‚‚Vaša deca, nisu vaša.
Ona su sinovi i kćeri žudnje Života za samim sobom.
Oni nastaju preko vas, ali ne od vas.
I premda su sa vama, ona vam ne pripadaju.
Možete im darovati svoju ljubav, ali ne i svoje misli.
Jer ona imaju misli sopstvene.
Možete im skućiti tela, ali ne i duše,
Jer duše njihove obitavaju u kući sutrašnjice,
Koju vi ne možete pohoditi, čak ni u snovima svojim.
Možete težiti da budete kao oni,
ali ne pokušavajte da ih terate da budu kao vi.
Jer život ne ide unazad, niti se zadržava u prošlosti.
Vi ste lukovi iz kojih se deca vaša poput živih strela odapinju napred. ‚‚
Khalil Gibran
‚‚Znaće deca u buduće dane, ove gorke čitajući strane,
da je bila u doba sto minu, slatka ljubav jednaka zločinu. ‚‚
Vilijam Blejk
‚‚Ideja vam se može dopasti ili ne, ali ako imate svoju decu,
podučavali ste decu, ili ste nekad bili dete. Jedna stvar je sigurna
nikada necete posmatrati detinjstvo ili eukaciju na isti nacin ponovo. ‚‚
Zoe Neill
‚‚Rad sa mladima u mnogim skolama je prost,
gubljenje vremena, strpljenja i energije.
To zarobljava mladost i njeno pravo da se igra, igra i igra,
stavljajući staračke ruke na mlada ramena‚‚
Neill
Žan Žak Ruso
,,Mi ne razumemo našu decu i što se više držimo pogrešnih ideja koje gajimo o njima, to više lutamo.“
,,Svak napreduje slabije ili jače prema svojim prirodnim sposobnostima, prema svojim sklonostima, prema svojim potrebama, prema svome talentu, prema svojoj revnosti u radu i prema prilikama koje mu se pružaju da se obrazuje“.
Imanuel Kant
-Detetu, od najranijeg detinjstva, treba dati potpunu slobodu, osim tamo gde bi ona štetila;
-Treba mu pokazati da svoje ciljeve može postići samo ako dopusti da ih i drugi ostvaruju, a to znači da sloboda jednog čoveka ne sme ugrožavati slobodu drugih ljudi.
-Treba detetu pokazati da ga disciplina vodi njegovoj sopstvenoj slobodi, da se na taj način ono kultivira, kako bi jednom moglo da bude slobodan, tj. nezavistan čovek od drugih ljudi.
Isidora Sekulić
„Žalosna je slika današnjeg društva, a bedna su deca moderne civilizacije i današnjeg rahitičnog vaspitanja. Glavni tipovi su nervozno telo uz praznu glavu sa mnogo egzemplara imućnog ženskinja i tipova nervoznog tela uz praznu glavu koji se u nebrojanim varijantama ponavljaju“.
Elena Kej
„Čovek najpre mora biti individua da bi mogao biti živa ćelija koja sudeluje u gradnji živih oblika celine. Prema tome da bi se promenilo naše društvo treba najpre majke da na nov način vaspitavaju mladi naraštaj. Tek kada se stvori savršen pojedinačni čovek, kada zavlada svest toga čoveka, biće moguće stvoriti novo društvo. U tome vaspitanje i žene kao majke i vaspitačice ima presudnu ulogu.“
„Najveća je zabluda vaspitačeva uprkos svega novog govora o individualnosti deteta-što sa njim postupa po apstraktnom pojmu ždjete. Dete je uvek konkretno i individua za sebe. Tako mu vaspitač mora i prilaziti. Treba jačati detinju odvažnost da postane individualni čovek. Ne smeju se deca ni na koji način dresirati da budu ista. Treba ih pustiti da se razlikuju od drugih“
„Gušiti dečji prirodu ne samo da nije vaspitanje, već je pedagoški zločin. Tek kada se to shvati onda će vaspitanje postati nauka, veština. Vaspitanje se može odvijati samo u lepom svetu, lepom u spoljašnjem i unutrašnjem smislu u kome će dete da raste, pustiti ga da se u njemu slobodno kreće sve dok ne dirne u naprikosnovenu granicu prava drugih Deca greše, ali ne treba sve greške odmah videti i popravljati. Daleko je bolje da vaspitač upravi svoju pažnju na obrazovanje okoline, u kojoj dete raste i na vaspitanje koje čovek sam sebi daje-to je veština prirodnog vaspitanja.“
LITERATURA:
1. Potkonjak M. N., (2003): XX vek: Ni vek deteta ni vek pedagogije ima nade… XXI vek Novi Sad, Savez pedagoških društava Vojvodine.
