Venice Film Festival, 2004. FEDIC Award.
Eho 
(Srbija, 2007, 65 min)
Dokumentarni film
Ideja i scenario: Ivana Lalić
Režija: Marko Popović
Producent: Lazar Lalić
Film prikazuje srpko društvo i državu danas kroz prizmu jedne specifične institucije – psihijatrijske bolnice ,,Dr Laza Lazarević”. Naime, krajem 20. veka, ljudi u Srbiji suočeni su sa velikom društvenom i ekonomskom krizom, raspadom države, ratovima. Sve to ostavilo je dubok trag na psihofizičko zdravlje naroda. Film “Eho” pokušava da pokaže da je u takvom vremenu, u kojem su sve vrednosti dovedene u pitanje, i u kojem za običnog čoveka normalan život staje, veoma teško odgovoriti šta je zdravo, a šta bolesno. Da li su bolesni ljudi koji se nalaze u psihijatrijskoj bolnici, ili kreatori naše društvene i političke stvarnosti? Film prati grupu od nekoliko psihijatrijskih bolesnica i njihovo viđenje sveta, odnosa, emocija, kao i njihovu borbu da se uključe u društveno prihvaćeno poimanje realnosti, koja je u Srbiji 2007. godine nestabilna i poremećena. Paralelno sa ovom dimenzijom, u filmu se vidi i kako pacijentkinje formiraju sopstveni svet unutar same bolnice ,,Dr Laza Lazarević’’ kroz pripremanje jedne pozorišne predstave i njeno izvođenje pred celom bolnicom i gostima.
Ključevi od kuće 
(Le Chiavi Di Casa, Italija, 2004, 105 min)
Režija: Đani Amelio (Gianni Amelio).
Uloge: Kim Rosi Stuart (Kim Rossi Stuart), Šarlot Rempling (Charlotte Rampling), Andrea Rosi (Andrea Rossi), Ala Faerovič (Alla Faerovich) i Pjerfrančesko Favino (Pierfrancesco Favino)…
Đani je izgubio suprugu na porođaju. On odbija svoje dete koje se rodilo s invaliditetom. Sada mu se vraća i vodi ga u Nemačku na pregled kod specijalista.
Put i boravak u Nemačkoj im ostavljaju prostora za bolje upoznavanje i bolje međusobno razumevanje. Đani uviđa koliko je sin Paolo preosetljiv. Jedna od poruka filma ogleda se i u rečima Šarlote Rempling Činilo mi se kao da se stidite svog sina. Nije sramota voleti nekog ko nam ne pruža nikakvu sigurnost. Možda je to suština prave ljubavi. Film je snimljen po knjizi Đuzepea Pontiđea, Dvaput rođeni.
Kasnimo, Ivo
(Ivo Il Tardivo, Italija, 1995, 105 min)
Režija: Alesandro Benvenuti (Alessandro Benvenuti).
Uloge: Alesandro Benvenuti (Alessandro Benvenuti), Frančeska Neri (Francesca Neri), David Bekini (Davide Bechini), Luka Fađoli (Luca Fagioli), Frančesko Kazale (Francesco Casale)…
Pošto je izašao iz duševne bolnice, četrdesetogodišnjak Ivo vraća se sam u napuštenu roditeljsku kuću, zaljubljuje se u Saru, psihijatra, i pravi brdo problema. Uspeva da iskoristi svoj prirodni talenat za slikanje i sastavljanje rebusa, sprijateljuje se s kvaretetom još četvorice ludaka. Izrađuje prelepe murale za školske posete meštana. Psihička bolest viđena kao neka vrsta normalne ekscentričnosti. Ova neobična, zabavna, bolna komedija s bajkovitom dinamikom otvorena je za nova tumačenja.
Osmi dan 
(Le huitième jour, Francuska, 1996, 112 min)
Režija: Jaco van Dormael.
Scenario: Jaco van Dormael.
Uloge: Pascal Duquenne, Daniel Auteuil, Miou-Miou…
Džordž (Pascal Duquenne) ima Daunov sindrom i živi u mentalnoj instituciji. Hari (Daniel Auteuil) je biznismen koji drži predavanja mladim, uspešnim biznismenima. On je prodavac koji radi za veliku korporaciju u kojoj ostvaruje izuzetan uspeh, ali njegov privatni život trpi zbog toga. Supruga mu je frustrirana zbog toga što on zanemaruje porodicu, pa je odlučila da se razvede i sa sobom odvodi njihovo dvoje dece. Ovog vikenda mu deca dolaze u posetu, ali budući da je on jako zauzet poslom, zaboraviće da ih pokupi na železničkoj stanici. Sada više ni žena ni deca ne žele da ga vide, pa on tako besan seda u kola da se provoza. Za dlaku je izbegao da zgazi Džordža, koji je pobegao iz mentalne ustanove jer su svi otišli negde sa svojim porodicama, sem njega koji nije imao sa kim da ode jer mu je majka umrla. Hari pokušava da se otarasi Džordža, ali Džordž ne želi da napusti svog novog prijatelja. Na kraju će se među njima stvoriti jedan poseban odnos, jedno lepo prijateljstvo koje će Harija učiniti boljim čovekom.
Izvori: http://www.creemaginet.com/sajt/neverovatne-price-neprimetnih-zivota-i-pametnik-u-dksg i http://www.caritas.rs/mentalno-zdravlje-7.html,
Prilog studenata Istorijski razvoj primarne prevencije, Bojan Kiš, Jovana Ložajić, Sladjana Kolarik i Sanja Živković.
|
|
