Okruženje porodice može, pored pozitivnih vršiti i negativne uticaje u procesu formiranja svojih najmlađih članova. To se u prvom redu odnosi na one porodice koje zbog različitih uzroka nisu u stanju da odgovore svom zadatku u pogledu pravilnog vaspitanja i socijalizacije svojih najmlađih članova.Zato u nauci s pravom vlada uverenje da se objašnjenje delinkventnog ponašanja mladih ne može ni zamisliti bez sagledavanja negativnih uslova i uticaja kojima su oni izloženi u svojoj porodici.U objašnjenju delinkventnog ponašanja mladih u literaturi se posebno ukazuje na: nepotpunost porodice, poremećene porodične odnose, veliki broj dece u porodici, nizak obrazovni i kulturni nivo roditelja, nepovoljne stambene uslove itd.
Često se porodica dovodi u vezi sa kriminalitetom i drugim socijalno-patološkim pojavama. Ova patologija može da se ispoljava na području bračnih odnosa, a može da se izražava i u delinkventnom ponašanju dece kao posledica negativnih porodičnih uticaja. Značajna transmisiona uloga porodice u socijalizaciji ličnosti. Ova transmisiona uloga ogleda se, prvo, u povezivanju primarnog porodičnog sveta sa svetom van porodice, i drugo, u povezivanju vanjskog sveta sa porodičnim, a na taj način u porodične odnose unose se društveno pozitivne vrednosti.
Literatura:
Hajduković, Č. (1975), Prestupničko ponašanje mladih, Beograd
|
Maloletni delikventi su emocionalno nezrele osobe koje se odlikuju nemogućnošću kontrole emocija u odnosu na socijalne zahteve. Maloletni delikventi bi hteli da odmah ostvare ono što žele i nisu u stanju da odlože svoje zahteve. U životu, emocionalno nezreli maloletni delikventi samo žele zadovoljstvo i traumatski reaguju na većinu stvarnih situacija koje deluju frustraciono. Za normalne adolescente bitan je skladan razvoj ličnosti i uspešan društveno prilagođen odnos sa sredinom.Maloletni delikventi ne ispunjavaju ni jedno, ni drugo. Rad sa emocionalno nezrelim maloletnim delikventima je veoma težak i nije redak slučaj da postanu duševni bolesnici, posebno ako imaju teške životne uslove. Emocionalna nezrelost i nestabilnost ove dece ispoljava se u raznim oblicima neadekvatnog emocionalnog ponašanja (agresivnost, stalno protivljenje, česta razdražljivost, neposlušnost, poplava besa i sl. ). Ova deca često pružaju otpor svima i na projektivnim testovima pokazuju veću agresivnost nego druga deca. Emocionalno poremećeni delikvent: Iz pojmova emocionalne poremećenosti u kriminologiji se izvodi tipologija: 1. emocionalno labilne ličnosti i 2. emocionalno poremećenog delikventa Emocionalno labilna ličnost – to je tip ličnosti kod koje je emocionalno stanje je negativno određeno. Takva osoba: – nesigurno vlada svojim osećanjima, – ponaša se neprimereno običajima sredine, – lako se uzbuđuje, brzo menja raspoloženja, – sklona je ljubomori, mržnji, zavisti, sujeti, zluradosti. Kod ovih ličnosti u konfliktnim situacijama potisnuti kompleksi i motivi izbijaju u prvi plan i dovode do odluka i postupaka koji često nisu razumljivi i racionalni. Emocionalno poremećeni delikvent – to su delikventi sa neurotičnim i psihotičnim načinima reagovanja karakteristični za maloletne osobe. Neurotične reakcije nastaju u ranoj mladosti, kao posledica odbacivanja od strane porodice i sredine i deprivacije, što dovodi do poremećaja u razvoju ličnosti. Kao psihotične reakcije navode se, manifestacije šizofrene prirode. Literatura: Bošković, M. (2006), Kriminologija, Univerzitet i Novom Sadu – Pravni fakultet, Novi Sad. Jošović, Ž. (1991) Kriminologija maloletničkog prestupništva, Naučna knjiga, Beograd. Prekomerna telesna masa – gojaznost nije samo estetski, već i ozbiljan zdravstveni problem.Sa gojaznošću su povezane brojne zdravstvene smetnje.Gojaznost nastaje kao posledica prekomernog uzimanja hrane, ali i zbog nedostatka fizičkih aktivnosti ( iako je to retkost kod dece). Kakav god da je uzrok, neka deca imaju genetske predispozicije ka gojaznosti. Mogu jesti istu hranu kao i mršavija deca, ali u njihovom telu se više kalorija čuva kao masti. Telo čuva nove masti tako što povećava broj masnih ćelija ili širi već postojeće. Posebno je bitno da se kontroliše gojaznost kod dece jer se nove masne ćelije primarno formiraju u detinjstvu. Svako dodavanje većeg broja masnih ćelija otežava kasniju borbu odraslog sa kilogramima.
