У времену од 1. до 5. Августа 2003. године, у Аделаиди (Јужна Аустралија), одржана је 15. Светска конференција о даровитој и талентованој деци. У раду конференције учествовали су представници из 41 земље са свих континената. Учеснике конференције је поздравио Клаус Урбан, председник Светског савета за даровиту и талентовану децу. Главни предавачи и уводничари били су: др. Барбара Клар са Калифорнијског државног универзитета (САД); др. Катарина Хокмен, Универзитет Новог Јужног Велса (Аустралија); др. Сандра Каплан, Универзитет Јужне Калифорније (САД); Франсоа Гање из Монтреала; Грејем Коен, композитор, Универзитет у Аделаиди; Џемс Коен, уметнички директор Симфонијског оркестра у Аделаиди (Јужна Аустралија); др. Дијана Монтгомери, Универзитет Мидлесекса, Лондон (Велика Британија) и други. Изнесен састав предавача указује на разноврсност области интересовања учесника, њихових прилаза у разматрању различитих проблема даровите деце. Учешће стручњака са свих континената указује на повећано интересовање за даровите и талентоване свуда у свету, као и на усмерења на различите проблеме око образовања и васпитања даровитих и на степен развијенсти друштвене бриге о њима. Квалитету рада ове конвенције посебно су допринели познати стручњаци из ове области који се дуги низ година успешно баве питањима и проблемима даровитости и креативности и васпитањем и образовањем даровитих, чији су радови познати у свету.
Публикација са ове конференције под насловом: „Program and Book of Abstract“, садржи 301 саопштење. Највећи број саопштења дали су учесници из Аустралије. Што се тиче садржаја саопштења, конференција је приказала широки дијапазон питања са различитим степенима њихове заступљености. Интересовања стручњака за проблеме и питања о даровитим мало су се померила у односу на раније скупове. Док се раније више говорило о идентификацији даровитих, највећи број саопштења на овом скупу односио се на програме за даровите, и то од предшколског узраста завршно са средњом школом. Овом приликом није могуће детаљније приказати тако велики број разноврсних саопштења , па сам се одлучилка да прикажем само нека од њих која представљају: – нове области, или нова питања истраживања; – новије прилазе, методе и инструменте у истраживањима; – неке занимљиве резултате истраживања.
Актуелна област истраживања је вођство у модерном друштву. Саопштење под насловом : “Програм вођства за даровите ученике у основној и средњој школи“ (Chan–Shun Cheng, Dong Hwa University Institutions, Koahsing City, Taiwan), говори о увођењу вођства у категорије даровитих. До 1997. године, није било систематски развијених програма примерених ученицима основне и средње школе. У саопштењу је стављен нагласак на то да се вршило одабирање одраслих лидер, а игнорисало се култивисање млади. Циљ студије је био да се припреми и имплементира примерен програм за вођство. У том циљу, даровитим и недаровитимје понуђен програм о вођству од 8 јединица(целина) у трајању од две седмице.
Од интереса је саопштење које се односи на једн нов неуобичајен програм под насловом: „Усмеравајуће васпитање: Програм за даровите и талентоване ученике“(Jenvi Auteri, Townsville State High School, Australia).Овај програм је компонован тако да иде у сусрет социјалним, емоционалним и когнитивним потребама ученика идентификованим са специјалним даровима и талентима.
Друга занимљива и нова одласт истраживања је идентификација даровитих путем анализе моожданих таласа(Ha Jong Duk, Jaenung College, Incheon, Korea). Истраживања која прате функцију и активност мозга могу, сматра аутор, да допринесу дубљем разумевању идентификације даровитости. Путем мерења можданих таласа, јасно се показују разлике између даровитих и остале деце, сматра аутор.
Истраживачи у области даровитости све се интересују за проучавање стресора. Једно од таквих саопштења је: „ Идентификацика стресора и реакција на стресоре даровитих и недаровитих ученика“ (Maryich Amini, Marvdosht Ayad University, Shiraz, Iran). У овој студији је испитано 340 ученика(154 даровитих и 184 недаровитих) из четири средње школе у Ширазу. Иако није било разлике између даровитих и недаровитих ученика у погледу стресора, даровити ученици су показали знатно веће когнитивне реакције на стресоре.
Новину истраживања о хумору представња саопштење: „Хумор у когнитивном и социјалном развоју: Креативни уметници и разредне шаљивџије“ (Paul D. Jewell, School of Education, Flienders Univeersity, Adelaide, Australia). Хумор, по мишљењу аутора, захтева софистицирану когнитивну способност у циљу повезивања диспаратних појмова различитог нивоа.
У оквиру нових прилаза, метода и инструмената, поменућемо нека занимљивија саопштења. Учесници из Кине, Кореје и других земаља показали су интересовање за проблеме креативности. Једно од таквих је: „Вежбање дечје инспирације за писање поезије“(Song Libo, Hifh School Affiliated to Renmin University og China). Засновано на проучавању, како аутор каже, западних и источних релевантних теорија, аутор је покушао та унесе „Taji–picture“ model да би објаснио психолошки моменат инспирације.