2.Živković S. D., Petrović R. (2008): Filozofija vaspitanja i obrazovanja Vršac, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.
Džon Lok
“ Dobro vaspitati svoju decu tako je velika dužnost i briga roditelja, a blagostanje i napredak naroda toliko zavise od njega, da bih želeo da ga svako ozbuljno shvati i da se, pošto je dobro ispitao i tačno saznao šta naklonost, običaj i razum nalažu u ovom slučaju, postara da svuda pomogne onaj način vaspitanja dece koji će, s obzirom na razne okolnosti, biti najlakši, najkraći i najbolji da stvori dobre, korisne i sposobne ljude u raznim pozivima“
Žan Žak Ruso
„Učitelju, kao pametan čovek, moraš dugo vremena posmatrati svoje vaspitanike, upoznati njihovu prirodu pre nego što im kažeš prvu reč“.
„Sve što nedostaje pri našem rođenju, i što nam je potrebno kad odrastemo, daje nam vaspitanje i obrazovanje“.
Isidora Sekulić
„Porodično vaspitanje najbolje se prihvata od roditelja. oni nemaju nikakvog drugogo razloga da vaspitavaju svoju decu do da im pomognu da budu što sposobniji za rešavanje životnih problema. drugi učitelji, mogu prići vaspitanju i obrazovanju i formalno, službenički, ne ulažući ni sebe ni nauku koju predaju, razvoju svojih vaspitanika. lako se može desiti da ih nije briga šta će vaspitanik kasnije u životu biti, da nisu u stanju da predvide njegovu budućnost ili da to rade veoma pogrešno.“
Emanuel Kant
„Mora se izgrađivati takozvana pozitivna poslušnost vaspitanika, a to u suštini znači razvijanje njegove pažnje na pozitivnim vrednostima nastave koji, istovremeno, mogu biti prepreka spontane snage nagona i čulnosti, koji su posebno jaki u mlađim godinama“!
Elena Kej
Pestaloci i Frebel greše kada zahtevaju predškolske ustanove. ona predlaže da se Frebelova izreka :“ Pustite nas da živimo za decu“, pretvori rečenicu bogatijeg sadržaja. : „Pustite djecu neka žive. Predškolske ustanove su fabrike za kalupljenje dece. U njima se ljudi stvaraju na tuce umesto kao individue. u takvim ustanovama vlada pritisak stada vrši se egzercir umesto prirodni razvoj“
Eduard Klaperd
„Dete nije čovek u malom! Ono je autonoman organizam i tako se prema njemu treba odnositi. Deca se međusobno dvojako razlikuju: „po kapacitetu“ i po“sposobnostima“. Ite individualne razlike treba uzimati za osnovu u vaspitanju dece. Detinjstvo je period autonomnog razvoja deteta. Ono nije prelazak deteta u odraslog, već period kada treba mlad organizam da se održi u razvoju, period javljanja potreba i njihovog zadovoljavanja a to i jeste srž procesa razvijanja. Detinjstvo, tako shvaćeno, treba da čini osnovu vaspitanja. Greška je detinjstvo shvatati kao pripremu za život odraslog čoveka.“
Neosporna je činjenica da je sve više studenata uključeno u izradu članaka, ali greške koje činite su razlog da se oni ne pojavljuju na blogu. Uputstva za postavljanje članaka se nalaze na blogu u tekstovima u meniju Teme – Opšte. Ovom prilikom ću samo ukazati na greške koje se često dešavaju i ponavljaju:
1. Članke pokušavate da „napravite“ tako što kopirate kompletan sadržaj tekstova sa drugih sajtova. Ovo nema nikakvog smisla, neophodno je da na osnovu pročitanih sadržaja (Internet, knjige…) kreirate sopstveni tekst koji može sadržati delove koje ste „skinuli“ sa Interneta, ali umereno. Dakle, prepričajte pročitano i pozovite se na izvore (linkovima ili navodjenjem).
