Epilepsija i stres
Stres je fizička i psihička reakcija organizma na svaki potencijalno štetan faktor. Ako dugo traje remeti zdravlje jer telo troši svoje rezerve i snagu. Psiholozi definišu stres kao stanje dugotrajne napetosti usled koje se javljaju fiziološke, kao i psihosomatske reakcije čija je posledica pogoršanje zdravstvenog stanja, osećaj frustracije, mentalna i fizička iscrpljenost.
Akutni kao i hronični stres kod pacijenata sa epilepsijom izaziva emocionalne i psihosomatske simptome,a vrlo često može da provocira epileptične napade. Kod pacijenata i članova porodice koji teško prihvataju dijagnozu epilepsije psihički stres je stalno prisutan. Stres se može ispoljiti u vidu napada anksioznosti ili depresivnih epizoda,nesanice,a to sve može uticati na pojavu učestalih epileptičnih napada.
Kod dugotrajnog dejstva stresa kod izvesnih osoba javljaju se različiti odgovori : anksiozno-depresivna slika ili psihosomatski simptomi !!!!
Adekvatno lečenje epilepsije je važno ne samo da bi se sprečili napadi već da bi se isključili drugi dodatni stresovi koji nisu u vezi sa samim napadima. U tu svrhu se koriste bihejvioralne tehnike koje treba da spreče opterećenje kod pacijenta. Ako je psihički faktor uzrok opterećenja ili ako naprezanje dovodi do takvih poremećaja uvek je potrebna konsultacija psihijatra. Svi ovi neprekidni, dodatni poremećaji koji izazivaju stres, mogu da budu razlog da se pacijent ne oseća dobro, čak i kada su epileptički napadi dobro kontrolisani. Da bi se otklonili efekti naprezanja organizma koji nastaju u slučajevima dugotrajnog stresa, važne su pored bihejvioralnih tehnika i tehnike relaksacije kao i primena farmako terapije- anksiolitika.
http://www.anima.autentik.net/epilepsija_i_stres.php
Infantilni spazmi – Westov sindrom
Ovo je epilepsija male dece. Javlja se od trećeg do dvanaestog meseca, najčešće između petog i sedmog, a veoma retko u drugoj godini. Ovaj oblik epilepsije karakterišu infantilni spazmi, psihofizička retardacija i karakterističan EEG nalaz.
Ovaj napad koji je u vidu grča traje uglavnom od 2 do 10 sekundi i tada se dešava da su glava i telo savijeni, nekada su ruke zgrčene, a noge opružene. Na početku napada se javi krik, a na kraju plač. Zbog toga se dolazi do zaključka da beba ima grčeve. Obično se napadi javljaju u nizu,posebno kada se dete uspavljuje ili budi. Napad se javlja u vidu klimanja glavom ili savijanja ramena i ruku.
Kod ovog sindroma je prisutna mentalna retardacija i to uglavnom teška. Uz to postoje i neurološki poremećaji. Polovina dece posle prestanka infantilnih spazama dobije velike napade.
Nije bitno kakva terapija je u pitanju, ovi grčevi prestaju do pete godine. Deca koja su pre pojave napada imala normalan psihomotoran razvoj imaju dobru prognozu – napadi prestaju, dete ima normalan psihofizički razvoj ili laganu retardaciju.
Lennox – Gastaotov sindrom
Ova epilepsija (jedna od najtežih) javlja se između druge i šeste godine. Posledica je oštećenja mozga obično nepoznatog razloga.
Najčešće se javlja kao tonički napad koji se javlja u snu ili za vreme uspavljivanja. Dete je ukočenog pogleda. Ako napad traje duže javlja se i podrhtavanje tela. Napad može da se javi i u vidu absansa – otsutnosti, ali za razliku od tipičnog absansa, moguća je komunikacija sa detetom za vreme napada. Dete može da ima penu na ustima ili nakon napada klone,a može se desiti da dete padne . Ne dešava se baš uvek da dete padne,može se desiti i da mu samo kolena klecnu ili da mu samo padne glava napred.
Prognoza ovog sindroma je loša. Vremenom se napadi gube, ali psihički poremećaji se pogoršavaju.
Parcijalni napadi sa jednostavnom simptomatologijom
Kod ovih napada svest nije poremećena. Oni mogu da budu motorni, senzorni i autonomni. Na njih može da se nadoveže grand mal napad.