Слично питање, али још проширено, презентирано је у саопштењу: „Развојни трендови способности креативног мишљења и креативне личности основношколске деце“ (Kyung–hwa Lee, Soongsie University, Korea). У овој студији је испитан развој субфактора способности креативног мишљења и креативне личности
Следеће саопштење је из исте области под насловом: „Побољшање ученичке креативности у вишој средњој школи“. (Xiaojin Qu, Institute of Psychology, Chinese Academy of Sciences, Bejing, China). На почетку овог саопштења аутор је константовао да је једно од 12 суштинских питања у истраживању даровитости у протеклих 50 година, следеће: могу ли људи учити да буду креативни; У школским условима, аутор да ово питање може да буде преведено у: да ли је могуће побољшати ученичку креативност кроз развијену наставу?
На овом скупу било је много занимљивих резултата из различитих домена истраживања који су значајни, како за даља истраживања, тако нарочито за непосредни рад са даровитим и талентованим учениима. Извесну новину представља саопштење: „Талент у Новом Миленијуму“ (David S. Kaen, Dunedin College of education, New Zealand). За идентификовање даровитих примењен је кестионер, усмени интервју и узорак проучаваних случајева. Путем ових инструмената прикупљене су информације о томе како је дефинисана даровитост, демографски профил оних који су идентификовани као даровити; врсте употребљених стратегија намењених потребама оних који су идентификовани као даровити.
Било је саопштења која се баве улогом ротитеља и наставника у раду са талентовано децом. У саопштењу под насловом „Подржавање родитеља даровите деце“, изнесени су резултати прелиминарне студије о развојном и ефективном програму за мајке даровите деце.
За рад са даровитим ученицима од интереса је саопштење под насловом „Промене у мишљењу наставника о даровитим ученицима и њиховом васпитању“ (Leonic Kronborg, Faculty og Edication Monach University, Melburn, Victoria, Australia). Ова студија је имала за циљ да испита утицај специјалистичког образовања о даровитости на схватање наставника. За 96 наставника је припремљен предмет „Васпитање даровитих, идентификација и програмирање“
Наставници су били предмет и једне интернационалне студије под насловом „Наставници даровитих: Интернационална перспектива“(Wilma J. Viale, Faculty of Education, University of Wollongong, New South Wales, Australia< Kornelia Tischler, University of Klagenfurt, Austria). У овој студији су испитана и упоређена опажања ученика о најпожељнијим квалитетима њихових наставника.
Посебно занимљиво и актуелно истраживање је „Вредност талентованих америчких адолесцената пре и после 11. септембра 2001. године“ (Jane Piirto, Aszhland University, Ashland, Oxio, USA).
На крају може се закључити да је 15. Светска конференција о даровитим и талентованим, одржана августа месеца 2003. године у Аустралији, била веома добра прилика да се на широком плану сагледају питања и проблеми из разматране области. Конференција је пружила обиље података и резултата истраживања из 41 земље са свих континената . Конференција је такође указала како на сличност у погледу за одређена питања и проблема, тако и на разлике које произилазе из социјално-економских и других разлога појединих земаља. Конференција је објединила опште напоре у погледу адекватног обеазовања и васпитања даровитих и талентованих. Ова конференција је такође показала даје свет, ипак, мали, да га повезују слични проблеми, али и сличне наде у погледу будућности.
„Политика“, 21. маја 2011. „Култура, уметност, наука“
Револуционарни технички проналасци у 20.веку као што су електроенцефалограф и, нарочито, магнетна резонантна томографија, подстакли су и омогућили у 21.веку нова истраживаља мозга, чије су тајне – како се показало – готово ништа мање од оних које су у недрима универзума. Једну од највећих загонетки под „сводом“ људске лобање, у којој се налази сто милијарди нервних ћелија, представља мисао.
Одгонетањем тог питања бави се и берлински неуролог Јон Хајнес (1971), који је ових дана представио јавности резултате својих истраживања.
Према његовим речима, у мозгу не постоји „централно место“ које је надлежно за мисао. Али мисао није могућна без заједничког рада мрежа неурона у режњу великог мозга, при чему се у једном можданом региону анализирају чулни подаци, који се затим повезују са искуством које припада другом региону, а потом следи активирање делова у мозгу који процењују и вреднују ситуацију и формулишу речи помоћу којих се на адекватан начин именују догађаји и збивања. Најкраће речено, једна мисао је појава активности целокупног мозга.
Описујући своје експерименти, Хајнес је саопштио да настанак мисли прати огроман број електричних сигнала, који се истовремено шире у људској глави, а свака мисао, сматра он, има неку врсту мустре, која настаје можданом активношћу. Условно казано, постоје специфични мисаони отисци, који се, захваљујући модерним техничким средствима, могу учинити видљивим. Он засад препоставља, да се на основу сазнања ових мустри може закључити о мисли коју појединац управо има. У циљу илустрације, навео је резултате упоредних тестирања. Неуроналне активности учесника у експерименту, који су изабрали да саберу два броја, разликовале су од неуроналнх активности оних који су се одлучили да изврше одузимања бројева. На основу „очитавања“ неуроналних активности, у 70 одсто случајева утврђено је ко је вршио сабирање , а ко одузимање бројева!
