Verbalno-lingvistička inteligencija iskazuje se kroz bogat rečnik i brzu i laku manipulaciju verbalnim simbolima, rečima… . . .
|
Verbalno-lingvistička inteligencija iskazuje se kroz bogat rečnik i brzu i laku manipulaciju verbalnim simbolima, rečima… . . . Čovek je još pre više hiljada godina znao da se vrenjem (fermentacijom) dobijaju alkoholna pića. Pivo je bilo poznato u starom Egiptu, još 5.000 godina pre nove ere. Pre nove ere ljudi su pravili i vino, a prvi opis destilacije potiče iz IX veka. Prvi opisi alkoholom prouzrokovanih poremećaja nađeni su na pisanim dokumentima (spomenicima) . . . U procesu fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta koriste se različite metode.Izbor metoda zavisi, pre svega, od konkretnih zadataka koji se rešavaju u radu sa pojedinim grupama dece predškolskog uzrasta.Metod praktično čini način rada i primene konkretnog oblika motoričke aktivnosti.Sve metode su međusobno tesno povezane i uzajamno se dopunjuju.U radu sa decom predškolskog uzrasta . . . Daroviti učenik za matematiku jeste onaj učenik koji poseduje izuzetne natprosečne sposobnosti i interesovanja za nju… . . . Као о важном социјалном мотиву често се говори о мотиву за стицањем… . . . Мотив борбености је мотив изазван ситуацијом. Овде ситуација представља извесно спутавање . . . Други социјални мотив који се често спомиње у литератури јесте мотив за личном афирмацијом или за самопотврђивањем. Овај мотив се манифестује у тежњи појединца да буде признат и прихваћен од околине, да има одређен положај у друштву. Супротност социјалног мотива и мотива самопотврђивања јесте супротност две врсте стечених мотива, социјалног и личног, друштвеног и индивидуалног . . . Организам, према мишљењу физиолога Кенона, аутоматски тежи да услед недостатка или вишка неке материје у организму, насталу неравнотежу одсграни и да оствари равнотежу. Овакво аутоматско јављање активности организма ради успостављања баланса у организму назива Кенон хомеостазом. Он је у хомеостатичке процесе саморегулације укључио: 1. Садржај воде у крви, 2. Садржај соли, 3. Садржај шећера, 4. . . . Социјални мотиви Социјалним мотивима називају се они мотиви који се не базирају на органским, већ на психолошким потребама које се могу задовољити само уз директно или индиректно учешће других људи. Обично се истичу две врсге оваквих потреба: потреба за друштвом и потреба за признањем у друштву. На овим двема групама потреба почивају најважнији социјални мотиви. . . . Особине које преци стичу животним искуством преносе се као урођене особине или навике наслеђем на потомке. У доба Лемарка мало се знало о културном и социјалном „наспеђу“, о преношењу не наслеђем преко клице већ традицијом разних културних и социјалних тековина са генерације на генерацију. Онда се предпостављало нпр., да постоји религијски инстинкти, који се од . . . |
|