2. Ne „otvarate“ svoje mejlove – a upravo ovim putem vas opominjem šta nije u redu u vašim tekstovima. Proverite i svoje „Spam“, „Nepoželjno“, „Junk“ foldere.
3. Tekstovi ne sadrže „Odlomak“, „Kategorije“ i „Oznake“ – sve je objašnjeno u uputstvima na blogu.
4. Pojedini studenti tj. studenkinje uporno pišu tekstove bez naših slova čćšž.
5. Nova pojava je da umesto teksta na blogu šaljete komentare koji svojim obimom ne mogu biti komentari!
6. Umesto da tekst upišete u prostor za to namenjen, postavljate link ka Word dokumentu „aploudovanom“ na blog, ovo nema mnogo smisla, ali DO SADA kada je tekst korektan korekciju ja „odradim“, ali više neće biti tako.
Konačno, nadam se da ste pažljivo pročitali ovaj tekst i još jednom se zahvaljujem i čestitam autorima koji su svoje članke uspešno kreirali ! Meni se uvek možete obratiti za pomoć na admin@uskolavrsac.in.rs, a pomoć zatražite i od studenata, studentkinja iskusnijih u ovom „poslu“, a koje sam malo pre pohvalio.
Predrag Prtljaga
У времену од 1. до 5. Августа 2003. године, у Аделаиди (Јужна Аустралија), одржана је 15. Светска конференција о даровитој и талентованој деци. У раду конференције учествовали су представници из 41 земље са свих континената. Учеснике конференције је поздравио Клаус Урбан, председник Светског савета за даровиту и талентовану децу. Главни предавачи и уводничари били су: др. Барбара Клар са Калифорнијског државног универзитета (САД); др. Катарина Хокмен, Универзитет Новог Јужног Велса (Аустралија); др. Сандра Каплан, Универзитет Јужне Калифорније (САД); Франсоа Гање из Монтреала; Грејем Коен, композитор, Универзитет у Аделаиди; Џемс Коен, уметнички директор Симфонијског оркестра у Аделаиди (Јужна Аустралија); др. Дијана Монтгомери, Универзитет Мидлесекса, Лондон (Велика Британија) и други. Изнесен састав предавача указује на разноврсност области интересовања учесника, њихових прилаза у разматрању различитих проблема даровите деце. Учешће стручњака са свих континената указује на повећано интересовање за даровите и талентоване свуда у свету, као и на усмерења на различите проблеме око образовања и васпитања даровитих и на степен развијенсти друштвене бриге о њима. Квалитету рада ове конвенције посебно су допринели познати стручњаци из ове области који се дуги низ година успешно баве питањима и проблемима даровитости и креативности и васпитањем и образовањем даровитих, чији су радови познати у свету.
Публикација са ове конференције под насловом: „Program and Book of Abstract“, садржи 301 саопштење. Највећи број саопштења дали су учесници из Аустралије. Што се тиче садржаја саопштења, конференција је приказала широки дијапазон питања са различитим степенима њихове заступљености. Интересовања стручњака за проблеме и питања о даровитим мало су се померила у односу на раније скупове. Док се раније више говорило о идентификацији даровитих, највећи број саопштења на овом скупу односио се на програме за даровите, и то од предшколског узраста завршно са средњом школом. Овом приликом није могуће детаљније приказати тако велики број разноврсних саопштења , па сам се одлучилка да прикажем само нека од њих која представљају: – нове области, или нова питања истраживања; – новије прилазе, методе и инструменте у истраживањима; – неке занимљиве резултате истраживања.
Актуелна област истраживања је вођство у модерном друштву. Саопштење под насловом : “Програм вођства за даровите ученике у основној и средњој школи“ (Chan–Shun Cheng, Dong Hwa University Institutions, Koahsing City, Taiwan), говори о увођењу вођства у категорије даровитих. До 1997. године, није било систематски развијених програма примерених ученицима основне и средње школе. У саопштењу је стављен нагласак на то да се вршило одабирање одраслих лидер, а игнорисало се култивисање млади. Циљ студије је био да се припреми и имплементира примерен програм за вођство. У том циљу, даровитим и недаровитимје понуђен програм о вођству од 8 јединица(целина) у трајању од две седмице.
