Књижевност за децу је посебан део уметничке књижевности, који обухвата дела, што по тематици (садржају) и форми (обиму) који треба да припада дечијем узрасту.
Дечији узраст је од рођења, па до четрнаесте, петнаесте године, а дечији период је од друге па до петнаесте године.
Многа дела писана за одрасле, присвојила су ДЕЦА, управо због тематике и форме. А нека која су баш за децу писана, никада нису успела да их заинтересују. Као на пример:
Шарл Перо– писао је бајке, не би ли се њиме супроставио класицистичком величању Антике. Хтео је да докаже да народна књижевност може бити и те како инпиративна, па је на основу народних мотива писао бајке.
Браћа Грим– они су сакупљали бајке у време романтизма (XIX век), јер су у то време сматрали да се у њима крије исконски дух народни.
Андерсен је, до душе, причао своје бајке деци пријатеља, али је њима, првенствено, имао намеру да изрази своје схватање живота и људи које је упознао.
Писали су за одрасле:
Daniel Defoe ,,Робинсон Крусо“
Kipling ,,Књига о џунгли“
Марк Твен ,,Том Сојер“, ,,Хаклбери Фин“
Harriet Beecher-Stowe ,,Чича Томина колиба“
Egziperi ,,Мали Принц“, …
Међутим, при крају XIX века, поједини аутори, свесно ограничавајући своју тематику, пишу искључиво за децу.
Литература: http://www.inter-caffe.com/lista-1005.html
Lepo ste ovo napisali koleginice, lepa vam je tema :))
Odlicno!Zanimljiva tema!Za svaku pohvalu!
Koleginica je članak napisala ćirilicom, zamolio sam je da naredni bude napisan latinicom, a aktuelni konvertovao na latinicu. Pošto su se uskoro pojavili novi članci napisani ćirilicom, odlučio sam da ovaj vratim (na ćirilicu) i da dalje nastavimo ravnopravno sa oba pisma. Možda nije estetski najzahvalnije, ali mislim da je sasvim u redu, čak šta više…
Kakvo je vaše mišljenje po ovom pitanju?
Хвала свима.
А највише хвала за ћирилицу. Сада имам већу инспирацију. 😉