Док врше те једноставне рачунске операције, одрасли користе решења која су претходно научили напамет. Током тог експеримента регистровано је активирање региона који су надлежни за памћење и језичку прераду података. Међутим, експерименти у којима су суделовали припадници различитих језичкиих заједница, на пример, они чији је матерњи језик енглески и они чији је матерњи кинески, показали су да постоје разлике у активирању региона у мозгу. Према Хајнесовом мишљењу, засад је нејасно да ли је та разлика последица различитих културних система, система учења и образовања, начина писања итд., или и неких других фактора.
Сажимајући резултате својих истраживања, популарно представљених као језик мозга, овај млади научник је закључио да је рачунање у врло тесној вези са језиком и да се неуроналне активности појединих мисаоних процеса могу представити на видљив начин. Међутим, то су тек почеци решавања изузетно сложених процеса свесног мишљења, који има свој основ у мозгу и његовом језику.
Данашња сазнања у поређењу са сазнањима од пре десет година показују да се мозак особа мушког и женског пола у много чему разликују. Према једном од новијих истраживања, мушкарци имају неколико милијарди неурона у режњу великог мозга више од жена. Међутим, жене имају већу густину можданих нервних ћелија, потпунију умреженост можданих хемисфера и већи број бразда у режњу великог мозга. Али, на основу данашег стања у науци, из свега тога не може се ништа поуздано закључити. Због тога су научници почели да истражују – (засад на мишевима) – како и када у ембриону почиње да се испољава та разлика и да ли, осим хормона, постоје и други фактори који изазивају разлику између мозга мушкараца и жена.
Осим специјалиста за истраживање рационалног мишљења, јавили су се за реч и они који решавају загонетку интуитивног мишљења. Један од најугледнијих стручњака за то питање Холанђанин Ап Дијкстерхуис(1968) тврди да без тог „шестог чула“, човек не би био способан за делање у свакодневици и доношење разних одлука, пред којима је аналитички ум врло често беспомоћан. Поменути психолог доказује да је људски несвесни компас много поузданији и прецизнији у непрегледној ситуацији од рационалног мишљења. Али, није још научно објашњено како тај компас функционише и шта је то што му омогућава да буде прецизнији од рација кад треба донети комплексну одлуку.
О свему томе сведоче каткад и речи. На пример, српска реч „можданик“ (сврдло) изведена је од прасловенске и свесловенске „мозак“, чије је индоевропско етимолошко гнездо „мозгхо“. Сврдлом свести и подсвести – (изрази који постоје у српском књижевном језику) – човек је „сврдлао“ и Земљу и Небо. Ако му то огромно искуство помогне да „сврдла“ и мозак, не остављајући при том у њему рупе, онда ти велики подухвати могу бити дуговечни и плодоносни. Јер, не каже се узалуд: Памет време печати, време памет позлати!
1 Inovativna metoda– ovom metodom procenjuju se osobine potencijalno darovitog pojedinca i njegovi proizvodi, a to čine roditelji, vaspitači, nastavnici, stručnjaci i sami daroviti pojedinci.
2. Metoda posmatranja -posmatra se ponašanje darovitih, testiraju se opšte sposobnosti, osobine ličnosti, znanja i postignuća darovitih učenika.
3. Eksplorativni interviju -primenom ovog intervjua se procenjuje motivacija za ispolaavanjem darovitosti od strane darovitih osoba. Uzimaju se podaci socijalno-ekonomskoj situaciji,školskoj uspešnosti, socijalnom poreklu, profesionalnim namerama, obrazovnim ciljevima, sklonostima ka takmičenju itd. Darovite učenike u radu treba podsticati, nagrađivati i podkrepljivati. Potrebno je pratiti promene u ličnosti (sposobnosti, osobine, interesovanja) pomoću testova znanja, veština, postignuća, ali i drugih efeata u školskim i vanškolskim aktivnostima. Potrebno je, radi uspešnog razvoja darovitih, pratiti socijalnu, materijalnu i ekonomsku situaciju u porodici putem stalne saradnje sa roditeljima.
Načini utvrđenja ali i praćenja darovitih učenika su sledeći:
-školski uspeh (ocene),
-rezultati na testovima sposobnosti (opšti iposebni),
-detaljne i precizne beleške o razvoju dece,
– zapažanja vaspitača, nastavnika,učitelja, roditelja i drugova okvalitetu darovitog,
– produkti dečijeg stvaralaštva (pisani sastavi,crteži),
-takmičenja i uspešnost u pojedinim školskim i vanškolskim aktivnostima,
– utvrđivanje voljno karakternih osobina (samostalnost, upornost,ambicije…).
Darovitost pojedinca se sagledava u kontekstu sadržaja i aktivnosti u okvirima vaspitno-obrazovnih oblasti ili nastavnih predmeta u školi. To može da dovede do zanemarivanja onih vrsta nadarenosti koje su izvan pomenutih okvira, a nisu manje značajne.