Од интереса је саопштење које се односи на једн нов неуобичајен програм под насловом: „Усмеравајуће васпитање: Програм за даровите и талентоване ученике“(Jenvi Auteri, Townsville State High School, Australia).Овај програм је компонован тако да иде у сусрет социјалним, емоционалним и когнитивним потребама ученика идентификованим са специјалним даровима и талентима.
Друга занимљива и нова одласт истраживања је идентификација даровитих путем анализе моожданих таласа(Ha Jong Duk, Jaenung College, Incheon, Korea). Истраживања која прате функцију и активност мозга могу, сматра аутор, да допринесу дубљем разумевању идентификације даровитости. Путем мерења можданих таласа, јасно се показују разлике између даровитих и остале деце, сматра аутор.
Истраживачи у области даровитости све се интересују за проучавање стресора. Једно од таквих саопштења је: „ Идентификацика стресора и реакција на стресоре даровитих и недаровитих ученика“ (Maryich Amini, Marvdosht Ayad University, Shiraz, Iran). У овој студији је испитано 340 ученика(154 даровитих и 184 недаровитих) из четири средње школе у Ширазу. Иако није било разлике између даровитих и недаровитих ученика у погледу стресора, даровити ученици су показали знатно веће когнитивне реакције на стресоре.
Новину истраживања о хумору представња саопштење: „Хумор у когнитивном и социјалном развоју: Креативни уметници и разредне шаљивџије“ (Paul D. Jewell, School of Education, Flienders Univeersity, Adelaide, Australia). Хумор, по мишљењу аутора, захтева софистицирану когнитивну способност у циљу повезивања диспаратних појмова различитог нивоа.
У оквиру нових прилаза, метода и инструмената, поменућемо нека занимљивија саопштења. Учесници из Кине, Кореје и других земаља показали су интересовање за проблеме креативности. Једно од таквих је: „Вежбање дечје инспирације за писање поезије“(Song Libo, Hifh School Affiliated to Renmin University og China). Засновано на проучавању, како аутор каже, западних и источних релевантних теорија, аутор је покушао та унесе „Taji–picture“ model да би објаснио психолошки моменат инспирације.
Слично питање, али још проширено, презентирано је у саопштењу: „Развојни трендови способности креативног мишљења и креативне личности основношколске деце“ (Kyung–hwa Lee, Soongsie University, Korea). У овој студији је испитан развој субфактора способности креативног мишљења и креативне личности
Следеће саопштење је из исте области под насловом: „Побољшање ученичке креативности у вишој средњој школи“. (Xiaojin Qu, Institute of Psychology, Chinese Academy of Sciences, Bejing, China). На почетку овог саопштења аутор је константовао да је једно од 12 суштинских питања у истраживању даровитости у протеклих 50 година, следеће: могу ли људи учити да буду креативни; У школским условима, аутор да ово питање може да буде преведено у: да ли је могуће побољшати ученичку креативност кроз развијену наставу?
На овом скупу било је много занимљивих резултата из различитих домена истраживања који су значајни, како за даља истраживања, тако нарочито за непосредни рад са даровитим и талентованим учениима. Извесну новину представља саопштење: „Талент у Новом Миленијуму“ (David S. Kaen, Dunedin College of education, New Zealand). За идентификовање даровитих примењен је кестионер, усмени интервју и узорак проучаваних случајева. Путем ових инструмената прикупљене су информације о томе како је дефинисана даровитост, демографски профил оних који су идентификовани као даровити; врсте употребљених стратегија намењених потребама оних који су идентификовани као даровити.
Било је саопштења која се баве улогом ротитеља и наставника у раду са талентовано децом. У саопштењу под насловом „Подржавање родитеља даровите деце“, изнесени су резултати прелиминарне студије о развојном и ефективном програму за мајке даровите деце.
За рад са даровитим ученицима од интереса је саопштење под насловом „Промене у мишљењу наставника о даровитим ученицима и њиховом васпитању“ (Leonic Kronborg, Faculty og Edication Monach University, Melburn, Victoria, Australia). Ова студија је имала за циљ да испита утицај специјалистичког образовања о даровитости на схватање наставника. За 96 наставника је припремљен предмет „Васпитање даровитих, идентификација и програмирање“
Наставници су били предмет и једне интернационалне студије под насловом „Наставници даровитих: Интернационална перспектива“(Wilma J. Viale, Faculty of Education, University of Wollongong, New South Wales, Australia< Kornelia Tischler, University of Klagenfurt, Austria). У овој студији су испитана и упоређена опажања ученика о најпожељнијим квалитетима њихових наставника.