Motorni napadi se javljaju u vidu ritmičkog grčenja pojedinih mišića (najčešće mišići lica ili ruke). Ovi grčevi se nekada šire na ostale mišiće. Napadi su najčešće kratkotrajni, mogu trajati i satima i danima – epilepsia parcialis continua. Moguć je i gubitak svesti. Najčešće se javljaju kod dece između 3 i 10 godine. Napadi se javljaju najčešće u jutarnjim satima. Dete ima grčenje mišića jedne polovine lica, obraza ili kapka. Obično ne može da govori, ali je svesno šta mu se dešava, ispušta glas kao da hoće da povraća i pojačano mu se luči pljuvačka. Kod manje dece napad se često javlja noću i traje i do 30 minuta.Prognoza ove epilepsije je dobra.
Senzorni napad se ispoljava kao osećaj toplote, hladnoće, trnjenja ili u vidu slušnih i vidnih osećaja.
Autonomni napadi se javljaju u vidu bolova u čašici, lupanja srca, znojenja ili porasta telesne temperature.
http://www.anima.autentik.net/o_epilepsiji_tipovi.php
Fotosenzitivna epilepsija
Fotosenzitivna epilepsija- indukovana svetlosnim efektima.
Najčešće počinje u uzrastu od 8 godina do 19 godina, češće kod žena. Dijagnoza se uvek postavlja klinički, EEG ispitivanje pokazuje fotoparaksizmalni odgovor (poseban obrazac koji lekari-epileptolozi prepoznaju na EEG-u).
Fotosenzitivna epilepsija podrazumeva napade inicijalno izazvane treperavom prirodnom svetlošću ili provokacijom sa TV-ekrana ako je udaljenost manja od 60 cm. Kompjuterske igre na TV ekranu deluju kao provokator napada. Postoje deca koja osećaju „magnetsku privlačnost“ ekrana i prilaze blizu TV-ekranu, tada je moguće da se dese „samoizazvane“ epileptičke krize.
Hot-Water epilepsija (HWE)
Epilepsija izazvana vrućom vodom .
Retka vrsta epilepsije, opisana je u Indiji, gde je za 4 godine zabeleženo preko 279 slučajeva, uglavnom kod dece, sa dobrom prognozom.
Parcijalna epilepsija izazvana slušnim dražima podrazumeva nadražaj vestibularnih receptora (receptor za ravnotežu), kalorijskim testiranjem ili dejstvom draži ili vode koja ulazi u spoljašnji ušni kanal.
Za lečenje ove vrste epilepsije ne preporučuje se primena odgovarajućih lekova, već je potrebno sniziti temperaturu vode.
Katamenijalna epilepsija
Ova epilepsija karakteristična je za vreme menstruacije. Krize se javljaju i u periodu sedam dana pre i posle njenog početka. Ciklična povećanja broja epileptičkih napada su mnogo češća u premenstrualnoj i menstrualnoj fazi.
Amenoreja (izostanak menstruacije) je značajno češći kod žena sa epilepsijom nego u opštoj populaciji, posebno kod žena sa kompleksno parcijalnim napadima.
Kontraceptivna sredstva koja sadrže progesterone značajno smanjuju napade ali su se pokazala kao nepouzdana u kontracepciji u odnosu na preparate koji sadrže i estrogene.
Pseudoepilepsija
Psihogeni neepileptični napadi ili pseudoepileptični napadi, ranije su nazivani i histerični napadi ili Brikeov sindrom. Predstavljaju obrasce izmenjenog ponašanja kod osoba koje ne boluju od epilepsije ali postoji mogućnost da se jave i kod osoba sa dugogodišnjom epilepsijom.
Napadi se mogu javiti u svakom životnom dobu. Ipak,učestalije su kod onih osoba koje su imale traumatično detinjstvo,psihijatrijske probleme, učestale stresne dogadjaje u životu ili kod osoba koje su bile očevici tuđih epinapada.
Osobe ženskog pola su sklonije pseudo napadima.
Psedo napadi bilo da se javljaju kod osoba sa ili bez epilepsije predstavljaju povratak na zaboravljene i potisnute sukobe i psihičke sadržaje. Odnosi se na psihički sukob koji osoba ne uspeva da reši.
Pretvara se u telesni simptom, pa tako telo ili njegov deo predstavlja zamenu za prerušeni nesvesni događaj. Na taj našin se postiže rasterećenje od napetosti i strepnje.
Konverzije se mogu javiti na svim nivoima telenog funkcionisanja, slabosti ekstremiteta, gubitak ravnoteže, smetnje vida, povraćanje, anoreksija,bulimija su najčešći vidovi ovakvog reagovanja kod adolescenata ali i odraslih osoba.
