Prekomerna telesna masa – gojaznost nije samo estetski, već i ozbiljan zdravstveni problem.Sa gojaznošću su povezane brojne zdravstvene smetnje.Gojaznost nastaje kao posledica prekomernog uzimanja hrane, ali i zbog nedostatka fizičkih aktivnosti ( iako je to retkost kod dece). Kakav god da je uzrok, neka deca imaju genetske predispozicije ka gojaznosti. Mogu jesti istu hranu kao i mršavija deca, ali u njihovom telu se više kalorija čuva kao masti.
Telo čuva nove masti tako što povećava broj masnih ćelija ili širi već postojeće. Posebno je bitno da se kontroliše gojaznost kod dece jer se nove masne ćelije primarno formiraju u detinjstvu. Svako dodavanje većeg broja masnih ćelija otežava kasniju borbu odraslog sa kilogramima.
Prekomerna težina ne podrazumeva da je dete alavo ili lenjo. Šta više, mnoge studije su pokazale da gojazna deca ne jedu više od svojih vršnjaka i da troše više energije. Gojaznoj deci je potrebno da unose manje hrane, a da pojačaju fizičku aktivnost.
Raznovrsnost hormonskih poremećaja, uključujući probleme sa insulinom, hipotalamusom i hipofizom mogu izazvati ozbiljnu gojaznost. Dosta uticaja imaju i nasledni faktori (retki sindromi). Ako je težina Vašeg deteta odgovarajuća ili veća, a u familiji postoji istorija gojaznosti, vrlo je verovatno da će dete imati problema sa debljinom. Ipak, sa druge strane, postoji mogućnost da ne dođe do toga jer dete raste, razvija se i vremenom problemi sa viškom kilograma nestanu.
Sve je češća gojaznost kod dece i sve više čujemo kako deca pate od hipertenzije (povećanog krvnog pritiska) i diabetes mellitusa. Zna se da ove bolesti uzrokuju teške hronične probleme kod odraslih, a sada ih viđamo i kod dece. Iako još uvek postoji neslaganje sredine po pitanju lečenja deteta od povećanog krvnog pritiska i visokog nivoa holesterola, roditelji, čija su deca gojazna, se moraju konsultovati sa pedijatrom.
Gojaznost se teško leči pošto podrazumeva trajnu promenu načina ishrane i aktivnosti. Uspeh skoro uvek zahteva promenu u načinu ishrane cele porodice, a svi znamo da nam zdrava hrana i vežbanje čine samo dobro.
Najbolji način da prekinete povišen unos masne i visoko kalorične hrane je da pratite šta i u kojim količinama jede Vaše dete. Svi u porodici moraju znati šta su masti i koja hrana ih najviše sadrži (sir, puter, margarin, orasi, ulje, crveno meso, pržena hrana, brza hrana i sendviči). Umesto toga, voće i povrće i mahunarke treba da čine ishranu.
Ovaj oblik aktivnosti pruža široku mogućnost odraslima, posebno roditeljima da preko zajedničke igre i vežbanjabolje upoznaju svoje dete, njegove sposobnosti i da sistematski doprinose njegovom harmoničnom rastu i razvoju.Sistematsko vežbanje sa decom značajno utiče na zdrav rast i razvoj.Putem odabranih vežbi, tj. kretanjem, utičemo na celokupni psihofizički razvoj, na zdravlje deteta.Zajedničko vežbanje roditelja i dece ima posebnu vrednost iz sledecih razloga:
- razvija interesovanje i podstiče brigu roditelja za razvoj motornih sposobnosti deteta;
- pomaže da se kod dece od najranijeg uzrastarazvija trajna navika za vežbanjem;
- doprinosi produbljivanju osećajnih odnosa između roditelja i dece;
- razvija međusobnu saradnju;
Na igru deteta ne sme se gledati samo kao na zabavu i razonodu.Igra i vežbanje su značajan i nezamenjiv sadržaj i sredstvo za pravilan rast i razvoj celovite dečije ličnosti.Roditelji treba da usmeravaju fizičku aktivnost svog deteta, da pobuđuju i razvijaju interesovanje za vežbanje i igru.