Посебно занимљиво и актуелно истраживање је „Вредност талентованих америчких адолесцената пре и после 11. септембра 2001. године“ (Jane Piirto, Aszhland University, Ashland, Oxio, USA).
На крају може се закључити да је 15. Светска конференција о даровитим и талентованим, одржана августа месеца 2003. године у Аустралији, била веома добра прилика да се на широком плану сагледају питања и проблеми из разматране области. Конференција је пружила обиље података и резултата истраживања из 41 земље са свих континената . Конференција је такође указала како на сличност у погледу за одређена питања и проблема, тако и на разлике које произилазе из социјално-економских и других разлога појединих земаља. Конференција је објединила опште напоре у погледу адекватног обеазовања и васпитања даровитих и талентованих. Ова конференција је такође показала даје свет, ипак, мали, да га повезују слични проблеми, али и сличне наде у погледу будућности.
„Политика“, 21. маја 2011. „Култура, уметност, наука“
Револуционарни технички проналасци у 20.веку као што су електроенцефалограф и, нарочито, магнетна резонантна томографија, подстакли су и омогућили у 21.веку нова истраживаља мозга, чије су тајне – како се показало – готово ништа мање од оних које су у недрима универзума. Једну од највећих загонетки под „сводом“ људске лобање, у којој се налази сто милијарди нервних ћелија, представља мисао.
Одгонетањем тог питања бави се и берлински неуролог Јон Хајнес (1971), који је ових дана представио јавности резултате својих истраживања.
Према његовим речима, у мозгу не постоји „централно место“ које је надлежно за мисао. Али мисао није могућна без заједничког рада мрежа неурона у режњу великог мозга, при чему се у једном можданом региону анализирају чулни подаци, који се затим повезују са искуством које припада другом региону, а потом следи активирање делова у мозгу који процењују и вреднују ситуацију и формулишу речи помоћу којих се на адекватан начин именују догађаји и збивања. Најкраће речено, једна мисао је појава активности целокупног мозга.
Описујући своје експерименти, Хајнес је саопштио да настанак мисли прати огроман број електричних сигнала, који се истовремено шире у људској глави, а свака мисао, сматра он, има неку врсту мустре, која настаје можданом активношћу. Условно казано, постоје специфични мисаони отисци, који се, захваљујући модерним техничким средствима, могу учинити видљивим. Он засад препоставља, да се на основу сазнања ових мустри може закључити о мисли коју појединац управо има. У циљу илустрације, навео је резултате упоредних тестирања. Неуроналне активности учесника у експерименту, који су изабрали да саберу два броја, разликовале су од неуроналнх активности оних који су се одлучили да изврше одузимања бројева. На основу „очитавања“ неуроналних активности, у 70 одсто случајева утврђено је ко је вршио сабирање , а ко одузимање бројева!
Док врше те једноставне рачунске операције, одрасли користе решења која су претходно научили напамет. Током тог експеримента регистровано је активирање региона који су надлежни за памћење и језичку прераду података. Међутим, експерименти у којима су суделовали припадници различитих језичкиих заједница, на пример, они чији је матерњи језик енглески и они чији је матерњи кинески, показали су да постоје разлике у активирању региона у мозгу. Према Хајнесовом мишљењу, засад је нејасно да ли је та разлика последица различитих културних система, система учења и образовања, начина писања итд., или и неких других фактора.
Сажимајући резултате својих истраживања, популарно представљених као језик мозга, овај млади научник је закључио да је рачунање у врло тесној вези са језиком и да се неуроналне активности појединих мисаоних процеса могу представити на видљив начин. Међутим, то су тек почеци решавања изузетно сложених процеса свесног мишљења, који има свој основ у мозгу и његовом језику.
Данашња сазнања у поређењу са сазнањима од пре десет година показују да се мозак особа мушког и женског пола у много чему разликују. Према једном од новијих истраживања, мушкарци имају неколико милијарди неурона у режњу великог мозга више од жена. Међутим, жене имају већу густину можданих нервних ћелија, потпунију умреженост можданих хемисфера и већи број бразда у режњу великог мозга. Али, на основу данашег стања у науци, из свега тога не може се ништа поуздано закључити. Због тога су научници почели да истражују – (засад на мишевима) – како и када у ембриону почиње да се испољава та разлика и да ли, осим хормона, постоје и други фактори који изазивају разлику између мозга мушкараца и жена.
