Fotosenzitivna epilepsija
Fotosenzitivna epilepsija- indukovana svetlosnim efektima.
Najčešće počinje u uzrastu od 8 godina do 19 godina, češće kod žena. Dijagnoza se uvek postavlja klinički, EEG ispitivanje pokazuje fotoparaksizmalni odgovor (poseban obrazac koji lekari-epileptolozi prepoznaju na EEG-u).
Fotosenzitivna epilepsija podrazumeva napade inicijalno izazvane treperavom prirodnom svetlošću ili provokacijom sa TV-ekrana ako je udaljenost manja od 60 cm. Kompjuterske igre na TV ekranu deluju kao provokator napada. Postoje deca koja osećaju „magnetsku privlačnost“ ekrana i prilaze blizu TV-ekranu, tada je moguće da se dese „samoizazvane“ epileptičke krize.
Hot-Water epilepsija (HWE)
Epilepsija izazvana vrućom vodom .
Retka vrsta epilepsije, opisana je u Indiji, gde je za 4 godine zabeleženo preko 279 slučajeva, uglavnom kod dece, sa dobrom prognozom.
Parcijalna epilepsija izazvana slušnim dražima podrazumeva nadražaj vestibularnih receptora (receptor za ravnotežu), kalorijskim testiranjem ili dejstvom draži ili vode koja ulazi u spoljašnji ušni kanal.
Za lečenje ove vrste epilepsije ne preporučuje se primena odgovarajućih lekova, već je potrebno sniziti temperaturu vode.
Katamenijalna epilepsija
Ova epilepsija karakteristična je za vreme menstruacije. Krize se javljaju i u periodu sedam dana pre i posle njenog početka. Ciklična povećanja broja epileptičkih napada su mnogo češća u premenstrualnoj i menstrualnoj fazi.
Amenoreja (izostanak menstruacije) je značajno češći kod žena sa epilepsijom nego u opštoj populaciji, posebno kod žena sa kompleksno parcijalnim napadima.
Kontraceptivna sredstva koja sadrže progesterone značajno smanjuju napade ali su se pokazala kao nepouzdana u kontracepciji u odnosu na preparate koji sadrže i estrogene.
Pseudoepilepsija
Psihogeni neepileptični napadi ili pseudoepileptični napadi, ranije su nazivani i histerični napadi ili Brikeov sindrom. Predstavljaju obrasce izmenjenog ponašanja kod osoba koje ne boluju od epilepsije ali postoji mogućnost da se jave i kod osoba sa dugogodišnjom epilepsijom.
Napadi se mogu javiti u svakom životnom dobu. Ipak,učestalije su kod onih osoba koje su imale traumatično detinjstvo,psihijatrijske probleme, učestale stresne dogadjaje u životu ili kod osoba koje su bile očevici tuđih epinapada.
Osobe ženskog pola su sklonije pseudo napadima.
Psedo napadi bilo da se javljaju kod osoba sa ili bez epilepsije predstavljaju povratak na zaboravljene i potisnute sukobe i psihičke sadržaje. Odnosi se na psihički sukob koji osoba ne uspeva da reši.
Pretvara se u telesni simptom, pa tako telo ili njegov deo predstavlja zamenu za prerušeni nesvesni događaj. Na taj našin se postiže rasterećenje od napetosti i strepnje.
Konverzije se mogu javiti na svim nivoima telenog funkcionisanja, slabosti ekstremiteta, gubitak ravnoteže, smetnje vida, povraćanje, anoreksija,bulimija su najčešći vidovi ovakvog reagovanja kod adolescenata ali i odraslih osoba.
“Startl” epilepsije
Predstavljaju krize iznenadjenja, odnosno „prepadne“ krize, koje predstavljaju kombinovano dejstvo više različitih draži.
Emocionalni stres se često spominje kao faktor koji indukuje epileptične napade.
Potvrdjeno je kod mnogih pacijenata da je stres udružen sa češćom pojavom epileptičnih napada, tokom dužeg vremenskog perioda praćenja.Pretpostavlja se da stres pojačava anksioznost.
Etialkohol može da bude provokator kriza.Epileptične krize mogu da se jave tek posle višegodišnje zloupotrebe alkohola kada dolazi do moždanog oštećenja-alkoholna epilepsija.
Alkoholizam nepovoljno utiče na tok epilepsije preko više mehanizama, deprivacija spavanja koje je udružena sa pijanstvom, smanjivanje koncentracije antiepileptika u serumu, hipoglikemije… Neredovno uzimanje terapije dovodi do još veće komplikacije postojećeg stanja.
Leave a Reply