Prekomerna težina ne podrazumeva da je dete alavo ili lenjo. Šta više, mnoge studije su pokazale da gojazna deca ne jedu više od svojih vršnjaka i da troše više energije. Gojaznoj deci je potrebno da unose manje hrane, a da pojačaju fizičku aktivnost. Raznovrsnost hormonskih poremećaja, uključujući probleme sa insulinom, hipotalamusom i hipofizom mogu izazvati ozbiljnu gojaznost. Dosta uticaja imaju i nasledni faktori (retki sindromi). Ako je težina Vašeg deteta odgovarajuća ili veća, a u familiji postoji istorija gojaznosti, vrlo je verovatno da će dete imati problema sa debljinom. Ipak, sa druge strane, postoji mogućnost da ne dođe do toga jer dete raste, razvija se i vremenom problemi sa viškom kilograma nestanu. Sve je češća gojaznost kod dece i sve više čujemo kako deca pate od hipertenzije (povećanog krvnog pritiska) i diabetes mellitusa. Zna se da ove bolesti uzrokuju teške hronične probleme kod odraslih, a sada ih viđamo i kod dece. Iako još uvek postoji neslaganje sredine po pitanju lečenja deteta od povećanog krvnog pritiska i visokog nivoa holesterola, roditelji, čija su deca gojazna, se moraju konsultovati sa pedijatrom. Gojaznost se teško leči pošto podrazumeva trajnu promenu načina ishrane i aktivnosti. Uspeh skoro uvek zahteva promenu u načinu ishrane cele porodice, a svi znamo da nam zdrava hrana i vežbanje čine samo dobro. Najbolji način da prekinete povišen unos masne i visoko kalorične hrane je da pratite šta i u kojim količinama jede Vaše dete. Svi u porodici moraju znati šta su masti i koja hrana ih najviše sadrži (sir, puter, margarin, orasi, ulje, crveno meso, pržena hrana, brza hrana i sendviči). Umesto toga, voće i povrće i mahunarke treba da čine ishranu.