Razni su načini kojima su testirana darovita deca. Ranenove progresivne matrice omogučile su neverbalno rasuđivanje nadogradnjom odabira crteže kao nastanke matrice. Prostorne sposobnosti ispituju mentalnim rotacijama slike. Pamćenje se testira koliko brojeva osoba može zapamtiti.
“Политика”, 18. маја 2011.
Милован Ђилас (1911 – 1995) изложио je маја 1991. у „Политици“ своје виђење догађаја и збивања у Југославији. Непосредан повод био је оружани сукоб у Боровом Селу.
На моју молбу, Ђилас је написао три текста, који су објављени у „Политици“ 19-ог, 20-ог и 21-ог маја 1991.
У првом, о рату, Ђилас је казао да су рат „започели суманути“, али ће га наставити „мудра вођства“ наших република, па ће ратови постати „наши ратови и наше трагедије“. Жртве и пустошења биће несагледиви, а „борба за самосталност“ претвориће се у врло дугу зависност од иностраних сила.
Босна тада још није била у рату. У тексту „Босански лонац“, Ђилас је предвидео да ће рат – уколико се догоди у Босни – бити неупоредиво страшнији и суманутији. То ће бити истребљење! – рекао је пророчански Ђилас.
Он је предвидео да ти ратови неће ништа моћи да реше, него ће се „чворови“ још више замрсити и неспоразуми у недоглед продубити.
„Рат воде безумници, и он се може спречити само ако разуму и организованој законској сили пође за руком да лудаке и лудило уклоне“ – упозорио је тада Ђилас.
Најзад, у трећем тексту, Ђилас је писао о судбини ЈНА и НАТО снагама.
Пошто је константовао да се ЈНА „самоизоловала“, јер је јасно показала да „за неке републике има веће а за неке мање разумевања“, толеришући при том и илегално наоружане групе и паравојне формације, Ђилас је објаснио да ће она убрзо престати да буде „југословенска“ и да ће капитулирати. Што се тиче интервенције НАТО снага, он је предвидео да ће, зависно од ширења рата, западноевропске државе, после признања Словеније, поступити на исти начин са Хрватском. Ако се догоде масакри у Босни, онда ће се створити „јасна слика о Србији“ , на основу које ће се донети одлука о њеној потпуној изолацији. Али, дође ли до устанка на Косову, онда ће интервенција НАТО снага „у наш рат бити не само могућа, него и сасвим изгледна“. Капитулација ЈНА представљала је, по Ђиласовом мишљењу, индиректан позив за интервенцију НАТО снага.
Касније сам интервјуисао Ђиласа. У том опширном интервју, који је објављен као додатак у мојој књизи „Распад Југославије“- ( књига се појавила 1992. године у Берлину на немачком језику) – Ђилас је приписао највећу кривицу Слободану Милошевићу, “аутократи“, и Фрањи Туђману, “ауторитарном националисти“.
Упркос свему што су људи и народи бивше Југославије доживели, Ђилас је, ипак, изразио наду у помирење и сарадњу, пре свега између Срба, Хрвата и Муслимана, јер су они имали најдужу заједничку историју. Мир, безусловни мир, и развој демократији, оценио је он, предуслови су за обнову те сарадње, која ће јачати и бити плоднија у оној мери у којој се државе тих народа буду приближавале Европи.
Оне који су ратове изазвали пратиће дуготрајно проклетство. Оне који су следили провокаторе и злочинце, притискаће стид и до краја живота ће их морити савест, поручио је 1991. Милован Ђилас.
1. Koliko ceniš sam sebe, toliko će te ceniti i drugi. Moraš biti samopouzdan, ako želiš da uspeš. Gde nema samopouzdanja tu nema ni uspeha. Nemoj se nikada nadati u druge, uvek se moraš osloniti samo na sebe, budi čvrstog uverenja da si stvoren da upravljaš prilikama, da ćeš uspeti i pobediti. U mislima je snaga. Ako čvrsto odlučiš da moraš uspeti, tada ćeš za kratko vreme osetiti da te okružuje moć uspeha, time postaješ privlačna sila za uspeh. Uvek i moraš govoriti -,,ja hoću, ja mogu,,- to je osnov snage koja prolazi okvire prosečnosti, to je prva stepenica ka uspehu.
2. Napredak stvaraju ideali. Ostvarenje ideala je izvor oduševljenja i snaga za nova stremljenja. Najveći deo onoga što životu daje vrednost, što ostvaruje snove, što maštu pretvara u stvarnost je oduševljenje. Najbolji lek je verovanje i samopouzdanje, a najveća ljudska snaga je stvaralačka mašta. Maštaj i bori se za ostvarenje svoje mašte, jer će te to podići na visinu i dovesti do cilja ka kojem težiš.
3. Usavrši svoje znanje. Tvoje znanje niie završeno školovaniem. Znanje ima onaj čovek koji i dalje uči, koii iz svakog izvora i u svakoj prilici crpi znanje. Svet je veliko učionica. Sve zavisi od samog čoveka. Čovek koji zna da gleda, sluša i razume ono što je video i čuo, taj čovek je sigurno obrazovan i sposoban, takav čovek može svoju maštu dovesti do ostvarenja. Dakle, sam moraš da budeš svestan svoga neznanja, da doneseš odluku za oslobađanje tog tereta. Donošenjem odluke da se i po svaku cenu oslobodiš neznanja, prvi je korak saznanju – obrazovanju, tada si na još jednoj od stepenica ka uspehu.
