Politika, subota, 9.07.2011.
U bliskoj budućnosti moglo bi se očekivati da medijske udarne vesti budu o dogadjanjima na nebu, a ne na zemlji. „Naučni hramovi“, opremljeni instrumentima božanske preciznosti, registruju gotovo svakodnevno dogadjaje, od kojih zastaje ljudski dah, i pojave koje bi mogle – ukoliko se naučno dokažu i objasne – radikalno promeniti dosadašnju sliku sveta.
Nasina naučna opservatorija „SWIFT“, koja od 2004. godine analizira gama-zračenje, registrovala je rotirajuću crnu rupu, koja je raskomadala jednu zvezdu ( SW 1644 + 57) koja je bila udaljen od Zemlje 3,8 milijardi svetlosnih godina! Ta zvezda bila je svetla kao 100 milijardi Sunca, saopštili su britanski naučnik Endrju Levan i njegov američki kolega Jošua Blum. Osim ovog dogadjaja, tokom juna ove godine su objavljeni još podaci o najstarijoj crnoj rupi, koja nastala oko 800 miliona godina posle prvobitnog praska, i o najmladjoj crnoj rupi, „bebi“, staroj 30-ak godina.
Pored crnih rupa, nebeskih objekata ogromne gustine, koji postoje u 13, 7 milijardi godina starom univerzimu, u viziru naučnika nalazi se i tamna materija, koju je specijalni detektor registrovao nedavno u srednjoj Italiji na dubini od 1400 metara. Zigfrid Betke, direktor Maks-Plank Instituta za fiziku u Minhenu, saopštio je proteklih dana da bi dokaz o postojanju tamne materije –( čija je egzistencija plod dugogodišnje naučne hipoteze, koju je naročito osnažio švajcarski astronom, bugarskog porekla, Franc Cviki ( 1898 -1974) – mogao snažno promeniti postojeću fizikalnu sliku sveta.
Od odgovora na pitanje šta je tamna materija, koja sačinjava 23 odsto strukture univerzuma, očekuju se razna objašnjenja, medju kojima je i zagonetka šta drži zvezde na okupu u galaksijama i da li se, po ugledu na popularni naziv „Božija čestica“, može govoriti i o „Božijem nevidljivom lepku“.
U vezi s tim, pažnja naučnika sveta je usredsredjena upravo na to pitanje.Naime, naučnici smatraju da je tamna materija, u svojoj strukturi sadrži čestice iz raznih faza istorije univerzuma.U nevidljivoj masi želatina su tragovi čestica počev od najstarije, ere kvarka, preko hadron ere i ere leptona, zaključno sa poslednjom, nukleosintezom.Ali, najveći udeo u tamnoj materiji imaju , kako se pretpostavlja, supersimetrične čestice hipotetičkog naziva „WIMP“- (u slobodnom prevodu „slabić“) – koje bi, u slučaju dokaza, bile nove klase čestice.
Glas nauke doživljava se sve više kao glas Božiji. Jedna od naučnih poruka glasi: Naš univerzum je u prncipu završen! To je omogućio razvoj svetleće materije, iz koje potiče materijal od koga su satkani ljudi, sve zvezde, planete i razni drugi nebeski objekti, čiji udeo u univerzumu samo 4 odsto!
Zahvaljujući tome, može se dokučiti zašto je gotovo u svim svetskim religijama bog predstavljen sa svetlosnim oreolom oko glave. Naučnici tvrde da se oreol te svetlosti pojavljuje i oko glave ljudi, ukoliko je njihovo srce bez trunke mržnje, potpuno ispunjeno ljubavlju.
Prema tome, moglo bi se reći da svetlost čuva materiju od propasti, a ljubav štiti čoveka od mržnje! Pri tom je neophodno imati u vidu svekoliko ljudsko iskustvo: Istina nije lek za ludu glavu!
„Politika“, nedelja, 10.07.2011.
Univerzitet u Oksfordu postao je danas glavni centar za naučno istraživanje mafije, a vodeći eksperti su profesori italijanskog porekla, sociolog Diege Gambeta (1952) i kriminolog Federiko Vareze (1965). Posle klasičnog dela o tom svetskom problemu „Mafijaška etika i duh kapitalizma“,čiji je autor Djuzepe-Pino Arlandi, Gambeta je, na osnovu sistematskih istraživanja, izložio nova sociološka saznanja o mafija, dok je njegov kolega Vareze usmerio svetlost na najmoćnije i najrazgranatije mafije na našoj planeti, kao što su ruska, kineska, italijanska, kolumbijska, albanska, poljska itd., medju kojima se smestila i „Naša stvar“ iz Srbije.