“Startl” epilepsije
Predstavljaju krize iznenadjenja, odnosno „prepadne“ krize, koje predstavljaju kombinovano dejstvo više različitih draži.
Emocionalni stres se često spominje kao faktor koji indukuje epileptične napade.
Potvrdjeno je kod mnogih pacijenata da je stres udružen sa češćom pojavom epileptičnih napada, tokom dužeg vremenskog perioda praćenja.Pretpostavlja se da stres pojačava anksioznost.
Etialkohol može da bude provokator kriza.Epileptične krize mogu da se jave tek posle višegodišnje zloupotrebe alkohola kada dolazi do moždanog oštećenja-alkoholna epilepsija.
Alkoholizam nepovoljno utiče na tok epilepsije preko više mehanizama, deprivacija spavanja koje je udružena sa pijanstvom, smanjivanje koncentracije antiepileptika u serumu, hipoglikemije… Neredovno uzimanje terapije dovodi do još veće komplikacije postojećeg stanja.
http://www.anima.autentik.net/o_epilepsiji.php
Epilepsija i ciklus spavanja – budno stanje
Epilepsija se deli prema dobu dana u kojem se javlja , pa se tako razlikuju epilepsija diurna (epilepsija u toku dana) i epilepsija nocturna(epilepsija u toku noći), kao i epilepsija diffusa(koja se javlja i danju i noću). Govori se o ciklusima spavanje-budno stanje.
Polisomnografija predstavlja poseban vid EEG-registrovanja koji pokazuje uticaj NREM i REM faze spavanja na epilepsiju.
NREM (Non-REM) san sastoji se od četiri faze sna. Već u mirovanju, tj. u stanju kada se organizam lišava napetosti dok je čovek još budan, ali su mu oči sklopljene počinje novi tzv. alfa ritam. On u prvo vreme teče u mirnim i jednoličnim periodima od 9-13 sekundi. Čoveka je u tom stanju lako probuditi, on se možda ni ne seća da je zadremao. Alfa talasi postaju uskoro slabiji: spoljni svet iščezava pa se otvaraju vrata za podsvest. Polako alfa talase smenjuju teta talasi kada se rad srca usporavaju. U trećoj etapi koja traje po nekoliko minuta oči i dalje miruju, mišići su i dalje opušteni, ali moždani delta talasi kao da se „valjaju“. Utonuli smo u dubok san u kome se organizam fizički odmara i obnavlja svoje resurse. U etapi broj četiri mozak gotovo da obustavlja rad, isključeni su mu centri zaduženi za emocije i snalaženje i ponašanje u društvu. U ovom periodu spavanja mi i doslovno fizički spavamo jer nemamo nijednu svesnu aktivnost. Posle toga moždani talasi prerastaju u talase visoke frekvencije i počinju da se javljaju prve aktivnosti koje indukuju nervnu aktivnost nalik budnom stanju.
REM san okupira 20-25 odsto ukupnog sna ili 90-120 minuta noćnog sna. Obično se javlja 4-5 cikličnih faza REM sna, gradiranih od tiših ka onim burnijim. Naime tokom REM sna aktivnost moždanih neurona približno je jednaka aktivnosti tokom budnih sati te se otud ovaj fenomen često naziva paradosalni san. Ti brzi pokreti očiju koje se pokreću levo-desno iza zatvorenih kapaka intenzitetom 50-60 puta u minutu odražavaju preveliku aktivnost nervnog sistema koja se registruje putem EOG-a (elektrookulograf).
Uglavnom se epilepsija pojačava u toku NREM faza spavanja i to najčešće u beta ritmu, gde je karakterišu nagle kratkotrajne promene potencijala. Generalizovani epileptični napadi se uglavnom javljaju i u toku sna i u budnom stanju, najčešće su simptomatske prirode (organske etiologije).
Aktivacija epileptičkih napada spavanjem može da bude povezano sa drugim faktorima provokacije i međusobno se potenciraju. Za razliku od bolesnika koji imaju napade u toku sna, pacijenti koji imaju napade u toku buđenja često se ujutru teško bude, a noću teško uspavljuju.
http://www.neurologija.bg.ac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=248&Itemid=231&lang=sr
http://www.anima.autentik.net/
Bitne činjenice
- Epilepsija je poremećaj rada u mozgu.
- Najčešće se pojavljuje u detinjstvu ili ranoj adolescenciji,ili kod straijih od 65 godina.
- U svetu od epilepsije boluje oko 50 miliona ljudi.
- Epilepsiju mogu izazvati tumori mozga,teške povrede glave,preživeli šlog, urođene moždane mane, parazitske bolesti ….
