Lečenje alkoholizma

Alkoholizam je bolest koja se može lečiti i zalečiti. Lečenje alkoholizma, gledano delom i sa pravne strane, može biti „dobrovoljno“ ili prisilno.

Prisilno lečenje

Prisilno lečenje je vid lečenja alkoholizma u onim zemljama u kojim postoje zakonske osnove i zakoni o alkoholizmu. Najčešći razlog za podvrgavanje prisilnom lečenju jeste „razaranje porodice“. Ovim zakonom tretiraju se . . .

Krize u porodicama „zagriženim“ alkoholom

Porodični život alkoholičara je propraćen teškim poremećajima koji su nastali usled njegovog prekomernog konzumiranja alkohola. Takve porodice prolaze kroz mnoštvo kriza koje su još veće ukoliko je pored alkoholičara i njegova žena zahvaćena ekscesivnim pijenjem, odnosno alkoholizmom. Kriza izazvana alkoholizmom suštinski se razlikuje od kriza izazvanih bilo kojim drugim stresogenim činiocima, pre svega dubokom konfuzijom . . .

Epidemiologija alkoholizma

Baveći se alkoholizmom kao bolešću zavisnosti istraživanjma se došlo so sledećih podataka:

U SAD-u ima preko 10 miliona alkoholičara što je preko 3% ukupnog stanovništva.

Do 20% adolescenata, starosti 13-17 godina, zloupotrebljava alkohol. U osmom razredu osnovne škole 5% učenika svakodnevno konzumira alkohol.U Sloveniji, 7% ove kategorije pije svakodnevno, a 60% povremeno.

Oko 40% dece . . .

Posledice alkoholizma

Po najnovijim istraživanjima alkoholizam se po broju obolelih i umrlih u svetu nalazi na trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja, a 3-5% ukupne svetske populacije je zavisno od alkohola. Ne može se sa sigurnošću tvrditi da je to stvarni broj alkoholičara jer je on najmanje pet puta veći od broja registrovanih upravo iz razloga . . .

Istorija alkohola i alkoholizma

Čovek je još pre više hiljada godina znao da se vrenjem (fermentacijom) dobijaju alkoholna pića. Pivo je bilo poznato u starom Egiptu, još 5.000 godina pre nove ere. Pre nove ere ljudi su pravili i vino, a prvi opis destilacije potiče iz IX veka. Prvi opisi alkoholom prouzrokovanih poremećaja nađeni su na pisanim dokumentima (spomenicima) . . .

Odnos roditelja prema alkoholu

Profesor Gil Valentin, sa Univerziteta u Lidsu, i njegove kolege, kako bi dobili podatke o tome kako roditelji uče decu o alkoholu, sproveli su nacionalnu anketu… . . .

Alkoholizam kao socijalni problem

Alkoholizam je socijalni problem koji je u našoj sredini prisutan kao rastuća pojava koja permanentno ugrožava osim zdravstvenih i socijalne funkcije porodice.

Alkoholizam nije problem samo pojedinca već svih onih koji su uključeni u život „obolelog“. Obzirom na to da je svaki čovek član neke porodice njegova zavist od alkohola odražava se i na ostale . . .

Porodica i bolest zavisnosti – alkoholizam

Od kako postoje ljudi uvek je bilo onih koji su se odavali alkoholu, drogi i drugim vrstama zavisnosti. Ma o kakvoj zavisnosti da je reč, posledice koje one izazivaju uvek su teške za celu porodicu, a posebno za decu. Ispitivanja su pokazala da takve porodice vremenom sebe dovode do društvene izolacije, da je kod dece . . .