Gambeti smatra da je mafija organizator „ekonomije kriminalnih usluga“ i „privatni zaštitnik lica“ koja se bave raznim ilegalnim aktivnostima. Sve što je po zakonima i propisima država kažnjivo i zabranjeno, u „poretku“ i „društvenom uredjenju“ mafije postaje legitimno i legalno.Ipak, to nije država u državi, već svojevrsna „privredna grana“, čiji bosovi basnoslovno naplaćuju svoje usluge i zaštitu, tvrdi Gambeta.
Za mafiju ne postoji gradjanin, već samo klijent. Njemu se daje „garancija“, koja se saopštava pomoću „jezičkih signala“, koji su sredstvo komuniciranja kako medju pripadnicima mafije, tako sa onima koji su njen oslonac, u rasponu od činovnika i policije, preko uprave i sudova, do moćnih privrednika, političara, čak državnika.“Mafijaško uže“ prolazi,dakle, kroz mnoge ruke,uvek je krvavo, ima istovremeno i vrednost robe i vrednost novca.Medjutim, to uže mora se neminovno zategnuti oko nečijeg vrata.
Vareze je ustanovio da je jedan od najvećih problema mafije vrlo sužena mogućnost „podele rada“ i legalizacija krvavo stečenog finansijskog kapitala. Usled toga, mafija je primorana da bude u stalnom pokretu. Pošto je novac veza svih veza i može učiniti kugu ljupkom, a ubici i kriminalcu podariti ugled i čast, mafija pruža ruke prema posednicima moći, pre svega političarima.Ako„industriji nasilja“ podje za rukom da se ukotvi ispod trona moći, onda deo državnih, društvenih i privrednih sila dospeva pod kapu onoga koji je capo di tuti cape.
Ruska mafija – o kojoj je u zemljama zapadne Evrope i SAD objavljeno dosad više knjiga,medju kojima je i „Kum Kremlja“ Paula Klebnikova, koji je 9.jula 2004. platio glavom tu svoju knjigu od 490 stranica – opisana je vrlo studiozno u Varezovom delu.Ta mafija, čiji su glavni centri u Londonu, Berlinu i Njujorku, ima svoja sedišta u 5.700 mesta, oko 100.000 naoružanih pripadnika i godišnji prihod od oko 1000 milijardi evra!
Ne manju pažnju izazivaju podaci o kineskoj mafiji, koja je uspela da organizuje „privredu u senci“ u kojoj trenutno radi više od 80 miliona ljudi i u čijim rukama su tri četvrtine novih radnih mesta u tzv. neformalnom sektoru u Kini.Ogroman broj ilegalno zaposlenih ljudi ostaje bez novčane nadoknade, tvrdi Vareze, a više od polovine sudskih odluka se ne sprovodi. Za kineske „triade“ – kako se zove mafija u toj zemlji – nema prepreka, jer je sve preplteno kao u gusto izatkanoj mreži.“Triade“ imaju glavnu reč i u trgovini drogom, koja se doprema uglavnom iz Burme.
Albanska mafija, specijalizovana za ilegalnu trgovinu oružjem i cigaretama, pranje novca i narkotike, takodje je izuzetno moćna. U njenim je rukama jedna trećina svetske trgovine drogom!
Poljska mafija drži primat u organizovanju ilegalnih prelazaka preko granica i ubistava širom Evrope, dok „Naša stvar“, čiji je prvobitni centar bio u Milanu, ima danas centre u Nemačkoj, Holandiji, Švedskoj i SAD. Omiljene delatnosti članova te „naše, a svetske“ mafije su reketiranje, ilegalna trgovina oružjem i drogom, kao i razni drugi poslovi iz oblasti „ekonomije kriminalnih usluga“.