- Epilepsiju može uzrokovati i prekomerno pijenje alkohola.
- Nasledni faktori mogu uticati na pojavu epilepsije,ali epilepsiju mogu dobiti i osobe koje u porodici nemaju nikog ko je oboleo od ove bolesti.
- Epileptični napad može se dogoditi i osobi koja nema epilepsiju.
- Od epilepsije boluju i žene i muškarci.
- Oboleli od epilepsije ne žive kraće od drugih.
- Osobe obolele od epilepsije ne moraju biti manje inteligentne od drugih, čak je mnogo genijalnih i velikih ljudi imalo epilepsiju.
- Urednim životom i redovnim uzimanjem lekova, osobe sa epilepsijom mogu kontrolisati svoje napore i živeti normalnim životom.
- Neredovna ishrana može prouzrokovati napad.
- Visoka telesna temperatura (naročito kod dece) može prouzrokovati napad.
- Epileptični napad nije nužno praćen gubitkom svesti i pojavom pene na ustima.
- Epileptični napad može ličiti na mesečarenje.
- Takođe i javljanje mirisnih, vidnih i drugih priviđanja (halucinacije) može biti znak epilepsije.
- Osobu koja doživljava epileptični napad treba okrenuti na stranu, ukloniti oštre predmete iz njene okoline i ostati uz nju dok se u potpunosti ne osvesti.
- Osobi koja ima epileptični napad ne treba staviti nešto u usta da se ne bi ugušila jezikom.
- Jedan napad u životu ne znači epilepsiju kao bolest.
- Treperava svetla određene frekvencije kod nekih ljudi mogu dovesti do napada.
- Potrebno je izbegavati stres koji može da poveća napade.
- Često dolazi do pogoršanja napada u vreme menstrualnog ciklusa.
- Nedovoljno spavanje dovodi do epileptičnih napada.
- Nepridržavanje lekarskih uputstava dovodi do pogoršanja bolesti.
- U lečenju epilepsije mogu se koristiti alternativne metode (joga,mentalne relaksacije…) .
- Preporučuje se i Ketogena dijeta koja sprečava napade.
- Psihoterapijske tehnike se takođe preporučuju u lečenju ovih pacijenata.
http://www.anima.autentik.net/bitne_cinjenice.php
Kako otkriti epilepsiju?
Epilepsija je jedna od najučestalijih neuroloških bolesti.
Nastala je od grčke reči i označava napad, obuzetost.
Uglavnom je karakteristična za detinjstvo,a može trajati celoga života.
Oko 50 miliona ljudi ima epilepsiju, od tog broj čak tri četvrtine ljudi nije lečeno.
Epilepsija pogađa jedan odsto svetske populacije, šansa da će pojedinac oboleti od epilepsije tokom života je od 2 do 4 odsto, a da će u životu imati bar jedan epinapad – osam procenata.
U Srbiji od epilepsije pati oko 80.000 osoba.
Kako dijagnostikovati epilepsiju? Potrebno je obaviti celokupan neurološki pregled (uzrok napada,anamneza bolesnika…).
Kako ubrzati otkrivanje?
Dvadesetosmogodišnji inženjer novih računarskih tehnologija, Čedomir Rosić, osmislio je kompjuterski program koji dijagnostikuje epilepsiju. Ovaj inteligentni program koristi veštačku neuronsku mrežu koja na osnovu uzorka uči da prepoznaje epileptični signal i razlikuje ga od pravog. Ovaj program bi pomogao time što bi ubrzao vreme dijagnostikovanja. Prosečna verovatnoća uspešne dijagnoze je 83 %.
Kako predosetiti epilepsiju?
Najčešći simptomi epilepsije su: osećaj iskrenja, čudnog mirisa i ukusa, besa, čudni zvučni signali, mučnina s povraćanjem, trnjenje ruku, nestimulisani pokreti, različiti neobični osećaji, osećaj da je nešto malo ili veliko što ne odgovara stvarnosti, osećaj da je nešto već viđeno ili nikad viđeno, osećaj propadanja, iznenadno lupanje srca…
Pojava epileptičnog napada koji traje duže od pola sata, ili dugo trajanje učestalih kratkih napada, naziva se epileptičnim statusom. Ovakvo stanje ponekad ugrožava život, a uvek, u izvesnoj meri, oštećuje mozak.
Šta uzrokuje epilepsiju?
Uzroci mogu biti paranatalni : porođajna trauma, infekcije ploda i trudnice, moždani tumor, moždani udar, moždano krvarenje, trauma mozga, upala mozga, alkoholizam. Bolest ima i nasledna svojstva.
