Jezik života

„Politika“, 30.04.2011., „Jezik života“, str. 09.

          Posle Erika Kula (1960), koji je 2000. godine postavio čvrste temelje sintetičkoj biologiji, toj – kako se predviđa –  vodećoj nauci u 21.veku, tim naučnika sa univerziteta u SAD i Evropi, u kojem ima glavnu reč profesor Stanford univerziteta u Kaliforniji Dru Endi (1970), pokušaće  da odgonetne jezik života.
         Informatičar Hristofer Fogt, jedan od istraživača iz tog tima, objasnio je da je njihova namera da stvore jezik pomoću koga će biti programirane ćelije kao što se programiraju roboti i kompjuteri. To jest, spojiće gene tako da ćelije uvek isto reaguju na određene situacije.
          Po mišljenju ovog mladog naučnika, koji kaže u šali  da se 15 odsto ljudskih gena „podudara“ sa genima banane, biće to  početak ovladavavanja kompleksnim životom, novog naučnog projekta sintetičke biologije, koji okuplja naučnike raznih struka, što može dovesti , kako veruje, i do rađanja nove biološke naučne oblasti.
           Ovaj naučni tim je pomoću standardizovanih genskih isečaka, popularno nazvanih „biocigle“- (što je specijalnost Endija i njegovih saradnika Tomasa Knajta i  Džeralda Sasmana) –  stvorio posle četvorogodišnjeg naučno -istraživačkog rada bakterije koje detektuju arsen, zatim svetleći sinhroni časovnik konstruisan pomoću tri gena iz jedne bakterijske kulture, drveće koje može da svetli poput sijalica, pa bakterije koje proždiru koleru, mikrobe koji mogu da žive na Marsu  itd.
             Kako su istraživači predstavili  javnosti rezultate svoga rada, biosenzor počinje da svetli kada se u vodu sipa arsen. Svetlucanje se pojačava kada se poveća količina arsena, ali nestaje ako u vodi nema arsena.
             Komenarišući sinhroni časovnik, švajcarski biolog Martin Fusenegerd je rekao: „To se može uporediti sa momentom kada istovremeno zasvetle  svi semafori u svetu!“
              Ne skrivajući zadovoljstvo zbog dosad nezabeleženih  dostignuća u istoriji nauke, Ron Vajs, jedan od članova tog tima, kaže da  nova otkrića prate i razne zagonetke, koje oni zasad nisu u stanju  da odgonetnu. Tako, na primer, kada se ubrizgaju strani geni u bakteriju, nastaju mnogi neželjeni efekti. Pri tom je uočeno  da to  u nekim slučajevima izaziva velike promene u ćelijama, dok se u drugim slučajevima ubrizgani geni brzo neutrališu. Što znači, procesi se ne mogu još uvek potpuno predvideti i kontrolisati. Jer, kako je rekao Vajs, u ćeliji, za razliku od kompjuterskog čipa koji ne odstupa od programa, „sve sa svim“ reaguje. Osim toga, sa tim novim  naučnim  otkrićima, javljaju se razna  etička pitanja i  dileme.
            Stara je istina: istraživanje je uvek na putu, nikada do cilja. Osim toga, prirodne nauke, ma koliko njihovi rezultati bili fascinatni, nemaju snagu da stvore novi pogled na svet.Ali, imaju snagu, zahvaljujući pre svega onima koji poseduju moć a čiji su geni „podudarni sa genima u banani“, da uguše nove poglede na svet. Čak, kako je pokazalo  istorijsko iskustvo, da nastane situacija koja omogućava da  stanoviše smrti zadobije premoć nad  stanovištem života.
        Ako odgonetka jezika života doprinese životnom napretku, onda se od ovih  novih istraživanja može očekivati da  postanu  izvor nove nade i sreće ljudi na našoj  planeti.