Pre nego što odlučite da napravite svoj lični portfolio, pogledajte ponuđena rešenja, nekih poznatih kompanija, kao što su: Fujitsu, Canon, Nokia ili pojedinaca Bojana Bošnjačkog, Jill Sample i Igora Dutina Stock i Saše Aluševskog.
Fujitsu ima nov portfolio
„Globalno partnerstvo Fujitsu-a i NetApp-a formira jedan dobro ukomponovan i sveobuhvatan portfolio sistema za skladištenje podataka, koji pre svega koristi našim klijentima,” rekao je Kacuhiro Igaraši (Kazuhiro Igarashi), predsednik Jedinice za storidž-sisteme u kompaniji Fujitsu Limited. „Pojednostavili smo način na koji kupci mogu da dođu do integrisanih rešenja u sklopu našeg sveobuhvatnog portfolija Dinamičkih infrastruktura, i pomogli im da povećaju IT efikasnost i fleksibilnost. Naši klijenti jasno vide vrednost koju obezbeđujemo sa NetApp-om, što opet nije sve, zahvaljujući Fujitsuovoj globalnoj ekspertizi u domenu udruženih proizvoda.“
http://www.personalmag.rs/tag/netapp/
Canon
Kompanija Canon Europe, objavila je danas da proizvodnja šezdeset milionitog EF objektiva, 24 godine nakon proizvodnje prvog, predstavlja novu EOS prekretnicu. Priča o objektivima počela je 1987. rođenjem prve kamere iz EOS sistema, EOS 650, i od tada je bila svedok mnogih prekretničkih napredaka u tehnologijiviše na :
http://www.fotoart.rs/Vesti/Najnovije-vesti/canon-eos-600d-1100d-novi-objektivi-i-speedlight-blicevi.html
Kompanija Nokia predstavlja najnoviji model telefona Nokia C5
Kompanija Nokia danas je predstavila C5, pametni telefon optimizovan za korišćenje društvenih mreža i razmenu podataka. http://www.personalmag.rs/tag/nokia/page/8/
Igor Dutina – fotograf
Jedan minutni video prenos iz stock portfolija, po izboru fotografa Igora Dutine – 23 Mar 2010 –
http://www.youtube.com/watch?v=kE28PJbrU1s
A na ovom sajtu možete pogledati porfoliju koja sadrži i neke druge fotografije ovog mladog fotografa iz Trebinja ( Bosna i Herzegovina).
http://www.dreamstime.com/Igordutina_info
Bojana Bošnjački – portfolio njenih fotografija
http://www.blogcatalog.com/blogs/bojana-bosnjackis-portfolio
Fotografije Saše Aluševskog
http://photo.net/photos/Sasho
Portfolio u službi web dizajnera. Popis radova, izrada vlastitog portfolija, web dizajnera:
http://www.designmeltdown.com/chapters/PhotoBlog/
Jill Sample – karijerni portfolio
Kako izgleda karijerni portfolio zainteresovani mogu da pogledaju na primeru Jill Sample:
http://www.hermanagencyinc.com/jill_newton.htm
Zabavite se!
Kreirajte sami svoj portfolio u kome možete čuvati: vredne dokumente, slike, pisati dnevnik,…
Ako vas interesuje kreiranje portfolia, za više informacija obratite se na sajt http://www.webasticno.com/freelancing/kako-napraviti-dobar-portfolio/
Dok još nisu počela da govore, deca posredstvom slikovnica usvajaju reči i vezuju ih za pojmove. Stalnim ponavljanjem, postepeno usvajaju pravilan izgovor reči. Prvo usvoje da pokažu na određenu ilustraciju kada je roditelji imenuju, a potom i sama izgovaraju reči kada ih roditelji pitaju šta je naslikano u slikovnici. S obzirom na to da je kod dvogodišnjaka i trogodišnjaka posebno visok nivo zaboravljanja, stalnim pričanjem i čitanjem sadržaja slikovnica, oni zapravo ponavljaju naučene reči i usvajaju nove. Ovde je važno istaći da roditelji čim primete da je dete savladalo sve pojmove date u slikovnici, trebaju kupiti drugačiju, sa sasvim novim pojmovima.
Osim pojmova i njihovog imenovanja, mališani usvajaju i boje, pericipiraju oblike, prostorne odnose, veličine. Kako odrastaju, tako se i proširuje dijapazon usvojenih znanja pomoću dečije literature koja je roditeljima tada jedno od osnovnih sredstava za podučavanje i razvijanje spoznajne ili kognitivne sfere ličnosti.