Pojam: ponašanje kojom se nanosi šteta drugoj osobi (posledica). Ponašanje koje se manifestuje u napadu na druge osobe, a sa namerom da se drugoj osobi nanaese šteta (namera). Treba razlikovati agresivnost kao način reagovanja od agresivnog motiva. Urođena i prirodna reakcija na ugroženost ili frustraciju (sprečavanje zadovoljenja potrebe) ponašanje koje ima jasan i svestan cilj da nekoga povredi ili mu nanese štetu (prava agresivnost). Ovo razlikovanje nije uvek jasno.
Shvatanja o poreklu agresivnog ponašanja
Osnovni urođeni pokretač ljudskog ponašanja. Postoje urođene komponente, ali se ističe i značaj sredinskih uslova (učenja). Agresivno ponašanje isključivo ili prvenstveno stečeno i naučeno.
Instiktivistička shvatanja
S. Frojd: instikti života i instinkti smrti
Instikt smrti (Tanatos): nesvestan motiv (samo) destruktivnosti; psihološki izraz principa konstantnosti koji vlada u celoj prirodi – živi procesi pokazuju tendenciju ka stabilnosti koja postoji u neorganskom svetu – ka stanju mirovanja. Agresivni nagon izraz instinkta smrti (težnja ka autodestrukciji, sopstvenoj smrti, projektovana na druga bića).
Hidraulički model agresivnosti
Ana Frojd, H. Hartman
U organizmu se stvara i akumulira kako libidinozna, tako i agresivna energija; ako se ne oslobodi putem socijalno prihvatljive akcije, pojaviće se kao rušilačka i destruktivna snaga, napad na druge osobe. Agresivno ponašanje izaziva zadovoljstvo jer znači oslobađanje od tenzije.
K. Lorenc: moćan urođeni instikt agresivnosti važan za održanje vrste
Kod ljudi je agresivnost cilj za sebe, a ne sredstvo za ostvarenje drugih ciljeva kao kod životinja. Ljudi se međusobno ne bore zato što su podeljeni u tabore, već su podeljeni zato što postoji potreba za agresivnim ponašanjem. Kod životinja su se razvile inhibicije agresivnosti prema pripadnicima iste vrste, ali ne i među ljudima
Motivacija za rad
Motivacija za rad je veoma složen i kompleksan pojam kojim se ljudi bave gotovo od prvobitnih zajednica. Međutim, naučni pristup motivaciji kao fenomenu započinje sa industrijskom revolucijom krajem 18. veka, a doživljava kulminaciju krajem 20. veka.
U moderno vreme se ovom fenomenu pridaje veliki značaj zbog poboljšanja efikasnosti, efektivnosti, kreativnosti i uopšte kvaliteta rada, kao i humanizovanja uslova rada. Zbog svega toga, deo menadžmenta je i iznalaženje načina za motivaciju radnika.
Različite oblasti različito definišu motivaciju za rad. Psihologija je definiše kao unutrašnje faktore koji pokreću, organizuju, usmeravaju i određuju intenzitet i trajanje radne aktivnosti. Sociologija pod ovim pojmom podrazumeva sistem postupaka pojedinaca, odnosno grupe kojim se podstiču određena ponašanja radi ostvarivanja povoljnih radnih efekata. Menadžment teži da obezbedi da se ljudi ponašaju na poželjan način kojim se postižu ciljevi organizacije i zadovoljavaju potrebe zaposlenih.
Motivi koji pokreću na rad su praktično neograničeni i mogu se razvrstati prema brojnim kriterijumima. Nikola Rot ih, između ostalog, deli na biološke i socijalne. Frederik Herzberg deli potrebe na one nižeg nivoa i one višeg nivoa. On predlaže, npr. da gde god je to moguće, radnik obavlja ceo posao, a ne samo pojedine operacije. Na taj način, posao će postati izazov, pa će sam rad biti dovoljna motivacija. U praksi su mnoge kompanije primenjivale njegove ideje i konstatovale povećanje produktivnosti, a istovremeno smanjenje broja odsustva. I pored uspeha koji je ova teorija postigla postoje i izvesne sumnje zbog različitih reakcija među samim radnicima, a i zbog nedostatka dokaza da su zadovoljni radnici bolji proizvođači od nezadovoljnih.
