Познато је да се у историји јављају генијални појединци. То су људи са надпросечним коефинцијентом интелигенције, свестраног образовања, натпросечног капацитета за складиштење информација… Међу генијалцима се налазе људи различитих занимања и опредељења. Ту су војсковође, владари, уметници, спортисти, научници… У сваком времену се јавио по који генијалац који је сенио својом бистрином ума, брзином размишљања и капацитетом меморије. Тако је и Гинисова књига рекорда забележила врло интересантну чињеницу, а то је да је у двадесетом веку у њу био записан најмлађи студент до тада који је имао свега шест година. То је био Луј Ксјаобин који је са пет година положио пријемни за универзитет, а са само две године је знао да ишчита 3600 кинеских знакова. Још веће чудо од детета је Андрагоне де Мело који је најмлађи дипломац у Америци. У једанаестој години је дипломирао на одсеку математике, до осме године је написао компјутерске програме, са шест година је студирао геологију и геофизику, у четвртој је учио грчки, физику и филоцофију, са само две године је почео да игра шах и бави се геометријом, а у својој седмој недељи живота је прву реч рекао са седам недеља. Има много генијалаца који свој таленат нису наследили од родитеља који су сасвим просечни људи без неких истакнутих талената, а изнедрили децу која задивљују свет својим умењима.
Leave a Reply