Izvor: ,,Metodika razvoja fizičkog vaspitanja“, Pedagoška akademija, Beograd
Sprave se koriste kao prepreka u hodanju, trčanju, provlačenju, penjanju, skakanju, kotrljanju, kolutanju i drugim aktivnostima i igrama.U radu sa predškolskom decom koristimo sledeće sprave:
Švedski sanduk se sastoji od više drvenih okvira i tapaciranog poklopca.Kroz ramove švedskog sanduka može se provlačiti četvoronoške, ležeći i uspravno; oko njih se može trčati, hodati, poskakivati, puzati.Slaganjem više ili dva rama i postavljanjem poklopca na njih može se dobiti željena visina za izvođenje skoka u dubinu, itd.
Švedska klupa se koristi kao daska i kao greda, samostalno i u kombinaciji sa drugim spravama.Uz pomoć kuka koje poseduje može se postaviti i u kosi položaj.Koristi se i kao prepreka na koju se penje, po kojoj se hoda, trči, puzi, poskakuje, kotrlja lopta, skače u dubinu, itd.
Ripstol predstavlja lestve koje su fiksirane na zid, a koriste se samostalno i u kombinaciji sa daskom, lestvom i klupom.Prvenstveno sluze za penjanje, ali i u kombinaciji sa drugim spravama za puzanje uy i niz strminu u četvoronožnom, ležećem i uspravnom položaju.
Strunjače su napravljene od penaste gume ili sunđera postavljaju se pored svih sprava da bi obezbedile sigurnost u toku vežbanja.Koriste se kao meko doskočište pri izvodjenja skoka u dubinu, za kolutanje i kotrljanje.U novije vreme koristimo razne oblike i veličine strunjača.Kada je moguće poželjno je da čitav prostor bude prekriven strunjačama od specijalne penaste gume.
Tunel se pravi od platna i više obručeva presvučen tanjim sunđerom i platnom.Za postavljanje tunela može se iskoristiti i staro plastično burekoje se obloži sunđerom i platnom.Tunel se koristi za vežbe i igre provlačenja, puzanja, hodanja četvoronoški.
Valjak raznih dimenzija pravi se od različitog materijala, ali su površni delovi obavezno mekani.Valjak se koristi za hodanje četvoronoške, preskakanje, kolutanje, kotrljanje i druge vežbe i igre.
   
Izvor:,,Metodika fizičkog vaspitanja“, Pedagoška akademija, Beograd
Sala za vežbanje bi trebala biti odvojena od ostalih prostorija za rad.U nekim vrtićima, zbog nedostatka sale, telesno vežbanje se obavlja u sobama za rad koje su pretrpane nameštajem, tako da je nemoguće u potpunosti zadovoljiti potrebu dece za kretanjem i ostvariti ciljeve i zadatke fizičkog vaspitanja.Sala za vežbanje može poslužiti i za druge vidove aktivnosti kao što su razne priredbe za decu i roditelje, pozorište lutaka, projektovanje filmova, stvaralačke igre i igre uz muzičku pratnju.
Sala treba da ispunjava sledeće uslove:
- prostranost;
- funkcionalnost;
- opremljenost spravama i rikvizitima;
Najpovoljnije je ako se sala nalazi uz jedan od ulaza u objekat.Zidovi treba da budu ravni, obojeni bojom koja se lako održava i ne oštećuje.Poželjno je da zidove do 130 cm visine obložiti plutom ili drvenim lajsnama.Priključci za struju treba da budu postavljeni na raznim mestima na visini koja je deci nepristupačna.Vrata ne treba da se otvaraju prema sali da se deca ne bi povredila.Drvene podove je poželjno premazati lakom, jer takvi podovi nisu klizavi i lako se održavaju.Osvetljenje može biti prirodno i veštačko.Salu treba opremiti raznovrsnim sredstvima.
Izvor: ,,Priručnik za vaspitače“ , Ilona Prusina, Novi Sad, 2009
Veliki deo sadržaja iz programa može se ostvariti u dvorištu predškolske ustanove, uz maksimalno korišćenje sunca i čistog vazduha.Time se znatno pospešuje razvoj organa za disanje, varenje i krvotok.Režimom dana je određeno koliko dete svakodnevno treba da provodi vremena na otvorenom prostoru.Na taj način se obezbeđuje stvaralačka i spontana igra, zbližavanje dece, sticanje iskustva o prirodi i pojavama u njoj, kao i primena raznovrsnog kretanja u prirodi.