Motivacija i novac
Novac kao faktor motivacije dugo vremena nije uzet u ozbiljnije razmatranje jer je dominiralo stanovište da su drugi faktori motivacije efikasniji, poput participacije i postizanja zadatih ciljeva. Prema Rotu novac nije motiv, već podsticaj na ponašanje kojim se može obezbediti zadovoljenje velikog broja motiva. U istraživanjima Loka i saradnika se pokazalo da je uticaj novčanog nagrađivanja na produktivnost pokazao najveći prosečan rast od 30% u odnosu na sve druge faktore motivacije. Istraživanje upućuje da novac nije jedini motiv, ali je svakako ispred ostalih. Takođe, pokazalo se da bi sistem nagrađivanja bio uspešan, mora da bude direktno u vezi sa traženim ponašanjem, da bude sproveden odmah, a ne kasnije i da samo nagrađivanje bude dosledno.
Postoji još nekoliko iskušenja i problema u porodici, porodičnim odnosima i odnosima porodice i njenog okruženja u današnje vreme. Oni sve ubedljivije ukazuju da je klasična porodica u stanju duboke krize, da se odvija proces njene transformacije i promene mesta, uloge i značaja u savremenom društvu. Ovde ću ukazati na nekoliko elemenata i pojava u savremenom svetu koji “atakuju” na klasičnu, posebno patrijarhalnu porodicu sa namerom da je “demistifikuju” i postepeno (nesvesno ili namerno) potiskuju.
Prethodno je bilo reči o nesrazmeri u broju članova i bogastvu i ukupnom stanju i položaju porodica koje postoji između razvijenog i nerazvijenog dela sveta. Porodice u ekonomski razvijenim sredinama imaju visok standard i sve uslove za normalan razvoj, ali je to praćeno sve karćim vremenom i manjom brigom koju roditelji mnogu da posvete deci zbog stalne trke za poslom i zaradom. U ekonomski nerazvijenim sredinama porodice su brojne, standard nizak, uslovi loši, siromaštvo preti. Prethodnih godina uočava se pojava kontinuiranog dodira, posredne povezanosti i pomoći koju ove porodice pružaju jedne drugima. Razvija se neka vrsta “transnacionalizacije” savremene porodice, ili “globalizacije porodične brige i emocija” (Erli Rasel Hohšild, 2003.). Naime, majke iz azijskih porodica ostavljaju privremeno svoju porodicu i decu i odlaze da rade u porodicama u SAD, Kanadi i Evropi. One se tamo brinu o deci u tim porodicama i obavljaju sve poslove domaćice, dobijaju za to platu koju šalju svojim porodicama za izdržavanje, čak za taj novac mogu da plate i sluškinju koja će paziti njihovu decu i pomagati u domaćinstvu. Tako se formira trostepeni “lanac brige” i upućenosti porodica jednih na druge. Kao što se odvija ekonomska i tehnološka globalizacija, tako se odvija i globalizacija porodice i porodičnih odnosa kao specifična vrsta njene transformacije. Ova pojava može se nazvati nekom vrstom kompenzacije, transformacije i transnacionalizacije majčinske ljubavi. Istina, i ovde su porodice iz razvijenih zemalja u izvesnoj prednosti: koriste pažnju, brigu i emocije majki iz nerazvijenih sredina da bi oslobodili vreme ptrebno za uvećanje svog bogastva i održanje porodice.
Prethodna pojava može se nazvati nekom vrstom globalizacije porodice i uzajamnom uslovljenosti i pomoći medu porodicama različitog ekonomskog i kulturnog nivoa. Međutim, postoje i pojave koje su sve izraženije u savremenom trenutku a koje predstavljaju značajan elemenat u procesu negacije, kako klasične porodice, tako i porodice uopšte. Jedna od njih je i pojava brakova istog pola (homoseksualnih i lezbejskih brakova). Ovaj problem postaje izražen još više sa zahtevom tih parova da legalno usvajaju decu i tako formiraju “prave” porodice. Biće veoma značajno za psihologe i sociologe istraživanje života takvih porodica, ponašanje dece u okruženju, njihove potrebe, senzibilnoet, sklinosti, odnos sredine prema njima. Ovom problemu treba dodoati i buduće probleme koji bi mogli nastati kloniranjem kao instrumentom “reprodukcije” porodice (bilo klasične ili “monoseksulne”).