Kod idiopatskih epilepsija, ne može se odrediti primarni uzrok nastanka, osim nasledne predispozicije.
U slučaju simptomatskih epilepsija (sekundarne, stečene) uzrok je neko hronično organsko oštećenje ili bolest mozga (infekcije, tumori, metaboličke bolesti, kao na primer dug i intenzivan telesni napor, nedovoljno snabdevanje mozga kiseonikom, uživanje droga…).
Posttraumatske epilepsije (PTE) najčešće nastaju kao komplikacija teške, ali ponekad i lakše traume glave. Ukoliko se ne leči adekvatnim lekovima (antiepilepticima), može izazvati i dodatno oštećenje traumatizovanog mozga.
Da li je epilepsija izlečiva?
U dve trećine slučajeva epilepsiju je moguće izlečiti, ali ju je neophodno lečiti od samog postavljanja dijagnoze.
Sa terapijom se obično počinje pošto su nastupila dva napada. Postoje i slučajevi kada je potrebno intervenisati posle prvog napada, a to je onda ukoliko postoje izrazite promene u EEG.
Koriste se različiti terapijski postupci. Za lečenje epilepsije primenjuju se odgovarajući lekovi, a retko i odgovarajući hirurški zahvati.
U procesu lečenja važnu ulogu imaju i psiholog i psihijatar.
Oko 70 i 80 odsto osoba dobro reaguje na lekove. Kod nekih osoba teško je postići život bez napada, pa se uz terapiju lekovima koriste i alternativne metode lečenja (joga, meditacija, aromaterapija).
Pre odluke o primenjivanju bilo kakvog alternativnog metoda lečenja, vrlo je važno posavetovati se sa lekarom. Samoinicijativno obustavljanje uzimanja lekova nikako nije preporučljivo.
http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=247646
ZA NJIH JE DRŽANJE KAŠIKE ILI OLOVKE, OTVARANJE VRATA, SEDENJE NA NOŠI, PRANJE ZUBA, ČAK I RUKOVANJE POTENCIJALNO OPASNO I BOLNO. ZBOG TAKO OSETLJIVE KOŽE, ZOVU IH JOŠ I „DECA LEPTIRI“
Bolest, usled koje nastaju plikovi (mehuri ili bule) i bolne rane koje podsećaju na opekotine, nasledna je i još uvek neizlečiva. Nije zarazna.U Srbiji broj obolelih od ove bolesti procenjuje se da je između 100 i 200. Najčešće oboleli od ove bolesti su deca.
Zbog plikova u usnoj duplji, na jeziku i jednjaku, neki od njih mogu da jedu samo tečnu ili kašastu hranu.
Prosečan životni vek obolelih od bulozne epidermolize je 28 godina. Više od 80% procenata oblelih postaju invalidi još u prvim godinama života,a neki preminu neposredno po rođenju.
„Deca leptiri“ su u potpunosti zavisni od drugih osoba.
Stanislav Prvulović,najstariji oboleli od EB-a u Srbiji kaže: „Da bi se živelo sa ovom bolešću treba biti hrabar i uporan i treba biti psihički jak.“
Većina obolelih od EB-a ne posećuje lekare, već kod kuće brinu o svojim ranama. Stanislav je jedan od njih. Previja se na svaka tri do četiri dana, uz pomoć roditelja. Previjanje je veoma mučno, traje satima.
Postoje specijalne gaze i zavoji za obolele od epidermolize koji mogu duže da ostanu na rani i olakšavaju previjanje. Takvih gaza u Srbiji nema, a količina koja zadovoljava mesečne potrebe trogodišnjeg deteta u inostranstvu može da se nabavi za nešto više od 500 evra.
Previjanje je kod obolelih od bulozne epidermolize važno, ne samo da bi se rane zaštitile već i da bi se što duže sprečio jedan od najvećih problema ove bolesti – srastanje prstiju sa šakama, jer kada do toga dođe jedino što može pomoći je operacija. Međutim, operacija je jako skupa i efekti operacije traju samo nekoliko godina.
OPTIMIZAM: Stanislav danas nema prste. Iako faktički postoje, savijeni su i srasli sa šakom. Deluje da su zarobljeni u kožnu opnu. Ipak, Stanislav koristi mobilni telefon i tastaturu na računaru. Od kuće radi za jednu poznatu agenciju koja se bavi telefonskim ispitivanjima javnog mnjenja.