Dvorište treba da se nalazi uz samu ustanovu, zastićenu od negativnih uticaja ulice.Treba da ima dovoljno sunca i hladovine. da bude ograđeno i funkcionalno opremljeno.Dvoriste treba da sadrži:
- travnatu poršinu sa drvećem i živom ogradom;
- bregovit teren;
- peščanik;
- betonirane staze;
- prskalište sa prostorom za sunčanje;
- nadstrešnicu;
- prostor sa spravama;
- sanitarije;
Dvorište treba da bude ograđeno živom ogradom, zasađeno listopadnim i četinarskim drvećem, žbunjem, cvećem i travom.Bregovit teren pokriven travom se koristi za razne oblike kretanja:hodanje, trčanje, penjanje a zimi za sankanje.Svaki vrtić bi u dvorištu trebao imati sanitarije kako deca ne bi zbog zadovoljavanja prirodnih potreba ulazila u zgradu.
Izvor: ,,Fizičko vaspitanje“, Bane Novitovic, Beograd, 2007
 
Dečji ples predstavlja oblik primene raznih aktivnosti u kome se objedinjuje rad na telesnom razvoju skladnog, lepog, ritmičkog kretanja, te na razvoju sposobnosti da se kroz pokret izrazi ono što se doživljava prilikom slušanja muzike.
Ritmičke igre i plesne vežbe imaju izuzetan značaj u radu sa decom predškolskog uzrasta. One doprinose razvijanju estetske kulture kretanja što se posebno izražava kroz:
- lepo i pravilno držanje tela i oblikovanje lepih i skladnih pokreta;
- razvijanje osećaja za ritmičko kretanje u skladu sa muzičkom pratnjom;
- razvijanje sposobnosti snalaženja u prostoru i vremenu kroz usvajanje prostornih i vremenskih elemenata kretanja;
- razvijanje izražajnosti različitih raspoloženja i osećanja kroz kretanje;
- razvijanje kreativnog izražavanja i stvaralaštva dece kroz raznovrsne pokrete.
Dete je u pokretu stvaralac, istraživač, koreograf i igrač.Putem svoga tela izražava pokret onako kako ga je doživeo, te ne treba isključivo insistirati na samom pokretu.Dete kroz ples upoznaje muziku, prostor u kome se kreće, sarađuje sa drugom decom.
Izvor: ,,Škola plesa“ , Slađana Krneta, Novi Sad, 2004
Jutarnje telesno vežbanje počinjemo uvodnim delom u kome se na početku primenjuju vežbe protezanja koje uklanjaju ukrućenost mišića, poboljšavaju cirkulaciju krvotoka, otklanjaju zastoje u venozovnom krvotoku i pripremaju mišiće za vežbe i aktivnosti koje predstoje.Zatim primenjujemo razne oblike hodanja, trčanja i lagana poskakivanja.
Glavni deo jutarnje aktivnosti obuhvata vežbe oblikovanja.To su najčešće vežbe protezanja, istezanja i labavljenja koje se izvode postepenim povećavanjem brzine i amplitude pokreta.
Aktivnost završavamo (završni deo) tako što deca pospreme pomoćna sredstva koja su korišćena i odlaze u kupatilo da operu ruke.Takođe, možemo na kraju primeniti neku laganu aktivnost, kao što je hodanje uz ritam udaraljki ili odgovarajuću muziku.
Izvor: ,,Igra mi je hrana“ , mr Stojka Blagajac, Subotica 2008
Motorne aktivnosti su telesne aktivnosti u kojima dete deluje i, pomoću svojih mišića i svojih čula.Nervno-mišićna i čulna sposobnost su uslov uspešnog učešća deteta u mnogim aktivnostima.Kroz motorne aktivnosti deluje se i podstiče razvoj mišića i lokomotornog aparata u celini i doprinosi se razvoju koordinacije pokreta.Nedovoljna razvijenost raznih kretnih sposobnosti uslovljava losu koordinaciju i čini dete manje sigurnim u sebe.Za decu je posebno važno da pravovremeno ovladaju raznovrsnim pokretima i oblicima kretanja koje mogu koristiti u svakodnevnom životu, posebno za uspešno učešće u raznovrsnim igrama.Deca treba da savladaju veliki broj raznovrsnih pokreta i oblika kretanja u različitim uslovima, jer se time u mnogome doprinosi.Uraznovrsnim organizacionim oblicima motornih aktivnosti koje se primenjuju u radu sa decom predškolskog uzrasta koriste se različiti oblici kretanja:
- hodanje,
- trčanje,
- skakanje,
- penjanje,
- provlačenje,
- puzanje,
- bacanje,
- hvatanje,
- gađanje,
- kolutanje,
- kotrljanje,
- potiskivanje i vučenje
- vožnja tricikla, trotineta, bicikla,
- aktivnosti u vodi,
- aktivnosti na snegu.