Savremena porodica se susreće i sa sve izraženijim problemom mešovitih brakova (rasno, kulturno) koji zahtevaju duži period prilagođavanja, posebno u sredinama koje inkliniraju rasnoj ili kulturnoj “čistoti”. Na kraju, može se pomenuti i problem kohabitacije(život u zajednici bez formalnog sklapanja braka) za koju neki teoretičari smatrju da predstavlja “budućnost” bračnih zajednica i modalitet porodičnih odnosa, ima slobodu kretanja partnera (odlaska, ostajanja, povratka), nije formalno-pravno ograničena, zasniva se na emotivnoj bliskosti ili nekom interesu dužeg ili kraćeg trajanja, može da prerasta iz emotivno-ljubavnih, bračnih u prijateljske, poslovne, saradničke odnose i obrnuto, iz pomenutih odnosa u “prave” bračne odnose. Ovde će se postaviti pitanje budućeg neophodnog prilagođavanja društvenih institucija za takav vid funkcionisanja porodica i brakova.
Izvor: Opšta pedagogija-Grandić
Deca u najranijem uzrastu u vrtiću imaju organizovanu fizičku aktivnost. Aktivnosti se planiraju prema starosnoj grupi i prema vremenskim prilikama. Fizičke aktivnosti se odvijaju pretežno kroz igru a imaju i saznajnu funkciju. Negovanjem fizičkih aktivnosti podstiče se takmičarski duh i afinitet prema sportskim disciplinama kod dece. Predviđene su i fizičke aktivnosti van grada, kao rekreativna nastava dva puta godišnje. Fizičke aktivnosti u predškolskom uzrastu su priprema za nastavu fizičkog vaspitanja u školi, a preduslov su dobre kondicije i zdravlja školskog deteta.
Fizička aktivnost je jedan od najbitnijih faktora zdravlja kod dece a počinje neposredno posle rođenja u vidu vežbi stimulacije. Posledice rizičnih porođaja mogu biti razne povrede mekih i koštanih tkiva kod novorođenčeta (pareza pl. brachialisa, fraktura klavikule, tortikolis, poremećaj tonusa celokupne muskulature ili samo njenog dela i sl). Zahvaljujući velikoj plastičnosti CNS-a vežbe stimulacije u prvim mesecima života mogu korigovati patološke obrasce kretanja, smanjen ili povećan tonus muskulature, prevenirati kontrakture kod nekih kongenitalnih deformiteta ili posledice preloma ekstremiteta. Vežbe stimulacije izvodi fizioterapeut koji obučava majku da i ona vežba sa detetom da bi što pre došlo do korekcije ili ako je potrebno duže izvoditi vežbe. U zavisnosti od patologije, kod nekog deteta se pomaci vide posle prvih vežbi, dok je kod neke dece potrebno višemesečno vežbanje, nekad višegodišnje a ponekad i doživotno kao kod cerebralne paralize. U savetovališu pri dečijem dispanzeru roditeljima se nude saveti o pravilnoj ishrani i nezi odojčeta kao jedan od bitnih faktora zdravlja kod ovog kritičnog uzrasta. U prvim mesecima a najkasnije u šestom mesecu života kontroliše se krvna slika odojčeta kao prevencija anemije. Loša i nekvalitetna ishrana trudnice dovodi do anemije trudnice koja će najverovatnije roditi anemično novorođenče. Hipotrofično, anamično odojče u većem je riziku da češće oboljeva od akutnih respiratornih infekcija. Merenjem telesne težine, telesne dužine, obima glave, obima grudnog koša, debljina kožnih nabora prati se da li ima odstupanja u rastu i razvoju odojčeta. Urednim psihomotornim razvojem u prvoj godini života uspravljanjem uz oslonac, prohodavanjem počinju prve fizičke aktivnosti malog deteta. Kako dete sve sigurnije prohodava intenzivnije su i fizičke aktiovnosti malog deteta, kao što su šetnje i prve igre vezane za pokret, igre loptom, igračkama sa poveskom, igre skrivalice. Kod neke dece prohodavanjem se uočavaju diskretni problemi koji se koriguju vežbama, ulošcima, korektivnim cipelama…
Izvor-Igra mi je hrana
„Politika“, 20.06.2011.