4. Rad oplemenjuje čoveka. Ne postoji manje vredan rad. Sve što radite je potrebno, važno i vredno. Siromaštvo nije sramota – tako kaže narodna poslovica. Verovatno je to istina, ali je siromaštvo sramota ako se prepuštamo tom siromaštvu i ne preduzimamo nista. Tvoj rad mora imati jasno određen cilj za koji se boriš svim svojim snagama. Ko se nije nikada borio taj nikada neće biti jak, pošto je život neprekidna borba. Nijedan čovek ne zna koliko je snažan dok ne dođe u situaciju da se mora boriti. U svakom čoveku su prikrivene izvanredne sposobnosti koje se u uslovima velike nužde ili opasnosti aktiviraju, tako da smo začuđeni i iznenađeni što nismo bili svesni toga dok se nije pojavila potreba. Vrednost čoveka meri se prema raspoloženju sa kojim obavlja svoj posao. Ako sami nešto radite to je vaš rad i vaša vrednost.
5. Deluj u društvu, budi okružen ljudima koji te razumeju, veruju ti, pomažu i ohrabruju te. Tako ćeš postići uspeh u onome što si zamislio. Budi sa onima koji teže ka plemenitim ciljevima. Izbegavajte ljude koji gledaju na sve pesimistički, takvi ljudi nemaju uspeha, a ni vi u druženju sa takvim osobama nećete imati uspeha. Pesimizam može biti “prelazan“, to je nesreća kako za onoga ko tako posmatra stvari tako i za onoga ko se sa takvim čovekom druži. Dakle, budite uvek sa onima koji teže ka plemenitim ciljevima. Uvek se družite sa ljudima koji imaju isti cilj i pravac kao vi sami. Svi ljudi koji su postigli značajne uspehe u društvu, okružili su se saradnicima koji su nadopunjavali njihovu snagu, sposobnost i znanje. Tako okruženi predstavljali su jednu celinu ogromnog stvaralačkog, radnog i umnog potencijala, koji je morao dati velike rezultate.
6. Poštenje. Budi pošteni! Dosad još ništa na svetu nije moglo nadoknaditi poštenje. Ono je najveća vrednost na svetu, i ne može se kupiti nikakvim novcem. Čovek koji ne poznaje ništa vrednije od novca, ne zaslužuje da se naziva čovekom. Svako od nas nosi u sebi svetlost koja nam i u najvećoj tami života otkriva pravi put. To je njegova svetlost, koja nam kazuje da je jedini put ka sreći poštenje, pošten koristan i radan život. To je onaj ideal života koji daje snagu i krila da se savladaju i najviše stepenice na putu ka uspehu.
Izvor:
http://www.misterije.fr.gd/Zanimljivosti.htm.
Uloga iskustva u opažanju
Percepcija počiva na čulnim podacima, ali se na njih ne može svesti. Percepciju zapravo imamo kada čulnim podacima pridodamo neko značenje koje oni mogu imati za nas. Sneg za nas i sneg za Eskima nisu iste pojave. Oni u snegu vide mnogo više nijansi nego što smo mi to u stanju. Očigledno je da u percepciji iskustvo igra značajnu ulogu. Postoji mnoštvo uzrečica tipa “bla, bla,bla koliko Eskimi imaju reči za sneg!” Pa jeste li se ikada zapitali koje to reči Eskimi imaju za isti? Evo „mali“ spisak. I upotrebite ih mudro. Npr. recite svojoj ljubavi da je vaša”Astrila”…
- tlacringit – sneg koji ima koru na površini
- naklin – sneg koji ćemo zaboraviti
- tlamo – sneg koji pada u velikim mokrim pahuljama
- tlatim – sneg koji pada u malim pahuljama
- tlaslo – sneg koji pada polako
- tlapinti – sneg koji pada brzo
- kripya – sneg koji se rastopio i nakon toga zamrznuo
- tliyel – sneg koji je označen od vukova
- tliyelin – sneg koji je označen od Eskima
- blotla – sneg koji jeduvan vetrom
- pactla – sneg koji se otkotrljao
- hiryla – sneg koji visi iznad prepreke
- tlayinq – sneg pomešan sa blatom
- quinaya – sneg pomešan sa psećim izmetom
- quinyaya – sneg pomešan sa izmetom vodećeg psa iz zaprege
- slimtla – sneg koji ima tvrdu, razbijenu površinu a ispod je mekan
- kriplyana – sneg koji je plavkast u rano jutro
- puntla – puna usta snega jer si lagao
- gristla – jako prženi sneg
- jatla – sneg između tvojih prstiju
- dinliltla – male snežne loptice na psećem krznu
- tidtla – sneg koji se koristi za čišćenje
- ertla – sneg koji koriste eskimski tinejdžeri za erotske rituale
- hahatla – mali paketići snega koji se poklanjaju
- semtla – delimiično otopljeni sneg
- ontla – sneg na predmetima
- intla – sneg koji je ušao u prostoriju
