Bajke potiču iz vremena divljaštva, najstarija su književna vrsta koja se razvila iz MITA tj iz mitološkog tumačenja stvarnosti. Sve ono što ljudi nisu mogli da objasne pripisivali su nestvarnim bićima. Naziv potiče od glagola bajati što znači čarati. Likovi su jednostavni, crno-beli, što znači dobri ili zli, ružni ili lepi… Bajke uvek imaju srećan kraj i uvek se pozitivne karakteristike likova vezuju za lepotu. Čovek u njima ima neobične osobine i čudesne moći, bajke su pune nestvarnih bića: veštica, zmajeva, čarobnjaka, vila… Vuk Stefanović Karadžić je bajke nazivao ženskim pričama, jer sadrže fantastiku. Postoje umetničke i narodne bajke.
Najlepše umetničke bajke napisali su:
Pepeljuga, Snežana i sedam patuljaka, Trnova ružica, Mačak u čizmama, Ivica i Marica, Crvenkapa …
Carevo novo odelo, Devojčica sa šibicama, Tri praseta…
Anton de Sent Egziperi– Mali princ
Naše najpoznatije narodne bajke:
Aždaja i carev sin, Biberče, U cara Trojana kozije uši, Zlatna jabuka i devet paunica, Nemušti jezik …
Literatura: Od Zmaja do Viteza, Nasiha Kapidžić-Hadžić; beleške sa predavanja.
Leave a Reply