Ko je živeo u Nemačkoj, može da razume zašto za njene gradjane stid ne predstavlja naročitu vrlinu, što je, recimo, užasavalo Karla Marksa, o čemu svedoče njegova pisma iz 1843.godine. Ali, da je Marks živeo duže, uverio bi se da, pored kapitalizma koji ne priznaje čuda, jer je sam po sebi najveće čudo, postoji još jedna stvar koja ljudima oduzima pamet i dah: čovek sa mnogo imena i vojna uniforma ukrašena visokim činovima! Kapetan Kepenik, po zanimanju obućar iz Kepenika, jedne berlinske četvrti, ostao je u trajnom pamćenju Nemaca. Taj čovek, koji je proveo mnoge godine u zatvoru zbog kradja i veštih falsifikata, kupio je na otpadu uniformu kapetana i zatim je, 16.oktobra 1906.upao je u Gradsku skupštinu Kepenik, uhapsio gradonačelnika i odneo kasu sa velikom svotom novca!
Fridrihu Vilhemu Vogtu, „kapetanu od Kepenika“, koga je ovekovečio književnik Karl Cukmajer (1896 – 1977) u tragikomediji „Kapetan od Kepenika“, odali su vojnu počast i francuski vojnici. Posle njegove sahrane januara 1922. u Luksemburgu, oni su rekli: „Ovde počiva jedan pravi kapetan!“
Nakon više od jednog veka, žrtve prevare i falsifikata postali nemački univerziteti – Hajdelberški, sa svetskim glasom i ugledom, univerzitet u Konstanci, univerzitet u Bajrojtu itd.
Bivši ministar odbrane nemačke vlade, čije je pravo ime Karl Teodor Maria Nikolaus Johan Jakob Filip Franc – Jozef Silvester Frajher fon und cu Gutenberg, doktorirao je 27.februara 2007. godine u Bajrojtu. Njegov mentor Petar Heberle, koji uživa veliki ugled u Evropi i svetu kao profesor ustavnog prava, zajedno sa profesorom Minhenskog univerziteta Rudolfom Štrajncom, ocenili su najvišom ocenom Gutenbergovu disertaciju „Stupnjevi razvoja ustavnosti u SAD i EU“. Ta odlična ocena, „summa cum laude“, splasnula je kao mehur sapunice kada je utvrdjeno da je Gutenbergov doktorat u stvari samo „suma plagijata“.
Ali, kako je obavešena javnost, trebalo je uložiti ne malo truda da bi se Gutenbergu oduzela titula doktora prava i on, koji je kao član konzervativne CSU partije počeo da gradi političku karijeru od 2002, uklonio sa položaja ministra. Tek nakon što je upućeno pismo sa 51.000 potpisa nemačkih doktoranata Angeli Markel i kada je o svemu tome dalo mišljenje čuveno Nemačko istraživačko društvo (DFG) u Bonu, unutar koga postoji i ombdusman, Gutenberg, koji je po majci unuk vukovarskog grofa Jakova Elca (1921 – 2006), bivšeg Tudjmanovog izaslanika u Savetu Evrope, a po ocu, unuk nemačkog političara Karla Teodora (1921 – 1972), i čija je supruga Štefani (1976), čukununuka Ota Bizmarka, morao je da podnese ostavku i oprosti se od politike.
Od njegovih mnogobrojnih imena ostalo je sada samo jedno: „Gutenplag“!
Rušenje Gutenberga, čija loza datira od 1158.godine, člana istoimene čuvene familije, čiji kapital, pored brojnih firmi od Frankfurta do Njujorka, plodi se takodje i u Hipo-Ferajn Banci, izazvalo je „domino-efekat“. Naime, nakon te doktorske afere, izašli su na videlo dana doktorat – plagijat sa univerziteta u Konstanci Veronike Zas, ćerke Edmunda Štojbera, bivšeg „poglavara“ pokrajine Bajern, koji ima u današnjim nemačkim medijima podrugljivi naziv „moskovski trojanski konj“, i Ester Silvane Koh – Mering, donedavno potpredsednice Evropskog parlamenta, koja je svoju disertaciju, filovanu plagijatom, odbranila na Hajdelberškom univerzitetu.
U javnosti Nemačke prva je podrugljivo nazvana „Vroniplag“, a druga „Silviplag“!
Nemačka se, dakle, čisti od svojih grehova, dajući im ime koje zaslužuju: Kriminal! – kako je rekao jedan profesor univerziteta.