Slušanjem bajki, deca se uvode u svet mašte gde se dešavaju nezamislivi događaji, javljaju neobični likovi i pojave. Pošto u tom razvojnim periodu još uvek nemaju izgrađenu predstavu o ovom svetu i realnosti, za njih bajke predstavljaju izvrsno sredstvo za uživljavanje u neobičan, imaginaran svijet. Neretko i sama počinju da izmišljaju svoje bajke, likove i sl. Kao što bajke imaju prednosti (razvijanje dečije mašte, imaginacije, poučnost) tako imaju i nedostatke jer prekomerno uživljavanje dece u irealan svet moglo bi kasnije imati posledice u snalaženju u konkretnim životnim situacijama, prihvatanju realnosti, rastrganosti između stvarnog i idealnog (koje se u bajkama uglavnom preferira) i sl. Devojčice koje čitaju bajke o lepim princezama, po svaku cenu žele da se poistovete sa tim likom.
Poznato je da bajke uglavnom imaju srećan kraj tako da deca život doživljavaju kao nešto jednostavno, bez nesporazuma i sukoba, poteškoća i iskušenja. Takve bajke se uglavnom baziraju na priči da siromašni ili nesrećni na kraju priče postaju sreći i tako ostaju do kraja života. Pozitvna strana takvog pristupa jeste pouka i poruka deci da ne smeju gubiti nadu u bolje sutra, ne smeju biti pesimistični. Međutim, stalno isticanje happy end-a može imati i negativne konotacije. Princezi iz bajke koja je u životu patila, sa dolaskom princa na belom konju, sva životna pitanja bivaju rešena i njih dvoje žive srećno do kraja života. No, da li je tako i u stvarnom životu? Deci je potrebna mašta (s ciljem da se razvija kreativnost), ali im je još potrebnija realnost! Treba im se objasniti da dvoje ljudi u svom zajedničkom životu mogu imati i problema, te decu naučiti kako da se sa njima nose i rešavaju ih. Dakle, zadatak roditelja nije samo da pročitaju detetu štivo, nego da ga zajedno sa njim prokomentarišu i objasne ga, odnosno preslikaju u realan svet.
Putem dečije literature, najmlađi mogu da usvoje i različite oblike ponašanja, manire, kulturne i higijenske navike, ali i da nauče kako da steknu pozitivne osobine ličnosti (požrtvovanost, izdržljivost, strpljenje, hrabrost, istinoljubivost i sl), a zanemare one negativne osobine, ali i emocije (zavist, ljubomora, laž, pohlepa, škrtost i dr.). Razumevanje i izgrađivanje emocionalne ili afektivne sfere ličnosti deteta posredstvom dečije književnosti posebno je izraženo u institucionalnom vaspitno-obrazovnom procesu. Na časovima književnosti na kojima se među ostalim čitaju zanimljive priče, deca počinju učiti o osećanjima likova. Likovi iz priča su neizbežno srećni, prestrašeni, ljubomorni i tako dalje, i deca mogu primetiti i ono zbog čega se ti likovi osećaju kako se osećaju, te kako se likovi nose s osećanjima. Takvo učenje traje kroz celo obrazovanje i kako priče postaju složenije, tako postaje složenije i emocionalno učenje. Književnost je verovatno prvi dom emocionalne inteligencije.
Moralna načela, odnosno razlikovanje dobra od zla i naklonjenost Dobru, deca najlakše mogu da nauče kroz dečiju književnost jer se uživljavaju u situaciju, zamišljaju je i tako lakše shvataju, jer je jezik i stil tog štiva prilagođen njihovom uzrastu i intelektualnim sposobnostima. Osim toga, radi se o konkretnim primerima koje deca mogu da shvate, za razliku od suvoparnih lekcija, punih apstrakcija, koje im roditelji često daju i koje stalnim ponavljanjem, na kraju, izgube svoj efekat.
Zbog toga je potrebno razumevati uzrasne karakteristike i potrebe dece, njihove psiho-socijalne sposobnosti, način razmišljanja i zaključivanja, da bi se vaspitne vrednosti znale preneti na adekvatan način prilagođen deci.
IZVOR: Dečja psihologija, Smiljanić Čolarević Vera, Beograd; Od individue do ličnosti, Dom štampe, Zenica; Emocionalni razvoj i emocionalna inteligencija- Pedagoške implikacije, Educa, Zagreb.
Čitanje je veoma važan segment života. Čitanje podstiče inteligenciju, kreativnost, jezički razvoj, obogaćuje rečnik, produbljuje maštu i razvija mnoge druge sposobnosti. Mnogo je razloga da kod dece što pre razvijemo ljubav prema knjizi i naviku čitanja. Međutim, da bi dete zavolelo knjigu roditelji treba da mu u tome pomognu. Važan je i celokupan odnos roditelja prema knjizi koji dete uči upravo od njih. Nije dovoljno da samo kupe i poklone detetu knjigu, već moraju aktivno da učestvuju u izboru i čitanju knjige i da sa ovom lepom aktivnošću počnu na vreme.
