Пророчанске речи Милована Ђиласа

“Политика”, 18. маја 2011.

           Милован Ђилас (1911 – 1995)  изложио je маја 1991. у „Политици“ своје виђење догађаја и збивања у Југославији. Непосредан повод  био је оружани сукоб у Боровом Селу.
         На моју молбу, Ђилас је написао три текста, који су објављени у „Политици“ 19-ог, 20-ог и 21-ог маја 1991.
        У првом, о рату, Ђилас је казао да су рат „започели суманути“, али ће га наставити  „мудра вођства“ наших република, па ће ратови постати „наши ратови и наше трагедије“. Жртве и пустошења биће несагледиви, а  „борба за самосталност“ претвориће се  у врло дугу  зависност од иностраних сила.
        Босна тада још није била у рату. У тексту „Босански лонац“, Ђилас је предвидео да ће рат – уколико се догоди у Босни – бити неупоредиво страшнији и суманутији. То ће бити истребљење! – рекао је пророчански Ђилас.
        Он је предвидео да ти ратови неће ништа моћи да реше, него ће се „чворови“ још више замрсити и неспоразуми у недоглед продубити.
       „Рат воде безумници, и он се може спречити само ако разуму и организованој  законској сили пође за руком да лудаке и лудило уклоне“ – упозорио је тада Ђилас.
        Најзад, у трећем тексту, Ђилас је писао о судбини ЈНА и НАТО снагама.
        Пошто је константовао да се ЈНА „самоизоловала“, јер је јасно показала да „за неке републике има веће а за неке мање разумевања“, толеришући при том и илегално наоружане групе и паравојне формације, Ђилас је објаснио да ће она убрзо престати да буде „југословенска“ и да ће капитулирати. Што се тиче интервенције НАТО снага, он је предвидео да ће, зависно од ширења рата,  западноевропске државе, после признања Словеније, поступити на исти начин са Хрватском. Ако се догоде масакри у Босни, онда ће се створити „јасна слика о Србији“ , на основу које ће се донети одлука о њеној потпуној изолацији. Али,  дође ли  до устанка на Косову, онда ће интервенција НАТО снага „у наш рат бити не само могућа, него и сасвим изгледна“. Капитулација ЈНА представљала је,  по  Ђиласовом мишљењу,  индиректан позив за интервенцију НАТО снага.
        Касније сам  интервјуисао Ђиласа. У том опширном интервју, који је објављен као додатак у  мојој књизи „Распад Југославије“- ( књига се појавила 1992. године у Берлину на немачком језику) – Ђилас је приписао највећу кривицу Слободану Милошевићу, “аутократи“, и Фрањи Туђману, “ауторитарном националисти“.
         Упркос свему што су људи и народи бивше Југославије доживели, Ђилас је, ипак, изразио наду у помирење и сарадњу, пре свега између Срба, Хрвата и Муслимана,  јер су они имали најдужу заједничку историју. Мир, безусловни мир, и развој демократији, оценио је он,  предуслови су за обнову  те сарадње, која ће јачати и бити плоднија у оној мери у којој се државе тих народа буду приближавале Европи.
        Оне који су ратове изазвали пратиће дуготрајно проклетство. Оне који су следили провокаторе и злочинце, притискаће стид и  до краја живота ће их морити савест,  поручио је 1991. Милован Ђилас.