Dileme genetskih osvetljavanja

Politika, 27.08 2011

 

Fjodor Dostojevski je napisao da su vlast i krv „najveće tajne”. Za dešifrovanje prve tajne – mada su Nemci pre nekoliko godina saopštili da se može konstruisati “nacometar” – još uvek nije pronadjen pouzdan metod. Druga , krv, sve je manje tajna. Danas je to za naučnike laka i jednostavna lektira: zahvaljujući mašini za dešifrovanje u genetskim laboratrijama, značenja gotovo svih tajnih šifri i njihove poruke pokazuju se kao na dlanu za samo nekoliko dana.

To je ovih dana potvrdio Martin Burov, rukovodilac nemačke laboratorije „Life – Codexx“ u Konstancu, na Bodenskom jezeru, koji je obavestio javnost da se pomoću analize krvi trudnice može pouzdano utvrditi stanje fetusa od samo nekoliko nedelja posle začeća. Dakle, još dok fetus ima jedva 4 grama, analizom nekoliko mililitara krvi trudnice, dobija se kompletna fizička i mentalna slika još nerodjenog deteta!

Reč je, dakle, o preimplatacionoj dijagnostici (PID), koju je Savezni sud Nemačke već odobrio. Tim povodom, Volfram Hen, humani genetičar Zarlandskog univerziteta u Homburgu i rukovodilac etičke komisije, rekao je da će “trudnoća, izuzimajući pojedine slučajeve, postati uskoro socijalni standard”, dok njegov kolega iz Berlina profesor Klaus Feter smatra da “niko neće više moći da sprečava genetska osvetljavanja”.

Martin Burov je najavio da će od proleća 2012.godine testitiranje, za koje vlada veliko interesovanje u Nemačkoj, početi da se masovno koristi. S jedne strane, on je potpuno bezopasno. S druge strane, roditelji imaju nepogrešivo saznanje o zdravlju ili bolestima svoga još nerodjenog deteta.

David Goldštajn sa amerićkog Duke univerziteta u Severnoj Karolini rasplamsao je raspravu svetskih razmera. Naime, on je formulisao sledeća pitanja: U kojoj meri se sme diktirati genom dece? Koje sve posledice mogu proisteći iz toga? Ko sme odlučiti da li će nezdravi plod biti uništen ili poštedjen – država ili roditelji?

Ulje na vatru o “dizajniranoj bebi”dolilo je otkriće uzročnika amiotrofične lateralne skleroze (ALS), relativno retke bolesti, čija je žrtva i Stiven Hoking, astrofizičar svetskog glasa. Tim naučnih istraživača Severozapadnog univerziteta u Čikagu uspeo je posle 25 godina rada da ustanovi da se ASL ili Lou Geringova bolest javlja kao posledica defektnog proteina, ubikvitina 2. Usled toga, belančevine se, zajedno sa oštećenim proteinom, nagomilavaju u nervnim ćelijama i oštećuju ih, što izaziva neuromotoričku bolest, čiji su simptomi ograničeno kretanje i govorne smetnje. Nedavno otkriven ALSin gen nalazi se u hromozomima broj 9, 15, 16 i X, što znači nasledjuje se, a bolest se može pojaviti bilo u ranom detinjstvu, obično sa smrtnim posledicama, ili kasnije, kao kod Hokinga, 1960., kada je imao 19 godina.

Prema tome, ovaj, kao i mnogi drugi slučajevi pokazuju, da “velike tajne” postaju, zahvaljući nauci, opštepoznate stvari, kojima zatim filozofija poklanja izuzetno veliku pažnju. Hiljadugodišnje filozofiranje potvrdjuje da ljudsko biće nije, niti može biti “opšte poznata stvar”. Ni u kom pogledu, pa ni kad je u pitanju njegovo zdravlje ili bolest.