Već od 9-10 meseci preporučuje se susret sa prvom knjigom. Pri odabiranju knjiga treba obratiti pažnju ne samo na to da su zanimljive, lepe i da se roditeljima dopadaju, već i da zadovoljavaju edukativne i pre svega zdravstvene zahteve, kada se radi o najmlađem uzrastu. U prvom redu, knjige treba da budu štampane u tvrdom povezu, što znači da su listovi od kartona, plastificirani (da bi se lakše održavali), a ivice knjige obavezno zaobljene. Dete tog uzrasta tek razvija motoriku i koordinaciju pokreta i rukovanje knjigom je nezgrapno, tako da bi se obični listovi pocepali i verovatno završili u bebinim ustima, a sa oštrim ivicama beba može da se povredi.
Kompletan materijal od koga je slikovnica izrađena treba da bude ekološki i da ne bude ni na koji način štetan po dete. Slikovnice treba da imaju oznaku CE ili bilo koji dokaz da materijali od kojih je izrađena nisu toksični. To je veoma važno jer dete većinu iskustva stiče što sve proba tj. stavlja u usta.
Osim zdravstvenih zahteva važni su i edukativni zahtevi tj. da ilustracije i crteži treba budu što jednostavniji i jasniji, sa što manje detalja. Pogrešno je mišljenje da slikovnice treba da budu što šarenije. Dete treba da fokusira predmete, prepozna, imenuje i tako razvija svoj rečnik i govorne sposobnosti. Uostalom, dete uzrasta 2-3 godine uspešno razlikuje četiri boje, pa se preporučuje da slikovnice koriste četiri osnovne boje i na taj način se razvija i estetski senzibilitet kod dece.
Prve knjige su obično rečnici za bebe sa životinjama, predmetima i pojavama koji okružuju dete. Za početak je dovoljno to što dete gleda slike i pokušava da okrene stranu, a zatim da uči i nove reči… Vrlo je važan odnos roditelja i deteta za vreme čitanja slikovnice. Kako dete raste tako i njegova pažnja duže traje pa je sledeća stepenica čitanje kratkih priča, basni, zatim slede bajke koje su obavezan deo detinjstva i odrastanja koje razvijaju maštu.
Tradicionalno tumačenje termina portfolio, polazi od nekih osnovnih pravila da njega treba da sačinjava samo hartija od vrednosti. Moderni portfolio zahteva čitavo novo poglavlje i razvija se u više pravaca. Njegova primena je višesložna, ali svim tim mogućnostima je jedno zajedničko: da se u portfoliju čuvaju nama vredne stvari.
Portfelj (portfolio) može biti skup financijskih sredstava koje neki pojedinac ili poduzeće poseduje. Može se sastojati od novca (gotovina, depoziti..) i od vrednosnih papira (dionice, obveznice…). Diverzifikacija portfelja je ulaganje novca u razne vrednosne papire radi disperzije rizika uspešnosti pojedinih investicija.Koga interesuju novčana ulaganja može više nači na sledećem sajtu: http://www.krediti.rs/clanci/mala-skola-investiranja-portfolio-hartija-od-vrednosti-osnovni-pojmovi/20/
Karijerni portfolio je vrsta prezentacije, odnosno slika nečijeg rada na osnovu koje je moguće steći uvid u kvalitet nečijeg rada i izvesti zaključak o nečijim sposobnostima.
Karijerni portfolio je naročito rasprostranjen među novinarima, profesionalnim fotografima, dizajnerima, programerima, profesorima i sličnim profesijama, ali nije nužno ograničen samo na njih. Danas u ekonomiji znanja dobija sve više na značaju.
Karijerni portfolio nije isto što i CV i nije zamena za CV. Kada se konkuriše za neki posao ne šalje se karijerni portfolio, već CV.
