Porodica i bolest zavisnosti – alkoholizam

Od kako postoje ljudi uvek je bilo onih koji su se odavali alkoholu, drogi i drugim vrstama zavisnosti. Ma o kakvoj zavisnosti da je reč, posledice koje one izazivaju uvek su teške za celu porodicu, a posebno za decu. Ispitivanja su pokazala da takve porodice vremenom sebe dovode do društvene izolacije, da je kod dece iz takvih porodica poremećena normalna socijalizacija i da se javlja identifikacija sa roditeljima.

Kao jedan od ozbiljnijih i složenijh uzroka koji dovode do poremećaja u životu cele porodice javlja se alkoholizam.

Psihička zavisnost naziva se još i emocionalna zavisnost i za glavnu karakteristiku ima gubitak kontrole u pijenju, s tim da postoji mogućnost apstinencije. Podrazumeva želju, žudnju za alkoholom.  

Fizička zavisnost podrazumeva metaboličku glad za alkoholom, koja je propraćena nemogućnošću apstinencije. Odlikuje je svakodnevno pijenje, odmah izjutra. Ako koncentracija alkohola padne u krvi, javljaju se apstinencijalni simptomi: premor, nemir, razdražljivost, glavobolja, mučnina, povraćanje, depresivna simptomatologija. Obično alkoholičar nema gubitka kontrole u pijenju, ne zapada u teška pijana stanja, ali je stalno pod dejstvom alkohola.

Situaciona zavisnost podrazumeva pijenje isključivo u određenim situacijama, prilikama.

• Tolerancija (podnošljivost) – vremenom je potrebna veća količina alkohola da bi se čovek napio. Javlja se zbog poremećaja prenosa nadražaja u CNS-u. Radi se o adaptacijskim promenama CNS-a, te se može govoriti o celularnoj ili farmakodinamskoj toleranciji. Kod povećanja tolerancije na alkohol, kod nekih ljudi javlja se i porast tolerancije na druge lekove. Može se razviti i kod umerenih konzumenata. Postignuta tolerancija se ne smanjuje bez obzira koliki je period bio između dva pijenja.

Vršena su brojna istraživanja i dokazano je da u porodicama u kojima je zastupljen alkoholizam je prisutna nemoć u obavljanju osnovnih vaspitnih funkcija, među supružnicima su  prisutni mržnja i sažaljenje, poremećen je seksualni život, te ovakva porodica važi za socijalno izolovanu grupu.

Alkoholizam se može lečiti, ali i u onim slučajevima kada dođe do izlečenja člana porodice, posledice koje trpe ostali retko kada da mogu u potpunosti da se uklone. Ostaju traume i tragovi koji se nose kroz ceo život.

Literatura: Grandić, R. Prilozi porodičnoj pedagogiji, Novi Sad, 2007