Istorija Srpske književnosti počinje u IX veku kada su Srbi zajedno sa Hričćanstvom dobili i crvene knjige na crkveno-slovenskom jeziku. Vremenom unošenjem Srpskih reči nastaje Srpska redakcija staroslovenskog jezika koji nazivamo srpsko-slovenski jezik, a na kome se pisalo u XII i XIII veku u verme Stefana Nemanje i njegovih sinova Save i Stefana Prvovenčanog. Umetnost srednjeg veka, sve do XII veka ne zna za detinjstvo, jer srednjovekovna civilizacija ne pravi razliku između dece i odraslih. Do XVI i XVII veka isključena je svaka nežnost i vedrina prema mladima. Roditelji imaju krajnje uzdržan odnos prema svojoj deci. Kod Srba u to vreme glavni nosioci pismenosti su manastiri Hilandar, Mileševa, Studenica, Žiča, Peć, Ravanica još nema škola. Kniževnošću se zanimaju sveštenici, monasi nižeg reda, letopisci i kaluđeri, koji je prepisuju i umnožavaju. Sve napisano služilo je veri, niko nije mislio na decu. Prvi nagoveštaji tekstova za decu mogli bi da budu neki pojednostavljeni delovi Svetog pisma. Međutim sa XVIII vekom dolazi do slabljenja crkve, a jačanje nauke prosvećenosti, počinje otvaranje škola i život literature za decu. Do XVIII veka i pojave Jovana Jovanovića Zmaja za decu pišu uglavnom učitelji, pedagozi i činovnici. Književnost je obeležena sumornom mudrošću i uštogljenom didaktikom, pretvorena je u sterilnu didaktiku. Uz pomoć pisane reči deca se vaspitavaju i podučavaju, pisci se iscrpljuju motivima o staroj majci, prirodi, domovini i detinjstvu, a dete koje oni prikazuju je smerno, majčina desna ruka…nema opisa dečijih vragolija, nema dece koja ne vole školu, koja se dure ili plaču. Dete se nagrađuje kad je dobro, a surovo čak i smrću kažnjava kad je nevaljalo. Tadašnji tekstovi za decu puni su nesrećne i nezbrinute dece, nude im detinjstvo bez nežnosti i razumevanja. Nije ni čudo što su svi pisci za decu pre Zmaja pali u zaborav.
1810. godine ispevane su dve pesme Luke Milovanova i ova godina označava početak Srpske književnosti za decu: Na knjižicu za novoljetni dar, Mojoj majci na majales.
1858. godine pojavljuje Đorđe Natošević koji je osnovao prvi pedagoški list „školski list„, „prijatelj srpske mladeži“. U prvom broju „školskog lista“ Zmaj objavljuje svoju prvu pesmu za decu Gaša.
Literatura: beleške sa predavanja
Leave a Reply