Осим специјалиста за истраживање рационалног мишљења, јавили су се за реч и они који решавају загонетку интуитивног мишљења. Један од најугледнијих стручњака за то питање Холанђанин Ап Дијкстерхуис(1968) тврди да без тог „шестог чула“, човек не би био способан за делање у свакодневици и доношење разних одлука, пред којима је аналитички ум врло често беспомоћан. Поменути психолог доказује да је људски несвесни компас много поузданији и прецизнији у непрегледној ситуацији од рационалног мишљења. Али, није још научно објашњено како тај компас функционише и шта је то што му омогућава да буде прецизнији од рација кад треба донети комплексну одлуку.
О свему томе сведоче каткад и речи. На пример, српска реч „можданик“ (сврдло) изведена је од прасловенске и свесловенске „мозак“, чије је индоевропско етимолошко гнездо „мозгхо“. Сврдлом свести и подсвести – (изрази који постоје у српском књижевном језику) – човек је „сврдлао“ и Земљу и Небо. Ако му то огромно искуство помогне да „сврдла“ и мозак, не остављајући при том у њему рупе, онда ти велики подухвати могу бити дуговечни и плодоносни. Јер, не каже се узалуд: Памет време печати, време памет позлати!
“Политика”, 18. маја 2011.
Милован Ђилас (1911 – 1995) изложио je маја 1991. у „Политици“ своје виђење догађаја и збивања у Југославији. Непосредан повод био је оружани сукоб у Боровом Селу.
На моју молбу, Ђилас је написао три текста, који су објављени у „Политици“ 19-ог, 20-ог и 21-ог маја 1991.
У првом, о рату, Ђилас је казао да су рат „започели суманути“, али ће га наставити „мудра вођства“ наших република, па ће ратови постати „наши ратови и наше трагедије“. Жртве и пустошења биће несагледиви, а „борба за самосталност“ претвориће се у врло дугу зависност од иностраних сила.
Босна тада још није била у рату. У тексту „Босански лонац“, Ђилас је предвидео да ће рат – уколико се догоди у Босни – бити неупоредиво страшнији и суманутији. То ће бити истребљење! – рекао је пророчански Ђилас.
Он је предвидео да ти ратови неће ништа моћи да реше, него ће се „чворови“ још више замрсити и неспоразуми у недоглед продубити.
„Рат воде безумници, и он се може спречити само ако разуму и организованој законској сили пође за руком да лудаке и лудило уклоне“ – упозорио је тада Ђилас.
Најзад, у трећем тексту, Ђилас је писао о судбини ЈНА и НАТО снагама.
Пошто је константовао да се ЈНА „самоизоловала“, јер је јасно показала да „за неке републике има веће а за неке мање разумевања“, толеришући при том и илегално наоружане групе и паравојне формације, Ђилас је објаснио да ће она убрзо престати да буде „југословенска“ и да ће капитулирати. Што се тиче интервенције НАТО снага, он је предвидео да ће, зависно од ширења рата, западноевропске државе, после признања Словеније, поступити на исти начин са Хрватском. Ако се догоде масакри у Босни, онда ће се створити „јасна слика о Србији“ , на основу које ће се донети одлука о њеној потпуној изолацији. Али, дође ли до устанка на Косову, онда ће интервенција НАТО снага „у наш рат бити не само могућа, него и сасвим изгледна“. Капитулација ЈНА представљала је, по Ђиласовом мишљењу, индиректан позив за интервенцију НАТО снага.
Касније сам интервјуисао Ђиласа. У том опширном интервју, који је објављен као додатак у мојој књизи „Распад Југославије“- ( књига се појавила 1992. године у Берлину на немачком језику) – Ђилас је приписао највећу кривицу Слободану Милошевићу, “аутократи“, и Фрањи Туђману, “ауторитарном националисти“.
Упркос свему што су људи и народи бивше Југославије доживели, Ђилас је, ипак, изразио наду у помирење и сарадњу, пре свега између Срба, Хрвата и Муслимана, јер су они имали најдужу заједничку историју. Мир, безусловни мир, и развој демократији, оценио је он, предуслови су за обнову те сарадње, која ће јачати и бити плоднија у оној мери у којој се државе тих народа буду приближавале Европи.
