Blizanci i autizam

Kada jedan od identičnih blizanaca oboli od autizma, verovatno će se to dogoditi i drugom, potvrđuju  nova istraživanja.
Rizik je znatno manji među dvojajčanim blizancima i “običnom” braćom i sestrama.
Istraživanje je obuhvatilo 227 blizanačkih parova u kojima je barem jednom blizancu dijagnostikovan autizam. Utvrđeno je da u slučajevima kada  jedan identični blizanac oboli i drugi ima 88 posto izgleda za oboljenje. Isti  rizik među dvojajčanim blizancima je višestruko manji – 31 posto. Dvojajčani blizanci su genetski podudarni kao i “obična” braća i sestre.
Identični blizanci imaju i veće sličnosti u obliku autizma od kog oboljevaju, sličan nivo svakodnevnog funkcionisanja, kao i intelektualnog oštećenja.
Spektar autističnih poremećaja obuhvata niz smetnji u radu mozga koji utiču na mogućnost obolele osobe u komunikaciji s okolinom i kreće se od “klasičnog” autizma do Aspergerovog sindroma. U slučaju Aspergerovog sindroma, osoba ima normalne intelektualne sposobnosti, ali ima značajnih problema  u socijalnim interakcijima.
Istraživanja autizma u posljednjih nekoliko godina idu u smeru značaja genetike, kaže dr. Paul Law iz baltimorskog Instituta Kennedy Krieger. Nova studija potvrđuje da su naučnici na pravom putu.
Istraživanjem je utvrđeno da je kod  dvojajčanih blizanaca različitog pola, manja verovatnoća da će i drugi brat ili sestra razviti autistični poremećaj i ona iznosi 20 posto. Ta je mogućnost kod muških dvojajčanih blizanaca dvostruko veća.

Rizik da će i drugi identični blizanac oboleti od autizma gotovo nestaje nakon 12 meseci od dijagnostikovanja poremećaja kod prvog, dok taj period kod dvojajčanih blizanaca  traje oko 4 godine.
Uz sve to, tvrde stručnjaci, ne treba zanemariti ni ulogu spoljašnjih faktora koji mogu da potenciraju urođeni rizik. Nažalost, još  uvek se  ne zna koji su to faktori.

http://www.dvojceki.com/dvostruka-strka/110-blizanaka-predisponiranost-autizmu.html