U slučaju kada poslodavac traži dodatne informacije koje bi potvrdile ono što je navedeno u CV-u možemo mu dostaviti naš portfolio koji može biti zbirka pisanih dokumenata (primeri onoga što smo uradili, ocene radne uspešnosti, trenutne aktivnosti i projekti, pisma preporuke, reference, certifikati, licence, diplome, nagrade, zahvalnice, članstva u profesionalnim udruženjima, kontakti, press klipinzi…) ili personalizovana prezentacija na web-u. Kako da kreirate svoj portfolio možete besplatnu obuku dobiti na sledećem sajtu: http://www.link-elearning.com/lekcija-Kreiranje-poslovnog-portfolija_4410
Portfolio u službi web dizajnera. Za svakog web dizajnera (ili freelancera) najgora stvar koja može da ga zatekne, jeste izrada vlastitog portfolija. Taj popis radova (ali i referenci i saveta) zadaje velike glavobolje. Tu su mnogi problemi: kako ga dizajnirati? Na kojoj osnovi temeljiti portfolio? Treba li mi blog uz portfolio? Koje reference staviti? Kako se kasnije promovirati? Pitanja je puno, pa se zato obratite: http://www.webasticno.com/tag/portfolio/
Uloga portfolia u obrazovanju Putem Evropskog jezičkog portfolija (EJP), treba da se omogući svakome da zapisuje i predstavlja različite aspekte njegove jezičke biografije. Ideja Portfolia je u tome da obuhvati i znanja koja se stiču neformalnim iskustvima u kontaktu sa drugim ljudima i kulturama, a ne samo ona koja se verifikuju sertifikatima ili diplomama obrazovnih institucija. Evropski jezički portfolio, je projekat čije je jedno od polaznih uverenja da se učenje najbolje unapređuje ličnom analizom samog procesa učenja.http://www.zavodzaskolstvo.gov.me/index.php?option=com_content&view=article&id=161&Itemid=216&lang=sr
Nasilje postoji u skoro svakom području čovekovog života. Zastrasujuća je činjenica da su deca žrtve zlostavljanja unutar porodice. Ovaj oblik porodične patologije preživljavaju mnogi dečaci i devojčice na svim kontinentima, u svim državama sveta, na svim ekonomskim nivoima i u svim etnickim grupama.
Na žalost deca zlostavljanje doživljavaju u sopstvenom domu, često od rodjenja. Mnogi ljudi pate zbog pretrpljenog zlostavljanja u detinjstvu i ako se to traumatično iskustvo ne identifikuje i ne leči, emocionalne i bihejvioralne posledice mogu biti trajne. Posledice najčešće odmah vidljive, nego se ispoljavaju posle sistematskog zlostavljanja deteta u dužem periodu.
Teorijska razmatranja i istraživanja ukazuju da psihičko zdravlje odrasle osobe zavisi od nasleđa i uslovima u kojima se određena osoba razvijala kao dete.
Zato Kuburić Z. u knjizi ,,Porodica i porodično zdravlje dece” ističe:“Zato ako ne možemo direktno da utičemo na genetsku strukturu dece,možemo da obezbedimo sredinu koja ce pozitivno uticati na očuvanje zdravlja dece.“ Zdrava porodična sredina je jedina pogodna za normalni razvoj ličnosti deteta. To je sredina u kojoj postoji medjusobno poverenje, razumevanje,ljubav, kako između roditelja tako i između roditelja i dece.
Ukoliko detetu pružimo sasvim drugačiji vid odrastanja od pomenutog, deca prihvataju neprihvatljiva ponašanja, koja se kasnije manifestuju kao ignorisanje, odbacivanje, pretnje, zastrašivanje i td.
Uglavnom sredina dugo ne prepoznaje ove poremećaje i tek kod izbijanja porodične krize, pocinje da uviđa nedostatke. A ta krizna porodična stanja ispoljavaju se najčešće kroz destruktivno ili devijantno ponašanje deteta, kao sto su narkomanija, alkoholizam, delikventno ponašanje i td.
Ovo simptomatsko ponašanje deteta neophodno je na vreme uočiti i pružiti mu ljubav i terapiju.
Zaključak:
Emocionalno zlostavljanje se definiše kao činjenje i nečinjenje roditelja ili staratelja, kao sto je odbacivanje, vređanje, izolacija, terorisanje, verbalno napadanje i slično što može da izazove ozbiljne i trajne poremećaje u detetovom emocionalnom razvoju. Ovaj oblik zlostavljanja je najteže utvrditi, a često zahteva ekspertizu stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja.
Izvor:
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-6637/2004/1450-66370403035L.pdf
Oko 450 miliona ljudi u svetu pati od poremećaja mentalnog zdravlja, ili psihosocijalnih problema, prema “Izveštaju o svetskom zdravlju 2001 – Mentalno zdravlje: novo razumevanje, nova nada” koje je objavila SZO/WHO.
Prema istom izvoru, Svetske zdravstvene organizacije, neuropshijatrijska stanja su prisutna kod 10% odrasle populacije. Brojna istraživanja koja su sprovedena u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju u svetu indiciraju da više od 25% osoba u svetu razvije jedan, ili više poremećaja mentalnog zdravlja, ili poremećaja ponašanja tokom životnog ciklusa.
