Politika, 20.08.2011.
Rezultati naučnih istraživanja o delovanju gugla na ljudsko pamćenje, koji su publikovani u „Scajensu“, objavljeni su u pojedinim evropskim i svetskim listovima proteklih dana kao prelomni dogadjaj u istoriji čovečanstva. Jer, američki naučnici Betsi Sparov, Dženi Liu i Danijel Vegner dokazali su da je počela nova era ljudskog pamćenja, internet ili transaktivno pamćenje. Ta vrsta pamćenja, kako je objašnjeno, hrani se podacima koji se nalaze spolja, u mašini, što izaziva tzv. stroop efect ili „digitalnu demenciju“!
„To je jedna vrsta gašenja ljudskog duha!“- upozorila je ekspert za socijalnu kogniciju Betsi Sparov, profesor psihologije sa Kolumbija univerziteta u Njujorku.
Ljudi, širom sveta, upućeni su na internet, pa internet pamćenje preti da potisne izvorno ljudsko pamćenje, čak da eliminiše podatke koji su memorisani pre korišćenja mašine, smatraju ovi stručnjaci.
Mašina je, s jedne strane, postala „saradnik“ ljudskog mozga. S druge strane, usled svakodnevnog korišćenja, otudjeni čovek je počeo da doživljava mašinu kao „prijatelja“. Jer, pored toga što je mašina za čoveka izvor raznovrsnih informacija, ona mu otkriva razne svetove, koji deluju na ljudske nagone i prohteve, emotivni i duhovni život, socijalni život itd. Rečju, čovek savremenog doba počeo je da gradi pomoću mašine odnos prema samome sebi, uspostavlja relacije sa drugim ljudima i prirodom i, ukoliko je religiozan, da izgradjuje svoj odnos prema Bogu!
Pomenuti eksperti su mišljenja da je na pomolu nova „Vavilonska kula“, koja omogućava brže sporazumevanje, ali preti da izazove veliku pometnju u pamćenju ljudi. Jer, kako je uočeno, informacije razvijaju postepeno novu svest, koja registruje dogadjanje samo na osnovu sadašnjeg znanja. Prema tome, to je proces neprestane prošlosti, ali prošlosti koja izgleda kao nova i drukčija.
Naučni i tehnološki izumi, koji su u stanju da munjevitom brzinom pretvore materijalno vreme u socijalno, o čemu je, na primer, pisao Amerikanac Džeremi Rifkin (1945), objašnjavajući kako naučne i tehnološke promene utiču na privredni i socijalni život ljudi, izazivaju, dakle, drastične promene i u doživljaju vremena.
U tzv. novom vremenu, koje se pomoću kompjutera reprodukuje 1000 puta brže, postiže se, pre svega, efikasna razmena svesti. Medjutim, to nije kritička svest, već tautološka, tj. svest, koja ponavlja ograničeni broj misli pomoću istih ili sličnih reči.
Kada ljudski intelekt postane totalno umrežen, izlazak iz novostvorenog vremena, pa samim tim i iz sveta, je otežan, a katkad i sasvim onemogućen. To ilustruje i jedan eksperiment sa studentima u SAD. Naime, studenti su prihvatili da im se ugradi očno sočivo koje daje izvrnutu sliku stvari i okoline. Ali, kada je to sočivo odstranjeno, studenti su videli, izvesno vreme, stvari i okolinu i dalje u izvrnutom obliku, ne pitajući se pri tom o uzroku!
Tako je i sa duhom čoveka. Sprečen da se osmišljava, ljudski duh prestaje da pita o smislu života, što znači, potreba za promenom života počinje da se gasi u čoveku.
Dostojevski je uostalom upozorio: kad vešala postanu deo ljudske svakodnevice, čovek počinje da se na njih privikava. Jedino pitanje koje mu se javlja, jeste: Ko je sad na redu?
Ako – filozofski kazano – čovek nije samo u svetu, već i od sveta, onda se taj svet mora menjati. Nova „Vavilonska kula“ može biti savršena osmatračnica i vrlo efikasno sredstvo za te ciljeve.
Leave a Reply