„Политика“, 11.04.2011., „Виртуелне свеће за покој душе“, стр. 08
После Прве Мојсијеве књиге о стварању света, чији се тачан датум не зна, Американац Јарон Цепел Ланиер (1960) објавио је 1989.године почетак виртуелног света. Виртуелна реалност (ВР), која се дефинише као реалност која настаје помоћу пост – симболичког визуелног програмираног језика, у великој мери већ превазилази реални свет.
Стручњаци тврде да у свет виртуелне реалности свакодневно хрле милиони људи. Али се и у том свету поуздано зна „ко коси, а ко воду носи“ и коме је „Бог ујак“. Истраживања доказују да је људска душа баш у том свету непресушни рудник за згртање новца, који говори сваким језиком и за сваку сврху и помоћу кога могу и животиње постати господари људи, о чему је генијално писао још Шекспир.
Швајцарци су први дошли на идеју да се, после низа разноврсних игара, створи joш једна нова игра. Та нова игра, започета у Ајнзидену, зове се виртуелно гробље и црква! Пастор те цркве Ерих Енглер, имајући у виду чињеницу да је „култура смрти“ обележје данашњег доба, саопштио је својој пастви да се „реч Божја“ може успешно ширити и преко интернета. И да се у новој, интернет цркви у западној Швајцарској, могу „палити“ и виртуелне свеће. Верницима који желе да осигурају своје вечно боравиште, понудио је виртуелно гробље, о чијем се дизајну стара велики и моћан швајцарски издавач „Едипрес“. Тај издавач – разуме се, за новац – помаже клијентели да што боље осмисли текстове за онај свет, изабере што лепше слике, направи квалитетне видео и тонске записе итд.
Из тог „јајета“ испилиле су се и друге врсте „црних пилића“. На пример, специјализовани интернети, од којих се један зове „Touch me Gott“ („Дотакни ме Боже“). У Швајцарској је и фејсбук за мртве (Facebook für Tote), такође постао веома омиљен и популаран, јер је његова ужа специјалност „срећа за мртве“.
Међутим, у пословима „с оне стране добро и зла“ на првом месту је Немачка. Према објављеним подацима, фирма „Емориал.де“ у Минхену има виртуелно гробље са 100.000 гробова. Та фирма, по цени од 19 евра, нуди своје услуге не само у Немачкој, већ и у Аустрији и Швајцарској. Њени власници, охрабрени успехом, изјавили су ових дана да ће то гробље ускоро имати више од 400.000 виртуелних гробова, које ће красити дизајниране фотографије, биографије, видео и тонски записи, све по мери и укусу „вечности“.
„Емориал.де“ има „пакете“ и разних других понуда, од којих су неке засад бесплатне, док се друге, зависно од слободног избора, наплаћују по утврђеном ценовнику. Та фирма постала је узор многим другим у градовима Немачке и Европе. На пример, за оне у Хамбургу, где се налази Олендорф, које је по површини највеће гробље на свету.(Само Централно гробље у Бечу, где је сахрањено 3 милиона људи, надилази хамбуршко, где на 390 хектара почива 1, 7 милиона мртвих.)
Гробља, на којима су сахрањени најугледније личности из културног и политичког живота те земље, рецимо оно у Бону, где почива Бетовен, или у Вајмару, где су посмртни остаци Гетеа и Шилера итд. имају, по процени експерата, „сјајну будућност“. За разлику од тих и других градова, чија се гробља третирају као „велики културни и социјални капитал“, што значи могући су извор великих зарада, у Франкфурту на Мајни постоји интернет гробље за сахрану виртуелних фигура – јунака разних ратних видео игара.То је једино виртуелно гробље у Немачкој које финансира градска власт.
Људи који су већи део свога живота провели са тим имагинарним фигурама, учесницима сваковрсних видео – ратова, које су биле „победници“ или „губитници“,одлучили су да им сада обезбеде починак у вечном миру. Бивши играчи, међу којима је много зависника, саградили су им стилизоване споменике необичног изгледа ,са чудним именима као, рецимо, Лоопхоле, Шогунацацин итд. Ово виртуелно гробље, зове се , по угледу на грчки Олимп, „Херолимп“.
То ново поглавље у антропологији смрти – (под тим насловом је француски истраживач Луј Венсан Тома објавио 1975. опширну студију ) – садржи обиље података који предочавају појачану потребу људи за незаборавношћу. Ту потребу прате сада разне друге нове жудње. Наиме, од краја 20.века постало је све очигледније да човек није само „животња која сахраљује своје мртве“, већ и биће које може налазити задовољство у „самосахрањивању“..Парафразирајући стару изреку, могло би се, дакле, рећи да човек, омамљен моћним средствима, може постати успешан ковач како своје смрти, тако своје сахране.Или, допингован крвљу и другим средствима, може јавно поручити људима који стоје под вешалима, да је смрт „само непроверена гласина“, као што је, рецимо, писао немачки писац Аугуст Коцебу, чије су књиге биле врло омиљена лектира нациста.
Светски научници сматрају да се ти понори у људском бићу не могу више сагледавати само под лупом танатоса и ероса, као што су то практиковали Зигмунд Фројд и његови следбеници. Виртуелна реалност потире већ значење речи и појмова, изазива структуралне промене у људском бићу и друштвеном свету, чак се јављају нови феномени свести и нове болести, тврде неуролози светског гласа Ривер Захс и Вилајнур Рамачанда. Ти нови феномени утврђени су код милиона људи, широм света, од којих већ многи болују од нове болести, болести изазване виртуелном реалношћу, чији је популарни назив „слепа жена“.
Социолози и културолози упиру прстом у турбо капитализам. Јер,после нацизма и фашизма, тај нови облик капитализма успео је први пут у историји човечанства да култури, у планетарним размерама, одузме њене суштинске вредности и смисао – аутентичност и ослободилачки карактер. Тзв. брендирана култура, као саставни део „добрих и успешних послова“, постаје средство разарања темељних вредности и потире разлику између моралног добра и зла. То је довело до тога да се корист прогласи за мерило свих ствари, услед чега се све чешће и више говори о „сувишним људима“. Међутим, ако извлачење користи постане доминантан прохтев,онда је неминовна последица разарање предмета и света. На то је упозорио Хегел, чији се мали и неугледан гроб, поред којег је и Фихтеов, налази у сенци гробница и маузолеја немачких грофова и моћника на градском гробљу Доретеа у Берлину.
Катастрофа у Јапану, која је успаничила читав свет, најсвежији је пример који том упозорењу даје велику снагу уверљивости и моћ убеђења.
Leave a Reply