Kod 24% pacijenta u primarnoj zaštiti prisutni su mentalni poremećaji i poremaćaji ponašanja.
- U 2002 je objavljeno da 154 miliona ljudi u svetu pati od depresije, a 25 miliona od šizofrenije;
- 91 miliona je obolelo od alkoholne zavisnosti, a 15 miliona od zloupotrebe supstanci i lekova koji stvaraju zavisnost; Inekciona primena narkotika je zabeležena u 136 zemalja sveta, od čega je 93 izvestilo o HIV infekciji unutar ove grupe obolelih.
- 50 miliona osoba ima epilepsiju, a 24 miliona pati od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.
- Pored navedenih brojeva, veliki broj ovih i drugih oboljenja prouzrokuje i dodatne patnje i neurološke smetnje i posledice. Projekcije rađene na osnovu SZO/ WHO studija pokazuju da u 2005, 326 miliona osoba u svetu pati od migrene; 61 miliona od cerebrovaskularnih oboljenja; 18 miliona od neuroinfekcija ili neuroloških posledica nekih drugih infekcija.
- Broj osoba s neurološkim sekvelama usled poremećaja ishrane i neuropatija (352 million), a neurološkim posledicama usled povreda (170 million) takođe doprinose usložnjavanju i uvećanju problema.
- Godišnje oko 877,000 umire usled samoubistva.
U Srbiji je u periodu od 1999. do 2002. broj mentalnih poremećaja porastao za 13,5 odsto. Mnogi istaknuti autori smatraju da je to posledica rata, sankcija, bombardovanja i imigracije, sa oko 500.000 izbeglih i raseljenih ljudi, a danas je taj problem potenciran tranzicijom, gubitkom posla i ekonomskom nesigurnošću. Stanovništvo Srbije je, prema statističkim podacima, sve lošije. Stres uzima danak, pa svaki četvrti sugrađanin boluje od depresije, više je samoubistava, a nasilje je u ekstremnom porastu. Izmenom zakonskih rešenja Ministarstvo zdravlja planira veću zaštitu osoba sa mentalnim problemima sveobuhvatnijim lečenjem u ambulantama, edukacijom lekara opšte prakse i kraćim bolničkim lečenjem.
Svaka četvrta osoba u Srbiji tokom života ima bar jedan od mentalnih poremećaja. Da bi se problemi rešavali već na prvom koraku jedan od naših najvažnijih zadataka jeste edukacija lekara opšte prakse uz pomoć njihovih kolega psihijatara. Ovo je jedan od planiranih načina smanjenja broja pacijenata i dužine lečenja u velikim psihijatrijskim bolnicama. U stalnom porastu je i broj obolelih od depresije, povećan je broj samoubistava, veća je zloupotreba psihoaktivnih supstanci, zabeležen je porast psihosomatskih poremećaja. Delinkvencija i nasilje su u ekstremnom porastu, povećan je morbiditet i smrtnost u mlađim godinama, a zabeležen je i čest sindrom izgaranja među lekarima. Brojčani podaci uglavnom nedostaju, pa je jedan od zadataka i uspostavljanje informacionog sistema za mentalno zdravlje, pre svega izrada centralnog registra psihijatrijskih bolesnika.
Izvori:
http://www.zzjzfbih.ba/tag/mentalno-zdravlje/,
http://www.stetoskop.info/Skok-broja-mentalnih-poremecaja-u-Srbiji-2747-s10-news.htm, http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/15663/Ozbiljno-naruseno-mentalno-zdravlje—u-Srbiji
 Svetski dan mentalnog zdravlja se svake godine obeležava 10. oktobra, kako bi se podigla svest javnosti o mentalnim problemima. To je dan čije obeležavanje počinje od 10. oktobra 1992. godine, i od tada je to godišnja aktivnost Svetskog Foruma za mentalno zdravlje (The World Federation for Mental Health).