- warintla – sneg koji se koristi u piću
- mextla – sneg koji se koristi u Margaritama (verovali ili ne)
- mortla – sneg na mrtvom telu
- nylaipin – sneg prošlih godina (“neiges d’antan”)
- nootlin – sneg koji se ne hvata
- rotlana – sneg koji se brzo hvata
- skriniya – sneg koji nikada ne dotakne tlo
- bluwid – sneg koji je vetar skinuo sa nekog objekta
- tlanid – sneg koji je skinut sa nekog objekta, vetrom i pomešan sa snegom koji pada
- ever-tla – rakija koja se meša sa snegom, popularna među muškom Eskimo populacijom
- priyakli – sneg koji izgleda kao da pada vodoravno
- chiup – sneg koji nas pozdravlja
- blontla – sneg koji smo stresli sa odeće pre ulaska u prostoriju
- tlalman – sneg prodan Nemačkim turistima
- tlalam – sneg prodan Američkim turistima
- tlanip – sneg prodan Japanskim turistima
- protla – sneg koji se nalazi oko mesa Karibua
- attla – sneg koji dok pada pravi lepe slike u vazduhu
- sotla – sneg koji svetluca na suncu
- tlun – sneg koji svetluca na mesečini
- astrila – sneg koji svetluca na svetlu zvezda
- clim – sneg koji svetluca na svetlu svetiljke
- krikaya – sneg pomešan sa ljudskim dahom
- ashtla – oklada o budućem snegu (visina,veličina pahulja)
- huantla – specijalni sneg, nešto kao trava 😉
- tla-na-na – sneg pomešan sa muzikom
- depptla – mala snežna grudva
- trinkyi – prvi sneg u godini
- tronkyin – zadnji sneg u godini
- tlinro – snežna isparavanja
- nyik – sneg koji ima različite veličine pahulja
- ragnitla – dva različita snega odjednom, rade uzorke
- akitla – sneg koji pada na vodu
- privtla – sneg koji se topi na proletnoj kiši
- chahatlin – sneg koji pravi zvuk dok pada na vodu
- hootlin – sneg koji šišti dok pada
- striktla – sneg koji nije dobar za gradnju
- erolinyat – sneg koji ima otiske napravljene od ljubavnika
- chachat – snežna oluja koja te izluđuje
- krotla – sneg koji te zaslepljuje
- tlarin – sneg koji možemo pretvoriti u skulpture
- maxtla – sneg koji je zatrpao celo selo
- tlayopi – snežni zapusi u koje možete pasti i umreti
- tlapripta – sneg koji peče kada pada
- carpitla – sneg “glaziran” ledom
Izvor:
http://pustolovine.net/sto-eskimskih naziva za snijeg/
Deca s razvijenom muzičko – ritmičkom inteligencijom često udaraju ritam nekih melodija ili pevaju sama za sebe. Mogu izmisliti melodiju i njome ispričati neku priču. Zapažaju različite zvukove u okolini, imaju sposobnost raspoznavanja ritma, pa i određene teme u muzici, te delova melodije. Bolje pevaju od ostale dece i kvalitetnije se ritmički i muzički izražavaju na udaraljkama ili muzičkim instrumentima. Veću muzičku inteligenciju pokazuju pevači, kompozitori, muzičari, dirigenti i sl.. Muzičke sposobnosti su nasleđene biološke mogućnosti prepoznavanja i reprodukcije zvuka i zvukovnih kombinacija. One se, razvojno gledajući, vrlo rano pokazuju. Uključuju: pamćenje melodije, percepciju ritma, shvatanje tonaliteta, utvrđivanje intervala (visinskih odnosa među tonovima), sposobnost uočavanja estetskog značenja, apsolutni sluh, te najvažniju sposobnost, koja se temelji na osećaju za visinu, razumevanje melodije.
Prema mnogim istraživanjima, muzička darovitost se ispoljava pre drugih oblika darovitosti na predškolskom uzrastu. Sa svojim karakteristikama, predškolski uzrast smatra se ,,kritičnim periodom“ u razvoju potencijalne muzičke darovitosti, te je važno što ranije prepoznati (identifikovati) i uticati na njen razvoj.
Muzički darovite treba,ako postoji mogućnost,usmeriti u adekvatne muzičke škole,međutim,za sve one muzički obdarene koji iz bilo kojih opravdanih razloga nisu u mogućnosti da pohađaju adekvatnu muzičku školu,nastavnici treba da organizuju poseban individualni rad koji će odgovarati predispozicijama svakog pojedinca.
Literatura: http://porodicnivodic.rs/skole-jezika/darovitost
Roditeljima i nastavnicima je jasno da neka deca crtaju mnogo više nego druga deca, kao i da su neka talentovanija od druge. likovni se talent ne pojavljuje često u predškolskom razdoblju. Smatra se da se zreli likovni produkt ne može pokazati pre 10. godine, prvenstveno zbog nedovoljne razvijenosti motorike prstiju.