Ovaj oblik aktivnosti pruža široku mogućnost odraslima, posebno roditeljima da preko zajedničke igre i vežbanjabolje upoznaju svoje dete, njegove sposobnosti i da sistematski doprinose njegovom harmoničnom rastu i razvoju.Sistematsko vežbanje sa decom značajno utiče na zdrav rast i razvoj.Putem odabranih vežbi, tj. kretanjem, utičemo na celokupni psihofizički razvoj, na zdravlje deteta.Zajedničko vežbanje roditelja i dece ima posebnu vrednost iz sledecih razloga:
Na igru deteta ne sme se gledati samo kao na zabavu i razonodu.Igra i vežbanje su značajan i nezamenjiv sadržaj i sredstvo za pravilan rast i razvoj celovite dečije ličnosti.Roditelji treba da usmeravaju fizičku aktivnost svog deteta, da pobuđuju i razvijaju interesovanje za vežbanje i igru. Izvor: ,,Metodika razvoja fizičkog vaspitanja“, Pedagoška akademija, Beograd Sprave se koriste kao prepreka u hodanju, trčanju, provlačenju, penjanju, skakanju, kotrljanju, kolutanju i drugim aktivnostima i igrama.U radu sa predškolskom decom koristimo sledeće sprave: Švedski sanduk se sastoji od više drvenih okvira i tapaciranog poklopca.Kroz ramove švedskog sanduka može se provlačiti četvoronoške, ležeći i uspravno; oko njih se može trčati, hodati, poskakivati, puzati.Slaganjem više ili dva rama i postavljanjem poklopca na njih može se dobiti željena visina za izvođenje skoka u dubinu, itd. Švedska klupa se koristi kao daska i kao greda, samostalno i u kombinaciji sa drugim spravama.Uz pomoć kuka koje poseduje može se postaviti i u kosi položaj.Koristi se i kao prepreka na koju se penje, po kojoj se hoda, trči, puzi, poskakuje, kotrlja lopta, skače u dubinu, itd. Ripstol predstavlja lestve koje su fiksirane na zid, a koriste se samostalno i u kombinaciji sa daskom, lestvom i klupom.Prvenstveno sluze za penjanje, ali i u kombinaciji sa drugim spravama za puzanje uy i niz strminu u četvoronožnom, ležećem i uspravnom položaju. Strunjače su napravljene od penaste gume ili sunđera postavljaju se pored svih sprava da bi obezbedile sigurnost u toku vežbanja.Koriste se kao meko doskočište pri izvodjenja skoka u dubinu, za kolutanje i kotrljanje.U novije vreme koristimo razne oblike i veličine strunjača.Kada je moguće poželjno je da čitav prostor bude prekriven strunjačama od specijalne penaste gume. Tunel se pravi od platna i više obručeva presvučen tanjim sunđerom i platnom.Za postavljanje tunela može se iskoristiti i staro plastično burekoje se obloži sunđerom i platnom.Tunel se koristi za vežbe i igre provlačenja, puzanja, hodanja četvoronoški. Valjak raznih dimenzija pravi se od različitog materijala, ali su površni delovi obavezno mekani.Valjak se koristi za hodanje četvoronoške, preskakanje, kolutanje, kotrljanje i druge vežbe i igre.
Izvor:,,Metodika fizičkog vaspitanja“, Pedagoška akademija, Beograd Sala za vežbanje bi trebala biti odvojena od ostalih prostorija za rad.U nekim vrtićima, zbog nedostatka sale, telesno vežbanje se obavlja u sobama za rad koje su pretrpane nameštajem, tako da je nemoguće u potpunosti zadovoljiti potrebu dece za kretanjem i ostvariti ciljeve i zadatke fizičkog vaspitanja.Sala za vežbanje može poslužiti i za druge vidove aktivnosti kao što su razne priredbe za decu i roditelje, pozorište lutaka, projektovanje filmova, stvaralačke igre i igre uz muzičku pratnju. Sala treba da ispunjava sledeće uslove:
Najpovoljnije je ako se sala nalazi uz jedan od ulaza u objekat.Zidovi treba da budu ravni, obojeni bojom koja se lako održava i ne oštećuje.Poželjno je da zidove do 130 cm visine obložiti plutom ili drvenim lajsnama.Priključci za struju treba da budu postavljeni na raznim mestima na visini koja je deci nepristupačna.Vrata ne treba da se otvaraju prema sali da se deca ne bi povredila.Drvene podove je poželjno premazati lakom, jer takvi podovi nisu klizavi i lako se održavaju.Osvetljenje može biti prirodno i veštačko.Salu treba opremiti raznovrsnim sredstvima.