Na samom početku obeležavanja, nije postajala nijedna posebna tema. Spontano se desilo širenje ideje promovisanja mentalnog zdravlja, zagovaranja i podizanja svesti javnosti o relevantnim temama. U prve tri godine je centralna aktivnost bila dvosatna emisija na elektronskim medijima preko satelita US informacione agencije iz studija Talahasi, na Floridi, gde su članovi uprave Svetskog Foruma za mentalno zdravlje (WFMH) uživo komunicirali sa različitih strana sveta, počevši od Australije, preko Čilea, Engleske i Zambije, takođe i iz Ženeve, Atlante i Meksiko Sitija. Od tada se ideja obeležavanja ovog datuma proširila na čitav svet. Teme Svetskog dana mentalnog zdravlja do sada su bile:
1994 – Poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga namenjenih zaštiti mentalnog zdravlja u celom svetu;
1995 –
1996 – Žene i mentalno zdravlje;
1997 – Deca i mentalno zdravlje;
1998 – Mentalno zdravlje i ljudska prava;
1999 – Mentalno zdravlje i starost;
2000-2001 – Mentalno zdravlje i posao;
2002 – Efekti traume i nasilja na decu i adolescente;
2003 – Emocionalne teškoće i poremećaji ponašanja kod dece i adolescenata;
2004 – Odnos između fizičkog i mentalnog zdravlja;
2005 – Mentalno zdravlje i fizička aktivnost tokom životnog veka;
2006 – Izgradnja svesti-smanjivanje rizika: mentalno oboleli i samoubistva;
2007 – Mentalno zdravlje u svetu promena: uticaj kulture i različitosti;
2008 – Učinimo mentalno zdravlje globalnim prioritetom;
2009 – Mentalno zdravlje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti – unapređuje lečenje i promoviše mentalno zdravlje;
2010 – Mentalno i telesno zdravlje kroz život.
Živimo u svetu kulturne različitosti i uzajamne povezanosti, gde je svaka 35 osoba internacionalni migrant. Dramatična promena jezika, religije i kulture koje postoje u svakoj zemlji, mogu uticati na veliki broj promena u mentalnom stanju osobe, uključujući i kako će se pojedinac sporazumevati i ispoljiti simptome bolesti i mentalne patnje, kao i na koji način treba iskazati metode prevazilaženja istih, na koji način i hoće li mu pomoć pružiti porodica ili zajednica, ili njihova i njegova potreba i želja za dodatnom i stručnom pomoći.
U zdravstvenoj ustanovi koja brine o stanju mentalnog zdravlja, kulturni uticaj na ljude ima u vidu:
- Nivelacije i ocenjivanja stresa;
- Objašnjava uzroke mentalnih problema;
- Određuje osobe i ustanove za pružanje pomoći
- Koristi i odgovara na zahteve za tretman duševnih problema.
World Mental Health Day kampanja, na inicijativu Svetskog Foruma za mentalno zdravlje, podići će pažnju na trans-kulturalne usluge u zaštiti mentalnog zdravlja i tretmana.
Kao što je na Ministarskoj konferenciji u Helsinkiju (Finska), 12–15 januara 2005. godine, u Akcionom planu za Mentalno zdravlje Evrope navedeno, izazov u narednom 5-10 godišnjem radu trebalo bi da bude pored usvajanja i evaluacija politike zaštite mentalnog zdravlja usaglašene sa zakonodavstvom koje omogućuje pristupačniju zdravstvenu uslugu, uključenost i dobrobit čitave populacije, sprečava mentalne bolesti i omogućava funcionalnost obolelima.
Prioriteti su dati:
- podržavnju svesnosti i značaja mentalnog blagostanja;
- kolektivnoj destigmatizaciji, diskriminaciji i nejednakosti, kao i osnaživanju i podršci osoba koje su duševni bolesnici, ali i njihovim porodicama omogućivši im da budu aktivni učesnici ovih aktivnosti i procesa;
- dizajn i implementacija sveobuhvatnih, integrisanih i efikasnih sistema zaštite mentalnog zdravlja koji pokrivaju promociju, prevenciju, treatman i rehabilitaciju, zaštitu i oporavak;
- podvlače potrebu za odgovarajućom radnom snagom, efikasnom u ovom području rada;
- prepoznaju iskustvo i znanje davaoca usluga i institucija, kao važnu osnovu za planiranje i razvijanje i drugih usluga.
- Mentalno zdravlje je esencijalna komponenta u socijalnoj koheziji, produktivnosti i izgradnji mira i stabilnosti u sredini u kojoj se živi, doprinoseći povećanju socijalnog kapitala i ekonomskom razvoju društva.
MENTALNO ZDRAVLJE NIJE ZARAZNO ALI RAVNODUŠNOST JESTE!!!
Izvori:
http://www.zzjzfbih.ba/tag/mentalno-zdravlje/
Portfolio kao način praćenja i dokumentovanja dečjeg razvoja, pruža veoma široke mogućnosti vaspitačima da kroz portret deteta, daju kompletnu sliku roditeljima o koracima koje njihovo dete čini na putu svog odrastanja. Savremena tehnologija omogućava roditeljima, da putem bloga, steknu uvid u celokupan razvoj svoje dece.
