Različita savremena ispitivanja potvrđuju da je povećana učestalost poremećaja ponašanja kod osoba sa epilepsijom. Ovo se najviše odnosi na decu i adolescente.
Smatra se da je ovaj problem dva puta češći nego kod drugih neuroloških bolesti.
Poremećaji ponašanja kod dece i adolescenata sa epilepsijom zastupljeni su naročito u slučajevima gde je epilepsija udružena sa cerebralnim lezijama, kao i u uslovima sa lošim porodičnim funkcionisanjem.
Epilepsije koje se javljaju u ranoj dečjoj dobi i same po sebi teško reaguju na terapiju, obično za posledicu imaju i određen stupanj smanjenja mentalnih sposobnosti, a neke i tešku mentalnu retardaciju. Različite smetnje ponašanja poput hiperaktivnosti, teškog održavanja pažnje, nezainteresiranosti i emocionalne nestabilnosti često se javljaju kod dece i adolescenata s epilepsijom. Kod takve dece često je otežana socijalizacija u društvu, pa u takvim situacijama uz adekvatnu farmakoterapiju potrebno je i aktivno uključivanje roditelja, nastavnika, pa i psihologa
Smatra se da udruženi psihijatrijski problemi kao i problemi izmenjenog ponašanja postoje kod 26% dece sa epilepsijom.
Česti faktori koji dovode do poremećaja ponašanja su: moždane traume, topografija i lateralizacija lezija, vreme kada se pojavio prvi napad, tip napada, kao i učestalost napada.
Izvesni lekovi dovode do razdražljivosti i hiperkinetičnosti kod male dece sa epilepsijom.
Psihosocijalni faktori su od izuzetne važnosti u nastajanju elemenata izmenjenog ponašanja.
Stresne situacije u porodici ( alkoholizam kod roditelja, fizičko maltretiranje dece, razvod roditelja) kao i loša komunikacija unutar porodice predstavljaju faktor okidač za pojavu depresije kod mladih sa epilepsijom.
http://www.anima.autentik.net/epilepsija_i_poremecaji_ponasanja.php
Leave a Reply