Priča da je nekada igrao košarku, tenis, fudbal ; koristi obe ruke i piše čitko. Dok je mogao, Stanislav je i crtao. U osnovnoj školi je dobio nagradu za portret svoje drugarice. Svirao je sintisajzer. Stanislav se nada izlečenju: „Svi se nadamo. Kad bi našli lek, makar za delimično ozdravljenje, bio bih zadovoljan. Samo da nam bar malo bude lakše.“
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=915632
Народна поезија се дели у три групе песама:
1. Лирске;
2. Епске (Јуначке песме) и
3. Лирско-епске.
ЛИРСКЕ ПЕСМЕ (Митолошке песме, Обредне песме, Обичајне песме, Породичне песме, Песме о раду, Љубавне песме, шаљиве песме).
Добиле су има по грчком музичком инструменту лири а Вук Стефановић Караџић називао их је још и женским, јер су их певале младе жене и девојке и јер се у њима опевају осећања.срећа, туга, радост, жалост…
Лирске песме су разноврсног стиха, од четверца, до четрнаестерца. Догађа се да нека лирска песма има различиту дужину стихова, односно, различити број слогова у стиху.
Митолошке песме– Настале су у прадавна времена када наши преци нису разумевали и схватали многе многе природне појаве. У свакодневномживоту наших предака, и у њиховој машти Сунце и Месец су као жива бића, имају родитеље, дом и свакодневне обавезе. Песме: ,,Сунце ће све огијати“, ,,Сунце са девојком“, ,,Вила зида град“, …
Обредне песме-Оне су познате у нашој народној лирској поезији као одредне: Божићне, Ускршње, Календарске, Додолске, Краљичке…
Обичајне песме-Наши народни певачи певали су песме које изражавају расположење народа:уз обичаје свадбеног весеља, када треба наздравити рођацима и пријатељима, када мајка успављује своје мило чедо, чак и у трагичним тренуцима…
Песме: ,,Стане ми се сватовима нада“, ,,Домаћине, мудра главо“, ,,Мајка“, ,,Мој Дамљане“,…
Породичне песме-Опевани су различити односи у породици: родитељска љубав, љубав сестре према брату, однос свекрве и снахе, снахе и заове, девера и снахе.
Песме: ,,Највећа је жалост за братом“, ,,Застала јабука, горе за облаком“, ,,Сетра без брата“, ,,У добром роду“, …
Посленичке или песме о раду-да би рад био задовољство и да не би био тежак, човек је певао док је радио, тако некада-тако и сада. Многе послове човек је обављао у друштву, заједно са рођацима и комшијама, што је створало услове да се испевају веома лепе лирске песме.
Песме: ,,Жетву жела“, ,,Жито желе“, ,,Дуга дана у зла господара“, …
Љубавне песме-Вечита је истина да је женска лепота необична, чаробна, митска и магијска сила којој се ништа у људском бићу не може супроставити.
Песме: ,,Српска девојка“, ,,Драги и недраги“, ,,Љубавни растанак“, ,,Момак и девојка“, …
Шаљиве и подругљиве песме-Овде су опевани догађаји у животу људи са веселе и шаљиве стране. У њима је наглашен епски елемент, јер имају опис догађаја и ликова због чега се приближавају епским песмама.
Песме: ,,Када се жени који куће нема“, ,,Бутум Тузла једну козу музла“, ,,Зечева женидба“,…
ЕПСКЕ-ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ-(Преткосовски циклус, Косовски циклус, Циклус песама о Марку Краљевићу, Покосовски циклус, Хајдучки циклус, Ускочки циклус, Циклус ослобођења Србије, Циклус песама о борби за слободу народа Црне Горе).
Уколико се у епским песмама опевају догађаји и јунаци непознати историји, онда су то НЕИСТОРИЈСКЕ, а уколико су ови догађаји и јунаци историјски познати, онда су то ИСТОРИЈСКЕ песме.
Преткосовски циклус-Песме овог циклуса певају о догађајима и јунацима пре Косовског боја – 28. јуна 1389 године. У њима се пева о Српским великашима: Немањићима, Мрњавчевићима, Војиновићима и Дејановићима.
Песме: ,,Женидба Душанова„, ,,Урош и Мрњавчевић“, …
Косовски циклус-Народни певачи су у пемама овог циклуса отпевали трагичан пораз Српске војске у Косовском боју на Видовдан, 28. Јуна 1389 године.
Песме: ,,Кнежева вечера„, ,,Цар Лазар и царица Милица„, ,,Смрт мајке Југовића„, ,,Косовка девојка„,…
Циклус песама о Марку Краљевићу-У нашој народној поезији Марко је најомиљенији лик и јунак. По народном предању није умро, већ само заспао, а пробудиће се када буде дошло време.