Svrha portfolia u pedagoškoj dokumentaciji
Aktuelna reforma u predškolskoj ustanovi u fokus obrazovanja stavlja dete i proces učenja .U odnosu na te dve vrednosti programiranje kurikuluma polazi od kategorije «biti», odnosno kompetencija koje bi dete trebalo da poseduje, tokom i na kraju, vaspitno-obrazovnog programa. Ukoliko pod tim kompetencijama podrazumevamo znanja, sposobnosti i veštine koje dete gradi, razvija i stiče tokom pohađanja vrtića a koje ga čine sposobnim da odgovori zahtevima daljeg školovanja, postavlja se pitanje: kako predškolski kurikulum može na najefikasniji način podržati njihovo ostvarivanje?
Kroz ishode učenja se definiše ono što dete poseduje kroz znanja, razumevanje ili demonstriranje na kraju jedne celine učenja ili vaspitno – obrazovnog programa, što pokazuje da je gotovo nemoguće u kurikulumu definisati ishode, ukoliko se ne polazi od kompetencija. Sa druge strane, ishodi sadrže u svojoj formulaciji definisan način na koji će dete demonstrirati da li je data kompetencija stečena ili nije.
Ove kratke napomene u uzajamnoj vezi kompetencija i ishoda dovode nas do pitanja metoda rada i načina ocenjivanja kao praćenja i provere stećenih znanja, sposobnosti i veština. Ishodi koji se odnose na više nivoe mišljenja, sposobnosti i kompleksnije veštine uključuju interaktivni v.-o. rad, rešavanje problema i učenja putem delovanja. U skladu s tim, kriterijumi ocenjivanja deteta na kraju jedne celine učenja, moraju odgovarati ishodima i metodama v.-o. rada. Osnovna svrha ocenjivanja je tada, pružanje povratne informacije detetu o njegovom napredovanju kao i vaspitaču o efikasnosti podučavanja. Za tu svrhu služi pedagoška dokumentacija u kojoj se prikupljaju, beleže i na pregledan način prikazuju svi podaci koji su karakteristični i značajni za planiranje i evidenciju vaspitno-obrazovnog rada i njegovih rezultata.
Vođenje pedagoške dokumentacije uključuje različite načine beleženja zapažanja o vaspitno-obrazovnom procesu i procesu razvoja deteta. Vaspitač u dokumentovanju procesa može koristiti različite podatke prikupljene na osnovu fenomenološkog ili sistematskog posmatranja, korišćenjem instrumenata deskriptivne metode i instrumenata sopstvenog teorijskog istraživanja u praksi. Portfolio je samo jedna od načina prikupljanja podataka i dokumentovanja procesa razvoja i učenja deteta.
Termin «portfolio» potiče od francuske reči portfeulle što znači torba, hartija od vrednosti. (Krnjaja, Miškeljin, 2006.) Vrednosti u vaspitno-obrazovnom procesu predstavljaju:
- dečji produkti
- podaci o njihovim aktivnostima
- toku razvoja
- njihovim roditeljima
Portfolio predstavlja pažljivo izabranu zbirku radova o tome šta dete zna, šta može da uradi, koji se sakupljaju tokom određenog vremenskog perioda a koji su dokaz detetovih napora, uspeha, napredovanja. Portfolio se razlikuje od bilo kog drugog radnog dosijea po tome što «predstavlja zbirku najboljih radova, koje je onaj čiji je portfolio, sam izabrao, kao i po tome što portfolio predstavlja ne samo mesto za čuvanje radova nego i osnovu za samovrednovanje sopsrvenog rada i napredovanja.» (Krnjaja, Miškeljin, 2006.)
Svrha portfolia, u pedagoškoj dokumentaciji, je u tome da omogući vaspitaču i roditeljima da na osnovu materijala prate i ispituju razvoj deteta tokom vremenskog perioda, da pronalaze mogućnosti za dalje napredovanje, dobijaju povratnu informaciju o kvalitetu svog doprinosa detetovom razvoju i postavljaju nove ciljeve. Portfolio takođe obezbeđuje detetu materijal za praćenje i analiziranje sopstvenog procesa učenja i razvoja. Zbog toga portfolio ima smisla samo ako nastaje u okruženju učenja i povezan je sa aktivnostima učenja.
Korišćena literatura:
-
Krnjaja, Ž., Miškeljin, L. (2006): Od učenja ka podučavanju, Lađarak, AM Graphic
 Deca dojena duže od šest meseci izložena su manjem riziku od problema s mentalnim zdravljem u kasnijem životu. Dojenje pomaže bebama da se lakše izbore sa stresom, a može da predstavlja i znak veće vezanosti između majke i deteta. Te prednosti nisu mogle da imaju trajno pozitivno dejstvo.