Izvor: ,,Priručnik za vaspitače“ , Ilona Prusina, Novi Sad, 2009 Veliki deo sadržaja iz programa može se ostvariti u dvorištu predškolske ustanove, uz maksimalno korišćenje sunca i čistog vazduha.Time se znatno pospešuje razvoj organa za disanje, varenje i krvotok.Režimom dana je određeno koliko dete svakodnevno treba da provodi vremena na otvorenom prostoru.Na taj način se obezbeđuje stvaralačka i spontana igra, zbližavanje dece, sticanje iskustva o prirodi i pojavama u njoj, kao i primena raznovrsnog kretanja u prirodi. Dvorište treba da se nalazi uz samu ustanovu, zastićenu od negativnih uticaja ulice.Treba da ima dovoljno sunca i hladovine. da bude ograđeno i funkcionalno opremljeno.Dvoriste treba da sadrži:
Dvorište treba da bude ograđeno živom ogradom, zasađeno listopadnim i četinarskim drvećem, žbunjem, cvećem i travom.Bregovit teren pokriven travom se koristi za razne oblike kretanja:hodanje, trčanje, penjanje a zimi za sankanje.Svaki vrtić bi u dvorištu trebao imati sanitarije kako deca ne bi zbog zadovoljavanja prirodnih potreba ulazila u zgradu. Izvor: ,,Fizičko vaspitanje“, Bane Novitovic, Beograd, 2007
Dečji ples predstavlja oblik primene raznih aktivnosti u kome se objedinjuje rad na telesnom razvoju skladnog, lepog, ritmičkog kretanja, te na razvoju sposobnosti da se kroz pokret izrazi ono što se doživljava prilikom slušanja muzike. Ritmičke igre i plesne vežbe imaju izuzetan značaj u radu sa decom predškolskog uzrasta. One doprinose razvijanju estetske kulture kretanja što se posebno izražava kroz:
Dete je u pokretu stvaralac, istraživač, koreograf i igrač.Putem svoga tela izražava pokret onako kako ga je doživeo, te ne treba isključivo insistirati na samom pokretu.Dete kroz ples upoznaje muziku, prostor u kome se kreće, sarađuje sa drugom decom. Izvor: ,,Škola plesa“ , Slađana Krneta, Novi Sad, 2004 Jutarnje telesno vežbanje počinjemo uvodnim delom u kome se na početku primenjuju vežbe protezanja koje uklanjaju ukrućenost mišića, poboljšavaju cirkulaciju krvotoka, otklanjaju zastoje u venozovnom krvotoku i pripremaju mišiće za vežbe i aktivnosti koje predstoje.Zatim primenjujemo razne oblike hodanja, trčanja i lagana poskakivanja. Glavni deo jutarnje aktivnosti obuhvata vežbe oblikovanja.To su najčešće vežbe protezanja, istezanja i labavljenja koje se izvode postepenim povećavanjem brzine i amplitude pokreta. Aktivnost završavamo (završni deo) tako što deca pospreme pomoćna sredstva koja su korišćena i odlaze u kupatilo da operu ruke.Takođe, možemo na kraju primeniti neku laganu aktivnost, kao što je hodanje uz ritam udaraljki ili odgovarajuću muziku. Izvor: ,,Igra mi je hrana“ , mr Stojka Blagajac, Subotica 2008 Motorne aktivnosti su telesne aktivnosti u kojima dete deluje i, pomoću svojih mišića i svojih čula.Nervno-mišićna i čulna sposobnost su uslov uspešnog učešća deteta u mnogim aktivnostima.Kroz motorne aktivnosti deluje se i podstiče razvoj mišića i lokomotornog aparata u celini i doprinosi se razvoju koordinacije pokreta.Nedovoljna razvijenost raznih kretnih sposobnosti uslovljava losu koordinaciju i čini dete manje sigurnim u sebe.Za decu je posebno važno da pravovremeno ovladaju raznovrsnim pokretima i oblicima kretanja koje mogu koristiti u svakodnevnom životu, posebno za uspešno učešće u raznovrsnim igrama.Deca treba da savladaju veliki broj raznovrsnih pokreta i oblika kretanja u različitim uslovima, jer se time u mnogome doprinosi.Uraznovrsnim organizacionim oblicima motornih aktivnosti koje se primenjuju u radu sa decom predškolskog uzrasta koriste se različiti oblici kretanja:
Izvor:,,Igra mi je hrana“, mr Stojka Blagajac, Subotica 2008 |
|
