Narodna književnost se ne zove tako samo zato što je stvorio narod, već i zato što izražava kako je narod živeo, šta ga je sve pratilo kroz život, o čemu je razmišljao, čega se plašilo, šta su voleli, zbog čega su tugovali i patili.
Narodna književnost se delu na:
– poeziju i
– prozu.
Prema obrađenim događajima i temama narodna proza se deli na:
Bajke. Najstarija vrsta narodne proze. Pune su čudesnog, neverovatnog i nadprirodnog. Čovek u njima ima čudesne moći, pojavljuju se nestvarna bića: vilje, zmajevi, čarobnjaci, voda koja oživljava mrtve. Uvek imaju srećan završetak i dobro pobeđuje zlo. Najpoznatije narodne bajke: Biberče, Aždaja i carev sin, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Devojka brža od konja…
Legende. Veoma su slične bajkama, jer i u njima ima dosta čudesnog, neverovatnog i nadprirodnog. U njima se govori o izuzetno neobičnim ličnostima: Sveti Sava, Marko Kraljević, Car Trojan ili o nastanku nekih sela, gradova ili životinja. Najpoznatije legende su: U Cara Trojana kozije uši, Sveti Sava i neradne žene…
Narodne priče. Govore o odnosima među ljudima, porodici i društvu. Imaju nameru da pouče i usmere kako da se živi i da se bori protiv svake vrste ugnjetavanja. Najpoznatije su: Sveti Sava i đavo, Devojka cara nadmudrila…
Narodne pripovetke. U njima se priča o snalažljivosti pojedinca u različitim životnim situacijama, o podvalama i manama, o tome da uvek delo i nedelo izlaze na videlo i da uvek se dobro nagrađuje, a zlo kažnjava. Poznate su: Starac pobeđuje divove, Ero i Turčin…
Narodne basne. U njima se preko likova životinja, biljaka, predmeta otkrivaju osobine ljudi i ukazuje se na njihove nedostatke i mane kao razumnih bića. Pojedine životinje uvek označavaju određene osobine ljudi: vuk je zao i krvoločan, medved je trapav i glup, lav je snažan i nezavisan, lisica je lukava i prepredena, zec je plašljiv, a mrav vredan i neumoran. U sebi sadrže pouku. Najpoznatije su: Kornjača i zec, Zumbul i karanfil…
Anegdote. Ima ih i u narodnoj i u umetničkoj književnosti, vezuju se za poznate ličnosti, kao iz naše prošlosti tako i iz ovog vremena. U njima je sve svedeno na najmanju meru: sam događaj, opis, dijalog, a sve u nameri da njen kraj bude što efikasniji, uspešniji i blistaviji. Poznate su: Ero s onoga sveta, Otac, sin i njihov magarac…
Poslovice. Umne i slikovite pouke iskazane jednom rečenicom nazivaju se poslovice. Primeri: Ljubav je kao šah, uvek se dama zaljubi u konja. U zdravom telu, zdrav duh…
Zagonetke. Igre rečima bez zalaženja u životne probleme. Sastoje se iz dva dela, iz postavljanja pitanja, zadatka, zagonetke i odgovora na to pitanje ili rešenja zagonetke. Primeri zagonetki.
Pitalice. Narodne pitalice se najčešće sastoje iz postavljenog pitanja, i pravog, umnog, često duhovitog odgovora. Primeri pitalica.
Literatura: beleške sa predavanja
Leave a Reply