Песме: ,,Марко Краљевић познаје очину сабљу“, ,,Марко Краљевић укида свадбарину“, ,,Марко Краљевић и Муса Кесеџија“, …
Покосовски циклус-Песме овог циклуса опевају последње тренутке самосталности после Косовског боја.
Песме: ,, Смрт војводе Пријезде“, ,,Болани Дојчин“, …
Хајдучки циклус–хајдуци су опевани у многим епским песмама: ,,Стари Вујадин“, ,,Старина Новак“, , Пљиванин Бајо“, …
Песме: ,,Мали Радојица„, ,,Стари Вујадин“,…
Ускочки циклус-Познати ускочки јунаци, опевани у народним песмама, били су: Сењанин Иван, Сењанин Тадија, Сењанин Јуриша, Јанковић Стојан, Смиљанић Илија.
Песме: ,,Иво Сењанин и ага од Рибника“, ,,Ропство Јанковић Стојана“, ,,Смрт Сењанин Ива“, …
Циклус ослобођења Србије-Ове песме су, готово, све дело великог народног певача, слепог гуслара Филипа Вишњића. Спомињу се неке личности као што су: Карађорђе Петровић, Илија Бирчанин, Милош Поцерац.
Песме: ,,Почетак буне против дахија„, ,,Бој на Мишару„, …
ЛИРКО-ЕПСКЕ ПЕСМЕ–-Када су ове песме тужног садржаја и трагичног завршетка, називају се БАЛАДЕ, а када су веселе и срећног краја-РОМАНСЕ
Баладе: ,,Смрт Омера и Мериме“, ,,Женидба Милић Барјактара“, …
Романсе: ,,Стојан и Љиљана“, …
Народна књижевност се зове народна, не само зато што ју је стварао народ, већ и због тога што изражава (саопштава) како је народ живео, шта га је све кроз живот пратило, о чему је размишљао, чега се плашио, шта је волео, због чега је туговао и патио.
Народна књижевност се дели на:
1. Прозу и
2. Поезију
– Народна проза- ту спадају: Бајке, Легенде, Народне приче, Народне приповетке, Народне новеле, Народне басне, Анегдоте, Пословице, Изреке, Загонетке, Питалице.
Бајке- су најстарија врста народне прозе. Човек у њима има необичне особине и чудесне моћи, испуњава најтеже задатке, разуме говор животиња и биљака. Пуне су нестварних бића: змајева, вила, вештица, аждаја, чароњака, воде које оживљавају мртве… У њима је завршетак увек леп:добар буде награђен, зао кажњеан, и правда увек побеђује. Познате су: ,,Пепељуга“, ,,Немушти језик„, и многе друге..
Легенде- су добиле име по латинској речи LEGENDUS- што значи- оно што треба чинити. Веома су сличне бајкама јер и у њима има чудесног, невероватног и натприродног. У њима се говори о изузетно необичним личностима : Свети Сава, Марко Краљевић, Милош Обреновић, Цар Трaјан, Соломон… Или о настанку, о историји појединих насеља: села, градова, појединих животиња и птица: корњача, кртица, кукавица… Познате су:
,,У Цара Трaјана козије уши“…
Народне приче- говоре о односима међу људима, у породици, заједници-друштву. Имају намену да поуче и усмере како се живи и бори. Познате су: ,,Девојка цара надмудрила“, ,,Права се мука не да сакрити“…
Народне приповетке- у својој тематици су сличне народнима бајкам, али према времену су блже нашем. У њима се прича о сналажљивости појединаца у разним животним околностима и ситуацијама, о подвалама и манама. Познате су. ,,Старац преварио дивове„, ,,Еро и Турчин“, ,,Неверни друг“…
Народне новеле-у њима се прича о неком догађају из свакодневног живота. Име су добиле од латинске речи NOVUS- што значи ново. У новелама се слави и велича рад, а осуђује лењост. Познате су: ,, Све, све, али занат„, ,,Шљиве за ђубре“, ,,Свету се не може угодити„…
Народне басне-у њима се, преко ликова животиња, биљака, предмета откривају особине људи и указује се на њихове недостатке и мане. Често се састоји из дијалога са јасно наглашеном поруком(поентом). Познате су: ,,Црв и Лав„, ,,Како се медвед преварио“, …
Анегдоте- има их и у народној и у уметничкој књижевности. У њима је све сведено на најмању меру, сам догађај, опис, дијалог, а све у намери да њен крај буде што ефектнији, успешнији, блиставији. Познате су: ,,Пустио бих ја њега, али неће он мене“, ,,Куме, да ти видим децу“…
Пословице- су умне и сликовите поруке приказане једном реченицом. То је једна права и уверљива песничка слика саткана од једне мисли. Пословице су:,, Дрво је дрво, кам је кам, а човек је и дрво и кам“, ,,Колико је од неба до земље, толико је нечовека до човека“,…
Изреке-јако је тешко разликовати изреку од пословице, мада свака изрека има иза себе неку згоду,причицу. Изреке: ,,Згрчио се као две паре у кеси“, ,,Наоблачио се као да ће му киша из чела ударити“, …
Загонетке-Игра речи без залажења у животне проблеме. Свака загонетка је песничких задатак. Свака загонетка делује очаравајуће својом изузетном сликовитошћу и музикалношћу.