- Primer: Istraživanje dr Vendi Odi.
Tim kojim je rukovodila proučio je 2366 dece čije su majke učestvovale u jednoj australijskoj studiji o trudnoći. Mentalno zdravlje ove dece je ispitivano u drugoj, petoj, osmoj, desetoj i četrnaestoj godini.
| Mentalno zdravlje |
11% |
38% |
51% |
| Dojeno/NIje dojeno |
NIje dojeno |
Dojeno je manje od 6 meseci |
Dojeno je 6 meseci i vise |
| Uticaj |
Problem rasta |
Gore ponasanjeAgresivnost |
Dobro Mentalno zdravlje |
Jedanaest odsto praćene dece nije bilo nikada dojeno, 38 odsto je dojeno manje od šest meseci, a samo je nešto više od 50 odsto dojeno šest meseci ili duže.
Majke koje su dojile decu manje od šest meseci, bile su u proseku mlađe, manje obrazovane, siromašnije i pod većim stresom. Među tim ženama beležen je i veći procenat onih koje su patile od postporođajne depresije, a među njihovom decom bilo je više one s problemom rasta, nego među decom majki koje su dojile najmanje šest meseci.
Naučnici su primećivali da ona koja su kraće sisala pokazuju sve gore ponašanje, razlike među manje i više dojenom decom primećivane su kako u učestalosti poremećaja kod kojih je negativan stav usmeren prema sebi, kao što je depresija, tako i onih poremećaja kod kojih je negativan stav usmeravan na spoljnu sredinu poput agresivnosti.
Sa svakim mesecom dužeg dojenja kod praćene dece je uočavano bolje mentalno zdravlje. Uticaj dužine dojenja na kasnije MENTALNO ZDRAVLJE nije bio umanjen ni uzimanjem u obzir drugih faktora – društveno-ekonomskih i psiholoških, kao i događaja koji su obeležili rani život praćene dece.
ZAKLJUČAK: Duže dojenje je dugoročna dobrobit za mentalno zdravlje.
IZVOR: http://www.stetoskop.info/Dojenje-utice-na-mentalno-zdravlje-dece-4678-s1-news.htm
Kod dece se često javlja autizam kao razvojni poremećaj koji se javlja u ranom detinjstu do treće godine života. Uzrok mu je još nepoznat. Poremećaj utiče na kvalitet komunikacije društvene aktivnosti i interes za svet oko sebe. Rano otkrivanje može pomoći detetu da stekne veštine u međuljudskim odnosima i samostalnost.
Upozoravajući znak je kad dete ne reaguje na podražaje iz okoline što roditeljima može izgledati kao da dete dobro ne vidi ili ne čuje. Međutim, dečiji sluh i vid nisu oštećeni, već njegove reakcije na nadražaje nisu odgovarajuće.
Dete ne pokazuje interes za okolinu, gleda ali mu je pogled prazan i čuje ali je ravodušno prema zvucima. Ne smeši se osim sebi, autističnom detetu su poremećeni i hrana i san.
Za autizam je jos karakteristično da se dete igra samostalno, zaokupljeno je predmetima, ima govorne smetnje, ne iskazuje strah i ne pokazuje interes za druge ljude. Uprkos teškoćama u komunikaciji veliki broj pokazuje visok stepen nadarenosti za muziku, umetnost ili matematiku, ističe se njihova posebnost pamćenja, a neki pak imaju poseban talenat za baratanje brojkama i velikim količinama podataka.
Dolazi do poteškoća s jezikom i komunikacijom, zatim sa poteškoćama u interakciji i socijalnim kontaktima. Kod nekih je prisutno osamljivanje i povlačenje u sebe. Drugi pak mogu biti pasivni u socijalnoj interakciji, sa slabim interesom za druge. Svima je smanjena mogućnost empatije (saosećanja).
Kod dece nema spontane igre, ili ponašanja primerenih stepenu razvoja. Dete se igra samo ponavljajući istu igru istim predmetima. Male promene u životu autistične osobe mogu da rezultiraju snažnim reakcijama. Mogu biti naročito vezani za određene predmete, kao što su plastični poklopci i slično.
Fascinirani su kretanjem, svetlošću, rotirajućim predmetima ili tekućom vodom, skloni su da satima posmatraju objekte koji se kreću.
Obolela deca pokazuju manju pažnju na socijalnu stimulaciju, prisutan je nedostatak kontakta očima, odsutan govor tela, neodgovaraju na emocije,ne koriste neverbalnu komunikaciju.
IZVOR: http://www.b92.net/zdravlje/mentalno_zdravlje.php?yyyy=2010&mm=2&nav_id=413577&version=print
|
|