Izvor:,,Igra mi je hrana“, mr Stojka Blagajac, Subotica 2008
Mediji, ali i novinari kao neizostavni deo medija pretstavljaju „oči iuši“ javnosti. Kao svevideći advokat naroda, trebalo bi da paze i vode računa o ljudima koji im veruju. Međutim… Sredstva masovnihkomunikacija, u neprestanoj trci za senzacionalizmom, ne libe seobjavljivanja zločina među maloletnicima., iako upoznati sa činjenicom da velikoj meri utiču na razvijanje svesti maloletnika, na sadržaj njihovih misli i u krajnjem slučaju na njihova kriminalna dela prezentovanjem sadržaja koja su prepuni zločina, kriminala i krvi.
Maloletnička delinkvencija je zaista postala jedan od ključnih problema našeg društva. Iako se može reći da se do sada ovaj problem mladih nije primećivao, danas je nemoguće ne videti,samo ako znate gde bi trebalo da gledate i ako želite da vidite. Problem maloletničkedelinkvencije je problem društva, društva koje toliko želimo da zaštitimo. Strahujemo od „globalnog zagrevanja“, a ne vidimo korov u našim „staklenim baštama“.Prvi znaci devijantnog ponašanja primećuju se još u ranom pubertetu i zato, uzimajući uobzir, da je granica početnog perioda adolescentnog razvoja znatno snižena, zabrinjavajuće je koliko rano se počinju ispoljavati kriminogeni uticaji društva na ponašanje mladih. Ukoliko se na vreme taj uticaj ne primeti i ne spreči, mogao bi poprimiti ogromne razmere.
U kriminološkim radovima i raspravama o maloletničkom kriminalitetu raspravlja se kao o omladinskom i dečije pretstupničkom ponašanju. Krivično – pravna raspodela mladih obzirom na dobnu granicu i njihovu krivičnu odgovornost ne podudara se sa kriminološkim aspektima delikventnosti mladih. Za kriminološko istraživanje primarno je to da je istraživački predmet osoba koja u svojoj nedoraslosti, bez obzira u koju krivičnopravnu kategoriju delikventa spada, pokazuje tendenciju suprostavljanja društvenoj disciplini. Za kriminološko istraživanje nebitno je da li je neko dete počinilo krađu na dan kada je imalo 13 godina i 11 meseci ili kada je imalo 14 godina i 1 mesec. A krivičnopravna razika između ova dva događaja veoma je značajna, jer se u prvom slučaju radi o detatu koje nije krivično pravno odgovorno, a u drugom slučaju o maloletniku kao izvršiocu krivičnog dela. Prema ovom drugom se može primeniti odgovarajuća krivična sankcija (npr. vaspitna mera). Pošto navrši 16 godina života, maloletni prestupnik se tretira kao stariji maloletnik prema kome se u određenim slučajevima može primeniti i kazna maloletničkog zatvora.
Literatura:
Leksikon kriminalistike ( 2004). Ž. Aleksić, M. Škulić.
Ми своја тела углавном узимамо здраво за готово. Ретко кад размишљамо шта се крије под нашом кожом. Чак и најједноставнији покрети захтевају међусобно деловање многих делова тела. Тело је сачињено од ситних живих јединица званих ћелије. Удружене групе ћелија чине ткива. Различите врсте ткива удружене заједничком гункцијом чине органе. Ти органи сачињавају комплексан организам.
Шта ко ради у телу?
Мозак управља размишљањем, памћењем и осећањем. Производи хемијске преводиоце зване хормони.
Мишићи омогућују телу да се креће.
У плућима се врши размена угљен-диоксида за кисеоник.
Артерије преносе крв богату кисеоником свим деловима тела. Вене враћају крв сиромашну кисеоником назад до срца.
Срце је мишићна пумпа која шаље крв целом телу.
Бубрези филтрирањем пречишћавају штетне материје из крви и избацују их у виду урина.
Материца држи оплођену јајну ћелију која се временом развија у бебу.
Нерви преко кичмене мождине преносе импулсе из мозга до осталих делова тела.
Костур помаже у подношењу тежине тела
|
|