U većini slučajeva talentovana deca su natprosečne inteligencije a i druge mentalne sposobnosti su kod većine njih vrlo razvijene. Kao i sva ostala deca i ona prolaze kroz ranu fazu šematskog crtanja ali njihov razvoj je daleko brži. Glavni pokazatelj likovne darovitosti je sposobnost deteta da proizvede prepoznatljive oblike najmanje godinu dana pre svojih vršnjaka.
Darovita deca pokazuju interesovanje i volju za crtanje novih tema, za isprobavanje različitih tehnika i materijala. Ova deca poseduju bogatiji repertoar šema, kao i veću radoznalost u pogledu prikazivanja što realnijeg izgleda objekta. Njihovi crteži nisu samo odraz dečijeg posmatranja objekta već se na njima vidi i veća fleksibilnost u prikazivanju različitih položaja i pokreta figura. Sem bogate mašte, deca talentovana za umetnost imaju i jako dobro vizuelno pamćenje.
Razlika između uobičajenog likovnog razvoja i razvoja likovno darovitog deteta leži u tri bitne karakteristike:
- Likovno prosečna deca barataju naučenim likovnim šemama, likovno nadareni se oslanjaju na zapamćene pojedinosti neke doživljene situacije;
- Likovno daroviti ranije ovladaju likovnim veštinama prikazivanja kao što su postizanje rotacije, skraćenja, perspektiva, senka;
- Likovno darovito dete nije sposobnije samo u likovnom izražavanju nego ima povećanu osetljivost za oblike, boju, teksturu, položaj i pokret.
Više o likovno darovitoj deci, i darovitoj deci uopšte,možete pronaći na ovom sajtu:
http://porodicnivodic.rs/skole-jezika/darovitost
Literatura: Gr.autora, 2003, Daroviti i šta sa njima, Vršac
POJAM DELIKVENCIJE
O pojmu delikvencije postoje različita i brojna shvatanja. U upotrebi je i mnogo termina kojima se ova pojava ili pojedini njeni oblici označavaju. Takvo shvatanje je višestruko uslovljeno. Pored složenosti same pojave, tome su u najvećoj meri doprineli različiti konceptualni pristupci, koji vode različitim rešenjima. U početku se delikvencija nije razlikovala od kriminaliteta. Danas se ističe razlika između delikvencije i kriminaliteta.
Pojam DELIKVENCIJA (tal. delinque – pogrešiti, činiti krivična dela ) obuhvata teže oblike asocijalnog, antisocijalnog, socio – patološkog i kriminalnog ponašanja, kao što su krađa, pljačka, namerno izazivanje štete, požara, prestupništva, devijatno ponašanje, huliganstvo, razbojništvo, vršenje krivičnih dela, krađa i vožnja automobila i motora i td. Stručnjaci ističu da delikvencija nije medicinska dijagnoza, već je to socijalna bolest, jer se delikventima smatraju osobe koje ne žive u skladu sa moralnim i fizičkim normama društva i koje su zbog toga povremeno ili trajno u konfliktu sa zakonima. Nešto više o teorijskom delu možete videti na sajtu sa navedenom temom.
Podela se može izvršiti na mlađe (između 14 i 16 godina) i starije (između 16 i 18 godina) maloletnike. Ona se zasniva na anatomskoj i psihičkoj razvijenosti, odnosno mentalnoj zrelosti određene strukture maloletničke populacije.
Vrste delikventnog ponašanja:
Postoji više vrsta i tipova delikventnog ponašanja L. E. Hewitt i L. R. Jenkins su ih svrstali u tri velike skupine:
– agresivno asocijalno ponašanje (okrutnost, stvaranje nereda, izazivanje);
– socijalizirano delikventno ponašanje (izostajanje iz škole, grupna krađa, skitnja);
– inhibirano ponašanje (stidljivost, apatija, iritabilnost).
Delikventne radnje mogu biti izvedene: individualno (pojedinačno), u parovima ili u manjim grupama. Delikventne grupe veoma su opasne jer deluju poput neke epidemije, a osim što čine kaznena dela, često i vešto u svoje redove uvlače i druge mlađe osobe.
Darovitost se posmatra kao višedimenzionalno svojsto, pojava koja nastaje u sadejstvu spsobnosti i osobina i pojedinaca i podsticajne okoline. Pojam darovtog imao je svoj razvijeni put. Ranije se o njemu govorilo u smislu intelektualnih sposobnosti. Osamdeseih godina Gardenova teorja o višestrukoj inteligenciji bacila je novo svetlo na ovaj pojam.
Daroviti pojedinac je onaj koji je sposoban za visoka dostignuća, ili ima potencijalne sposobnosti u nekima od sledećih oblasti:
- opštoj intelektualnoj oblasti
- specijalnim akademskim oblastima
- stvaralačkom ili produktivnom mišljenju
- sposobnosti za vođstvom
- vizuelnim i dr.umetnostima
- psihomotornim sposobnostima.