Питалице-народне питалице се најчешће састоје из постављеног питања и правог, умног и духовног одговора.
,,Питали лети гору:
-Зашто плачеш када си тако окићена?
-Зато што знам да после лета долази зима.“
Crteži porodice
Vrlo korisna je vežba tražiti od dece da nacrtaju svoju porodicu, kao simbole ili životinje.
,,Ako bi nacrtao/la na parčetu papira nešto na šta te podseća tvoja porodica, a ne kao realne osobe šta bi to bili? “
*/možes da koristiš grudvice, boje, oblike, životinje, predmete, stvari ili bilo šta što ti padne na pamet/*
Jedan dečak, star 11 godina nacrtao je različite simbole, koji su predstavljali njegovu porodicu. Rekao je: ,,Ja sam u kavezu, uhvaćen, u sredini (to je predstavio kao zelenu morsku zvezdu u nečemu sto liči na kutiju). Moj brat, misli da je glavni (njega je predstavio kao veliki purpurni krug sa brojem 1 u sredini). Moja sestra – misli da je velika – ona pravi budalu od svakoga, samo ne od mene (plavi krug sa crvenim srcem u sredini i kracima svuda okolo). Mama je draga (cvet). Tatu sam napravio kao mozak jer on misli da sve zna. Moja sestra Dona je dobra: ona mi ne govori ružne reči (plavi i roze leptir)”.
Petnestogodišnja devojčica je o svom crtežu rekla: ,,Ja sam bliža svojoj mami (predstavila je kao crveno srce, probodeno strelom), mislim da mene najviše voli, sve mi popušta. Moja sestra je bombona i guma (žvaka), ona suviše jede. Moj otac je svetleća loptica – on je pun ideja. Ja sam talas, jer volim da plivam”.
Trinestogodišnja devojčica nije koristila ništa drugo od krugova, tačaka, zvezdica i trouglova za svoju porodicu. Rekla je: ,,Moj tata je narandžasti trougao. Ja sam mu najbliža iako on ne živi sa nama. Volim da budem sa njim. On je najbolji jer on ne živi sa mamom. Mnogo se svađam sa sestrom i mamom, moja idealna porodica je ovaj cvet ovde. Ja sam narandžasta tačka u sredini.
Mlađa dece ispod 8 godina,obično više vole da crtaju realne ljude kada predstavljaju svoje porodice.
Sedmogodišnja devojčica je, na zahtev da nacrta porodicu, stalno radila ,,pogrešnu stvar”. Nacrtala je majku višu nego oca i to komentarisala kao ,,pogrešno”. ,,O napravila sam grešku, mama je manja nego tata”. Onda je pisala imena iznad nacrtanih figura i počela ,,mama” tamo gde je nacrtala tatu. Precrtala je to i rekla: ,,O, tata”. Najpre je nacrtala tatu sa obe ruke iza leđa, zatim je promenila i nacrtala jednu očevu ruku, tako da ona poseže za majčinom i dodala: ,,Tako bi trebalo da bude”.
Devojčica ovakvim crtežom otkriva da su joj roditelji razvedeni i da se nalazi ,,između dve vatre”.
Zanimljivo je da neka deca crtaju vrlo oskudne crteže i to pokazuje način na koji osećaju sebe i svoj život. Ali sasvim je izvesno da se mnogo može saznati o detetu i njegovom životu, problemima, stavovima na taj način.
Naravno ovaj zadatak postaje mnogo značajniji ako ga koristimo da bismo radili sa detetom.
LITERATURA:
Ouklender, V. (1978) : Prozori u svet naše dece. Neolit, Beograd
|
|
