Srpski „Prometej“ u svetu genija

Rajko Djurić, “Politika”, subota, 2.april 2011. g. (str.09), „Nikola Tesla u svetu genija“

              Lista univerzalnih genija je možda najveličanstvenija stranica svetske istorije. Na toj stranici, stvorenoj  na osnovu najrigoroznijih kriterijuma,nalaze se – uz Aristotela, Leonarda da Vinčija, Lajbnica i Getea ( koji su predstavljeni kao oličenje univerzalnosti) i genijalaca u raznim oblastima naučnog i umetničkog stvaralaštva, kao što su astronom Kopernik, biolog Darvin, filozofi Imanuel Kant, Ludvig Vitgenštajn i Teodor Adorno, fizičari Isak Njutn i Albert Ajnštajn, kompozitori .Bah,  Betoven, Mocart i Hajdn, književnici  Šekspir i  Šiler, matematičari Leonhard Ojler, Karl Fridrih Gaus i Grigorij Pereljman, (naš jedini savremenik iz Rusije),slikari Pablo Pikaso i Salvador Dali – još samo dva pronalazača svetskog glasa: Tomas Edison i Nikola Tesla.
                Reč je, dakle, o ljudima koji su svojim stvaralaštvom i delom zadužili čitavo čovečanstvo ili su uspešno rešili pojedine probleme, koji su vekovima zaokupljali um mislećih  ljudi iz  čitavog sveta. Uostalom,Tesla je to formulisao kao svoj  cilj. Naime, kada je 1892. godine posetio Beograd, on je izjavio: „Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi da je to delo jednog Srbina“.
              Tesla, čiji je izum omogućio da se osvetle i kolibe i palate, postao je „Prometej“ 20.veka.Ili, kako je rekao Nils Bor, njegovi „genijalni pronalasci su duboku uticali na čitavu našu civilizaciju“. Ako se sudi na osnovu njegovog ukupnog stvaraštva, koje je postalo predmet proučavanja i promišljanja najstručnijih ljudi današnjice, zasluge i slava Nikole Tesle biće sve veće i veće.
             Koliko je Srbija, sa svojim  najvišim  naučnim i društvenim  institucijama  i ustanovama, doprinela vencu i sjaju Tesline slave,čije bi ime trebalo biti i  za nju  i za njene ljude simbol poput „unde et memores“?  
             U poređenju sa drugim zemljama, koje su svojim velikanima  sa te liste, poklonili najveću moguću pažlju i brigu, čineći sve da njihovo ime i delo dostignu značenje najveće svetinje, Srbija je na poslednjem mestu.
             (Sudeći po dosad objavljenim tekstovima o Pereljmanu, time se ne može pohvaliti ni Rusija, čiji je istorijski život Marina Cvetajeva izrazila stihovima: „Po apsanama i kafanama proćerdasmo Neba raj!“)
             Primera za to ima mnogo, a neposredni povodi da se o tome danas govori  su, pored pomenute liste, mišljenje Milana Stevančevića o razornom  zemljotresu koji je pogodio Japan, koji je,s tim  u vezi, pomenuo Tesline teorije i dokaze („Politika“, 19.mart 2011.) – o čemu se ovih dana vode mnoge naučne debate u svetu –  i novo nemačko izdanje Teslinih dela u šest tomova, koje se pojavilo februara ove godine u izdalju „Michaels Verlag & Betrieb”, koje je doživelo najveće pohvale.
              Odnos prema Teslinom delu i stvaralaštvu možda  je jedan od  najrečitijih  primera i dokaza naše privrženosti tugi mrtve svetlosti i nesposobnosti da vidimo i priznamo ono što je među nama bilo i ostalo najbolje. Kod nas se još uvek  dela uglavnom obredno-stilski, vera u duh moći neprestano pomračuje veru u moć duha i snaga sanzacionalizma i plitkoumnog mnenja svakodnevno  rasplinjava i uništava istinu. Ko hoće da se u to uveri, neka uporedi, na primer, naše sajtove o Tesli sa američkim i nemačkim sajtovima; neka se udubi, recimo, u  maturski rad koji napisao 2008.godine  Dominik Viser iz Ciriha i uporedi ga,zatim,  sa nekom domaćom  doktorskom disertacijom ili knjigom; pa američke i zapadno-evropske akademske i naučne studije o Teslinim izumima i razmišljanjima sa onima koje su,uz časne izuzetke, kod nas objavljene; i, najzada, ali ne i poslednje, pomenuto nemačko izdanje izabranih Teslinih dela sa beogradskim izdanjem iz 1996.godine… 
        Američki nobelovac Artur Kampton (1892 – 1962) rekao je da „svet duguje večnu zahvalnost Tesli“ , a pronalazač moderne frekfrentne modulacije Edving Armstrong (1890 – 1954) da će „svet morati još dugo čekati na um u kojem su  ujedinjene vizionarska moć i snaga kakav je imao Tesla“.
        Kada bi Srbija gledala sebe i svet očima i umom Nikole Tesle i njeni građani delali i stvarali po ugledu na tog besmrtnika, sigurno je da bismo  izašli lakše iz blatnjavog lavirinta  i dospeli  mnogo brže u krug prosvećenog sveta, koji se još doživljava kao „mondijalizam“!  To bi bila najdostojnija zahvalnost Nikoli Tesli, koji je u dobročinstvu za celo čovečanstvo video svoju ličnu  sreću.