Epilepsija i ciklus spavanja – budno stanje
Epilepsija se deli prema dobu dana u kojem se javlja , pa se tako razlikuju epilepsija diurna (epilepsija u toku dana) i epilepsija nocturna(epilepsija u toku noći), kao i epilepsija diffusa(koja se javlja i danju i noću). Govori se o ciklusima spavanje-budno stanje.
Polisomnografija predstavlja poseban vid EEG-registrovanja koji pokazuje uticaj NREM i REM faze spavanja na epilepsiju.
NREM (Non-REM) san sastoji se od četiri faze sna. Već u mirovanju, tj. u stanju kada se organizam lišava napetosti dok je čovek još budan, ali su mu oči sklopljene počinje novi tzv. alfa ritam. On u prvo vreme teče u mirnim i jednoličnim periodima od 9-13 sekundi. Čoveka je u tom stanju lako probuditi, on se možda ni ne seća da je zadremao. Alfa talasi postaju uskoro slabiji: spoljni svet iščezava pa se otvaraju vrata za podsvest. Polako alfa talase smenjuju teta talasi kada se rad srca usporavaju. U trećoj etapi koja traje po nekoliko minuta oči i dalje miruju, mišići su i dalje opušteni, ali moždani delta talasi kao da se „valjaju“. Utonuli smo u dubok san u kome se organizam fizički odmara i obnavlja svoje resurse. U etapi broj četiri mozak gotovo da obustavlja rad, isključeni su mu centri zaduženi za emocije i snalaženje i ponašanje u društvu. U ovom periodu spavanja mi i doslovno fizički spavamo jer nemamo nijednu svesnu aktivnost. Posle toga moždani talasi prerastaju u talase visoke frekvencije i počinju da se javljaju prve aktivnosti koje indukuju nervnu aktivnost nalik budnom stanju.
REM san okupira 20-25 odsto ukupnog sna ili 90-120 minuta noćnog sna. Obično se javlja 4-5 cikličnih faza REM sna, gradiranih od tiših ka onim burnijim. Naime tokom REM sna aktivnost moždanih neurona približno je jednaka aktivnosti tokom budnih sati te se otud ovaj fenomen često naziva paradosalni san. Ti brzi pokreti očiju koje se pokreću levo-desno iza zatvorenih kapaka intenzitetom 50-60 puta u minutu odražavaju preveliku aktivnost nervnog sistema koja se registruje putem EOG-a (elektrookulograf).
Uglavnom se epilepsija pojačava u toku NREM faza spavanja i to najčešće u beta ritmu, gde je karakterišu nagle kratkotrajne promene potencijala. Generalizovani epileptični napadi se uglavnom javljaju i u toku sna i u budnom stanju, najčešće su simptomatske prirode (organske etiologije).
Aktivacija epileptičkih napada spavanjem može da bude povezano sa drugim faktorima provokacije i međusobno se potenciraju. Za razliku od bolesnika koji imaju napade u toku sna, pacijenti koji imaju napade u toku buđenja često se ujutru teško bude, a noću teško uspavljuju.
http://www.neurologija.bg.ac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=248&Itemid=231&lang=sr
Leave a Reply