Pitanje je, medjutim, koliko će vode proteći Dunavom, dok se doktorati-plagijati na univerzitetima u Srbiji ne proglase kao „doktorplag“ i kriminal, i „doktor – virus“ ne stavi u dobro zatvoreni sud.
Dodatak za nauku,“Politika“,18.jun 2011.,str.9
Američki astrofizičar Džems F.Drajk, profesor univerziteta u Merilendu, i astronom Miraj Ofer, profesorka Bostonskog univerziteta, saopštili su ovih dana da se na granici Sunčevog sistema nalazi nepokretna „pena“ magnetnih mehurića, koja je naša prva odrambena linija od kosmičkog zračenja.Čestice kosmičkog zračenja prolaze najpre kroz oblast dugu 160 miliona kiliometara, koja je ispunjena magnetnim mehurima, što podseća, kako su opisali, na vrtložni bazen, virpul.
Ostaje, medjutim, nejasno da li je ta prva odbrambena linija od kosmičkog zračenja dovoljno bezbedna.Jer, kako su saopštili, taj štit od „pene“ je porozan i omogućava česticama nesmetani prodor.Medjutim, s druge strane, mnoge čestice ostaju zarobljene u toj „peni“, u kojoj, zatim, poskakuju kao loptica u fliperu.
Do tih saznanja se došlo na osnovu podataka „Vojadžera 1“ i „Vojadžera 2“, koji je NASA poslala u kosmos još 1977. godine.Ti objekti, plod ljudskog uma i ruku, koji su dostigli najveću udaljenost od Zemlje, sakupili su, zahvaljujući sondama, laboratorijama i vrlo preciznim mernim instrumentima, ogroman broj podtaka o Suncu i zračenju (solarnom, galaktičkom i ekstragalaktičkom), kao i o planetama, naročito o Jupiteru, Saturnu, Merkuru,Neptunu, Marsu itd.
Blagodareći pomenutim i drugim podacima, naučnici Nikolas Dofas iz Čikaga i Ali Pormand iz Miamija rekonstruisali su nastanak Marsa.Pomoću radioaktivnog hafnijuma 182 i volframa 182, oni su kao na časovniku ustanovili da je Mars ostao u „embrionalnoj fazi“, to jest nije uspeo, usled kolizije, da dostigne razvoj planete.
Rast Marsa je zaustavio Jupiter, koji je zbog promene svoga rastojanja od Sunca, poput usisivača, očistio ogroman broj planetezimala u Sunčevom sistemu.Tako je zaustavljen rast crvene planete, što je naučnu javnost Nemačke navelo da taj slučaj uporedi sa Oskarom, junakom iz romana „Limeni doboš“ Gintera Grasa.
Uz ova nova naučna saznanja, dogodilo se jedno spektakularno astronomsko otkriće i jedno naučno razočaranje. Naime, jedan od vodećih astronoma SAD Robert Kvimbi sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju u Pasedeni, otkrio je protekle nedelje novu vrstu Super- nove.Zajedno sa svojim timom saradnika,taj mladi naučnik je ustanovio da je ona deset puta svetlija od dosad otkrivenih, a najveće iznenadjenje predstavlja to što prilikom eksplozije te nove vrste, koja je 130 puta veća od Sunca, nisu pronadjeni tragovi vodonika, kalcijuma i gvoždja!
Fizičari, koji su najavili lov „Božje čestice“, ponadali su se da će dokazati pretpostavku o postojanju pete sile koja – kako se zamišljalo – deluje na izuzetno maloj udaljenosti. Računalo se da bi naučni dokaz o toj sili predstavljao najveće otkriće u poslednjih 50 godina. Medjutim, pošto njeno postojanje i delovanje eksperimentalno nije dokazano, fizičari su se pomirili sa činjenicom da su vladajuće sile sveta i dalje: jaka sila jezgra koja drži na okupu atome, slaba koja se pokazuje u procesu radioaktivnog raspada i fuzije, sila gravitacije i elektromagnetna sila promenljivog dejstva.
Ali, pored tolikog saznanja, koje se neprestano umnožava, zašto naša Zemlja – kako glasi Njegoševo pitanje – još ne može ni „sina jednog vjenčati srećom!“
Roditelji najbolje mogu da pomognu tako što neće traumirati svoje dete na bilo koji način (to je sad već druga tema šta sve spada pod tim) i pri tom mu sami pokazati primernim ponašanjem. Potrebno je da roditelji rade na sebi, da se izgrađuju u svakom smislu i da se trude da budu zrele i stabilne osobe. Nije dovoljno dete upućivati samo praznim rečima, dete lako oseti šta je istina, a šta laž. Isto, ne treba roditelji da se pikazuju kao bezgrešni apsoluti, s druge strane, ali je potrebno da dete vidi da se roditelj trudi da radi na sebi.
