Kako otkriti epilepsiju?
Epilepsija je jedna od najučestalijih neuroloških bolesti.
Nastala je od grčke reči i označava napad, obuzetost.
Uglavnom je karakteristična za detinjstvo,a može trajati celoga života.
Oko 50 miliona ljudi ima epilepsiju, od tog broj čak tri četvrtine ljudi nije lečeno.
Epilepsija pogađa jedan odsto svetske populacije, šansa da će pojedinac oboleti od epilepsije tokom života je od 2 do 4 odsto, a da će u životu imati bar jedan epinapad – osam procenata.
U Srbiji od epilepsije pati oko 80.000 osoba.
Kako dijagnostikovati epilepsiju? Potrebno je obaviti celokupan neurološki pregled (uzrok napada,anamneza bolesnika…).
Kako ubrzati otkrivanje?
Dvadesetosmogodišnji inženjer novih računarskih tehnologija, Čedomir Rosić, osmislio je kompjuterski program koji dijagnostikuje epilepsiju. Ovaj inteligentni program koristi veštačku neuronsku mrežu koja na osnovu uzorka uči da prepoznaje epileptični signal i razlikuje ga od pravog. Ovaj program bi pomogao time što bi ubrzao vreme dijagnostikovanja. Prosečna verovatnoća uspešne dijagnoze je 83 %.
Kako predosetiti epilepsiju?
Najčešći simptomi epilepsije su: osećaj iskrenja, čudnog mirisa i ukusa, besa, čudni zvučni signali, mučnina s povraćanjem, trnjenje ruku, nestimulisani pokreti, različiti neobični osećaji, osećaj da je nešto malo ili veliko što ne odgovara stvarnosti, osećaj da je nešto već viđeno ili nikad viđeno, osećaj propadanja, iznenadno lupanje srca…
Pojava epileptičnog napada koji traje duže od pola sata, ili dugo trajanje učestalih kratkih napada, naziva se epileptičnim statusom. Ovakvo stanje ponekad ugrožava život, a uvek, u izvesnoj meri, oštećuje mozak.
Šta uzrokuje epilepsiju?
Uzroci mogu biti paranatalni : porođajna trauma, infekcije ploda i trudnice, moždani tumor, moždani udar, moždano krvarenje, trauma mozga, upala mozga, alkoholizam. Bolest ima i nasledna svojstva.
Kod idiopatskih epilepsija, ne može se odrediti primarni uzrok nastanka, osim nasledne predispozicije.
U slučaju simptomatskih epilepsija (sekundarne, stečene) uzrok je neko hronično organsko oštećenje ili bolest mozga (infekcije, tumori, metaboličke bolesti, kao na primer dug i intenzivan telesni napor, nedovoljno snabdevanje mozga kiseonikom, uživanje droga…).
Posttraumatske epilepsije (PTE) najčešće nastaju kao komplikacija teške, ali ponekad i lakše traume glave. Ukoliko se ne leči adekvatnim lekovima (antiepilepticima), može izazvati i dodatno oštećenje traumatizovanog mozga.
Da li je epilepsija izlečiva?
U dve trećine slučajeva epilepsiju je moguće izlečiti, ali ju je neophodno lečiti od samog postavljanja dijagnoze.
Sa terapijom se obično počinje pošto su nastupila dva napada. Postoje i slučajevi kada je potrebno intervenisati posle prvog napada, a to je onda ukoliko postoje izrazite promene u EEG.
Koriste se različiti terapijski postupci. Za lečenje epilepsije primenjuju se odgovarajući lekovi, a retko i odgovarajući hirurški zahvati.
U procesu lečenja važnu ulogu imaju i psiholog i psihijatar.
Oko 70 i 80 odsto osoba dobro reaguje na lekove. Kod nekih osoba teško je postići život bez napada, pa se uz terapiju lekovima koriste i alternativne metode lečenja (joga, meditacija, aromaterapija).
Pre odluke o primenjivanju bilo kakvog alternativnog metoda lečenja, vrlo je važno posavetovati se sa lekarom. Samoinicijativno obustavljanje uzimanja lekova nikako nije preporučljivo.
Leave a Reply