Igra u dečjoj književnosti

Igra u dečjoj književnosti je prisutna u svakom delu za decu, jer je igra temelj dečje ličnosti i bliska je detetu. i kad se igraju, i kad putuju, i kad se svađaju, i kad se bore sa nepoznatim junacima ili nešto grade, deca se igraju. Igra se može kao metodički postupak primenjivati u svim vidovima učenja. Ona stimuliše kreativnost i oslobađa od stege i nesigurnosti. Korisna je za poboljšanje ukupnog nastavnog i životnog okruženja, ima terapeutske svrhe, socijalizacija introvertne dece.

Takav tip igre u dečjoj književnosti teoretičari nazivaju kreativna ili  stvaralačka igra koja daje pozitivne životne rezultate i ostvaruje neke ciljeve.

Dete želi da se igra, želi da bude odžačar, pilot, lekar, pekar, vozač i  te njegove sposobnosti treba podržati i stimulisati. Čak i kad deca rade nešto ozbiljno u toj ozbiljnosti ima elemenata igre. Ima igre i u poeziji i prozi. Ljubivoje Ršumović se igra u svojim pesmama, igra se i  Dušan Radović, čak i u Zmajevim pesmama ima elemenata igre. Igre ima i u bajkama i šaljivim pričama….

Ostim igre u dečijoj književnosti je potrebna mašta kako bi se stimulisala kreativnost dece. Jedan pisac je rekao da je mašta veličanstvena vrlina koja deluje na sve, na mozak, na srce, na inteligenciju i celokupne prostore ljudske duše. Bez mašte sve je izgubljeno.