Оне који су ратове изазвали пратиће дуготрајно проклетство. Оне који су следили провокаторе и злочинце, притискаће стид и до краја живота ће их морити савест, поручио је 1991. Милован Ђилас.
1. Koliko ceniš sam sebe, toliko će te ceniti i drugi. Moraš biti samopouzdan, ako želiš da uspeš. Gde nema samopouzdanja tu nema ni uspeha. Nemoj se nikada nadati u druge, uvek se moraš osloniti samo na sebe, budi čvrstog uverenja da si stvoren da upravljaš prilikama, da ćeš uspeti i pobediti. U mislima je snaga. Ako čvrsto odlučiš da moraš uspeti, tada ćeš za kratko vreme osetiti da te okružuje moć uspeha, time postaješ privlačna sila za uspeh. Uvek i moraš govoriti -,,ja hoću, ja mogu,,- to je osnov snage koja prolazi okvire prosečnosti, to je prva stepenica ka uspehu.
2. Napredak stvaraju ideali. Ostvarenje ideala je izvor oduševljenja i snaga za nova stremljenja. Najveći deo onoga što životu daje vrednost, što ostvaruje snove, što maštu pretvara u stvarnost je oduševljenje. Najbolji lek je verovanje i samopouzdanje, a najveća ljudska snaga je stvaralačka mašta. Maštaj i bori se za ostvarenje svoje mašte, jer će te to podići na visinu i dovesti do cilja ka kojem težiš.
3. Usavrši svoje znanje. Tvoje znanje niie završeno školovaniem. Znanje ima onaj čovek koji i dalje uči, koii iz svakog izvora i u svakoj prilici crpi znanje. Svet je veliko učionica. Sve zavisi od samog čoveka. Čovek koji zna da gleda, sluša i razume ono što je video i čuo, taj čovek je sigurno obrazovan i sposoban, takav čovek može svoju maštu dovesti do ostvarenja. Dakle, sam moraš da budeš svestan svoga neznanja, da doneseš odluku za oslobađanje tog tereta. Donošenjem odluke da se i po svaku cenu oslobodiš neznanja, prvi je korak saznanju – obrazovanju, tada si na još jednoj od stepenica ka uspehu.
4. Rad oplemenjuje čoveka. Ne postoji manje vredan rad. Sve što radite je potrebno, važno i vredno. Siromaštvo nije sramota – tako kaže narodna poslovica. Verovatno je to istina, ali je siromaštvo sramota ako se prepuštamo tom siromaštvu i ne preduzimamo nista. Tvoj rad mora imati jasno određen cilj za koji se boriš svim svojim snagama. Ko se nije nikada borio taj nikada neće biti jak, pošto je život neprekidna borba. Nijedan čovek ne zna koliko je snažan dok ne dođe u situaciju da se mora boriti. U svakom čoveku su prikrivene izvanredne sposobnosti koje se u uslovima velike nužde ili opasnosti aktiviraju, tako da smo začuđeni i iznenađeni što nismo bili svesni toga dok se nije pojavila potreba. Vrednost čoveka meri se prema raspoloženju sa kojim obavlja svoj posao. Ako sami nešto radite to je vaš rad i vaša vrednost.
5. Deluj u društvu, budi okružen ljudima koji te razumeju, veruju ti, pomažu i ohrabruju te. Tako ćeš postići uspeh u onome što si zamislio. Budi sa onima koji teže ka plemenitim ciljevima. Izbegavajte ljude koji gledaju na sve pesimistički, takvi ljudi nemaju uspeha, a ni vi u druženju sa takvim osobama nećete imati uspeha. Pesimizam može biti “prelazan“, to je nesreća kako za onoga ko tako posmatra stvari tako i za onoga ko se sa takvim čovekom druži. Dakle, budite uvek sa onima koji teže ka plemenitim ciljevima. Uvek se družite sa ljudima koji imaju isti cilj i pravac kao vi sami. Svi ljudi koji su postigli značajne uspehe u društvu, okružili su se saradnicima koji su nadopunjavali njihovu snagu, sposobnost i znanje. Tako okruženi predstavljali su jednu celinu ogromnog stvaralačkog, radnog i umnog potencijala, koji je morao dati velike rezultate.