Skupština reformise obrazovanje kao osnovno ljudsko pravo, a veruje da obrazovanje treba da u najvećoj meri odgovara svakom pojedincu. Dok iz praktičnih razloga obrazovni sistem mora da bude organizovan tako da pruža adekvatno obrazovanje za većinu dece, uvek će postojati deca sa posebnim potrebama za koje se mora napraviti posebni programi. Jedna grupa takve dece su izuzetno darovita deca. Odgovarajući obrazovni uslovi treba da budu korisni za darovitu decu i da im omoguće da razvijaju svoje potencijale, u njihovu korist i u korist društva u celini. Pružanje posebnog obrazovanja ipak ne treba ni u kom slučaju da stavlja u povlašćen položaj jednu grupu dece u odnosu na druge grupe. Stoga skupština savetuje da savet ministra od odgovarajućih vlasti zemalja koje su potpisnice Evropske kulturne konvencije koje zahteva da u svoje obrazovne politike uključuje razmatranja. Obrazovanje i vaspitanje daroviih učenika – na kraju dvadesetog veka, sve u veći zahtevi za podrškom koju skola treba da pruži razvoju društva adekvatnom pripremom svakog pojedinca, a najviše onih sa najvećim intelektualnim i kreativnim potencijalima, kojih se očekuje da budu vodđe i nosioci prosperiteta. U ove svrhe vrše se izmene regulrnog kurikuluma i uvode posebni oblici rada sa darovitim učenicima. Poseban tretman darovitih učenika u školi ukljućuje segregaciju, akceleraciju i obogaćivanje. Sve ukupno školsko iskustvo i rezultati brojnih istraživanja idu u prilog preovlađujućeg uverenja da daroviti učenici treba i da ostanu u mešovitim odeljenjima ( ili bar većina njih), ali se zahteva da im se obezbede dodatni sadržaji i aktivnosti u školi i van nje, da bi mogli, u sto je moguće većoj meri da razviju svoje potencijale, i da, i da u što većem broju, postanu kreativni stvaraoci u zrelom dobu. Problematizovanje obrazovanja i vaspitanja darovitih i talentovanih učenika započelo je obraćanjem pažnje na neke darovite ( talentovane) učenike koji su doživljavani kao izuzeci. U slučajevima kada je bilo očigledno da deca imaju značajno više spsobnosti i znanja od svoji vršnjaka iz odeljenja i kada je bilo ozbiljnih problema u školskom uspehu i ponašanju, uvođen je poseban obrazovni tretman koji je podrazumevao njihovo potpuno izdvajanje i uključivanje u druge programe ( formiranje posebnih odeljenja i škola ) ili ubrzavanje školovanja. S vremenom, uvečava se broj učenika na koje se obraća pažnja, a uviđa da je ideja o njihovom premeštanju iz jednog okruženja u drugo, udaljavanju od vršnjaka i dece nižih sposobnosti uviše radikalna. Prednost se daje uvođenju manjih promena koje zahtevaju manje ili kraće izdvajanje tretiranh učenika. Ovaj proces, imenovan kao obogaćivanje, obuhvata oblikovanje razni dodatnih aktinosti i sadržaja, koji se nastavljaju na regularni kurikulum, tako sto ga proširuju i produbljuju, a izvode umsto redovnih obaveza učenika ili u njihovo slobodno vreme. U početku male izmene regularnog kurikuluma i načina rada u školi uvećavaju se toliko da se formulišu kao zhtevi za menjanjem škole i nastave, radi prilagođavanja obrazovnog sistema potrebama i mogućnostima svih učenika
- Pravo darovitih- u deklaraciji jednaka mogučnost ne može da znači i ne sme da znači, kao sto je Jefferson rekao: “ Svako dete je jedinstveno.“ Sva deca imaju ista prava da razvijaju sopstveni potencijal. Sva deca moraju da ukljućuju darovitu decu.
- Pravo je darovitog deteta da bude uključeno u odgovarajuća obrazovna iskustva, čak i kada ostala deca istog razreda ili uzrasta ne mogu da imaju koristi datog iskustva.
- Pravo daroviog deteta da bude u grupi i da bude u interaktivnom odnosu sa drugom darovitom decom u nekom delu iskustva učenja da bi bilo shvaćeno, angažovano i izazvano.
- Pravo darovitog deteta je da bude podučavano, a ne da bude korišćeno kao tutor ili asistent u podučavanju tokom najvećeg dela školskog dana.
- Pravo darovitog deteta je da uči brže od svojih vršnjaka i da se njegov tempo učenja poštuje i obezbedi.
- Pravo je darovitog deteta da mu se predstavljaju nove, napredne i izazovne ideje i koncepti bezobzira na materijalne i izvore koji su odredđeni za njegovu uzrasnu grupu.
- Pravo je darovitog deteta da mu se predaju koncepti koje ono jos ne zna, umesto da nanovo uči stare koncepte za koje je vec pružilo dokaze da j savladalo.
- Pravo je darovitog deteta da misli na alternativne načine, da proizvodi različite proizvode, i da uvodi intuiciju i inovaciju u iskustvo učenja.
- Pravo je darovitog deteta da ima idealizovan stav i da bude osetljivo po pitanju jednakosti, pravde, istine i čovečanstvo suočava, i da ima forum za izražavanje ovih osećanja.
- pravo je darovitog deteta da izrazi smisao za humor koji je neobičan, pun poigravanja i često složen.
|
|