Oni dobrim delom mogu biti uzrok, jer ipak najviše vremena u najranijem detinjstvu dete upravo provodi vreme sa njima, oni su mu jedini model ponašanja u tom periodu, a tek posle deo toga se prenosi na školsko okruženje i slično.
Vršnjačke grupe, mislim da je njihov uticaj zanemarljiv naspram uticaja porodice. Najbitnije je da dete oseti toplinu doma i istinsku podršku porodice, tada ga neće moći nagristi neki uticaj spolja, jer deca se uglavnom uvlače u loše društvo (tražeći satisfakciju) onda kada nemaju dovoljno pažnje tamo gde treba da je imaju.
U koliko se ne preuzmu pravovremene i značajne preventivne, korektivne mere, mere vaspitanja, resocijalizacije i rehabilitacije – ti će mladi ljudi jednoga dana postati pravi kriminalci, poglavito ako dođu pod uticaj odraslih kriminalnih osoba, kod kojih će se „specijalizovati“, izučiti „zanat“ i za koje će „raditi“. Lažnim obećanjima o lagodnom životu, zabavi, različitim užicima, provodu i avanturizmu, odrasli kriminalci vešto uvlače lakoverne maloletnike u svoj gnusni i prljav posao, nemilosrdno ih iskorišćavaju.
Literatura:
Hajduković, Č. (1975), Prestupničko ponašanje mladih, Beograd
Todorović, A. (1975), Velika urbana područja i maloletnički kriminalitet, Beograd
Ključne reči: karakteristike ličnosti, asocijalno i antisocijalno ponašanje
Forme delinkventnog ponašanja su različite, one su međusobno povezane. Pijanstvo, upotreba narkotika, agresivnost i devijantno ponašanje čine jednu zajedničku celinu, jer uvlačenje mladih u jednu delinkventnu radnju stvara mogućnost ulaženja u drugu. Delinkventno ponašanje, mada ne toliko jako, povezano je i sa narušavanjem normi psihičkog zdravlja. Na delinkventno ponašanje utiču i društveni faktori (problemi u školi, traumatični životni događaji, uticajne devijantne grupe). Što se tiče ličnih faktora, veoma je važna samokontrola i nivo samopoštovanja.
Potrebno je da se među tim faktorima uspostavi ne samo statistička korelacija već i uzročna veza. Psiholog Govard Keplan razmatrao je problematiku delinkventnog ponašanja. On se bavio izučavanjem upotrebe narkotika, devijantnog ponašanja i nizom psihičkih rastrojstava, uključujući longitudinalnu metodu.Keplan (1975, 1980, 1982) počeo je izučavanje uzajamne veze između delinkventnog ponašanja i samopoštovanja. Trebalo bi da svaki čovek stremi ka pozitivnom liku „JA“, nisko samopoštovanje doživljava se kao neprijatno stanje i čovek bi morao da ulaže napor da se oslobodi od traumatskih doživljaja.To podstiče ljude da postupe tako kako bi umanjili subjektivnu verovatnoću samopoštovanja, a povećali subjektivno poimanje samog sebe. Ljudi koji su jači od onih što pate od samopoštovanja, osećaju veliku potrebu da svojim ponašanjem izmene to stanje. Zato su oni koji razumu svoje „JA“ uvek znatno više skloni samopoštovanju.
Osobine ličnosti maloletnih delinkvenata su: asocijalnost, nepoštovanje ničijeg autoriteta, neposlušnost, prkos, neprojateljsko raspoloženje prema drugima, impulsivnost, sadizam, destruktivnost, emocionalna nezrelost, socijalna nezrelost.
Literatura:
Kovačević, R. (1989) Osobe sa poremećajima ličnosti kao počinitelji seksualnih, imovinskih i delikata protiv života i tela, Zagreb
Jošović, Ž. (1991), Kriminologija maloletničkog prestupništva, Naučna knjiga, Beograd
|
|