6. Poštenje. Budi pošteni! Dosad još ništa na svetu nije moglo nadoknaditi poštenje. Ono je najveća vrednost na svetu, i ne može se kupiti nikakvim novcem. Čovek koji ne poznaje ništa vrednije od novca, ne zaslužuje da se naziva čovekom. Svako od nas nosi u sebi svetlost koja nam i u najvećoj tami života otkriva pravi put. To je njegova svetlost, koja nam kazuje da je jedini put ka sreći poštenje, pošten koristan i radan život. To je onaj ideal života koji daje snagu i krila da se savladaju i najviše stepenice na putu ka uspehu.
Izvor:
http://www.misterije.fr.gd/Zanimljivosti.htm.
Uloga iskustva u opažanju
Percepcija počiva na čulnim podacima, ali se na njih ne može svesti. Percepciju zapravo imamo kada čulnim podacima pridodamo neko značenje koje oni mogu imati za nas. Sneg za nas i sneg za Eskima nisu iste pojave. Oni u snegu vide mnogo više nijansi nego što smo mi to u stanju. Očigledno je da u percepciji iskustvo igra značajnu ulogu. Postoji mnoštvo uzrečica tipa “bla, bla,bla koliko Eskimi imaju reči za sneg!” Pa jeste li se ikada zapitali koje to reči Eskimi imaju za isti? Evo „mali“ spisak. I upotrebite ih mudro. Npr. recite svojoj ljubavi da je vaša”Astrila”…
- tlacringit – sneg koji ima koru na površini
- naklin – sneg koji ćemo zaboraviti
- tlamo – sneg koji pada u velikim mokrim pahuljama
- tlatim – sneg koji pada u malim pahuljama
- tlaslo – sneg koji pada polako
- tlapinti – sneg koji pada brzo
- kripya – sneg koji se rastopio i nakon toga zamrznuo
- tliyel – sneg koji je označen od vukova
- tliyelin – sneg koji je označen od Eskima
- blotla – sneg koji jeduvan vetrom
- pactla – sneg koji se otkotrljao
- hiryla – sneg koji visi iznad prepreke
- tlayinq – sneg pomešan sa blatom
- quinaya – sneg pomešan sa psećim izmetom
- quinyaya – sneg pomešan sa izmetom vodećeg psa iz zaprege
- slimtla – sneg koji ima tvrdu, razbijenu površinu a ispod je mekan
- kriplyana – sneg koji je plavkast u rano jutro
- puntla – puna usta snega jer si lagao
- gristla – jako prženi sneg
- jatla – sneg između tvojih prstiju
- dinliltla – male snežne loptice na psećem krznu
- tidtla – sneg koji se koristi za čišćenje
- ertla – sneg koji koriste eskimski tinejdžeri za erotske rituale
- hahatla – mali paketići snega koji se poklanjaju
- semtla – delimiično otopljeni sneg
- ontla – sneg na predmetima
- intla – sneg koji je ušao u prostoriju
- warintla – sneg koji se koristi u piću
- mextla – sneg koji se koristi u Margaritama (verovali ili ne)
- mortla – sneg na mrtvom telu
- nylaipin – sneg prošlih godina (“neiges d’antan”)
- nootlin – sneg koji se ne hvata
- rotlana – sneg koji se brzo hvata
- skriniya – sneg koji nikada ne dotakne tlo
- bluwid – sneg koji je vetar skinuo sa nekog objekta
- tlanid – sneg koji je skinut sa nekog objekta, vetrom i pomešan sa snegom koji pada
- ever-tla – rakija koja se meša sa snegom, popularna među muškom Eskimo populacijom
- priyakli – sneg koji izgleda kao da pada vodoravno
- chiup – sneg koji nas pozdravlja
- blontla – sneg koji smo stresli sa odeće pre ulaska u prostoriju
- tlalman – sneg prodan Nemačkim turistima
- tlalam – sneg prodan Američkim turistima
- tlanip – sneg prodan Japanskim turistima
- protla – sneg koji se nalazi oko mesa Karibua
- attla – sneg koji dok pada pravi lepe slike u vazduhu
- sotla – sneg koji svetluca na suncu
- tlun – sneg koji svetluca na mesečini
- astrila – sneg koji svetluca na svetlu zvezda
- clim – sneg koji svetluca na svetlu svetiljke
- krikaya – sneg pomešan sa ljudskim dahom
- ashtla – oklada o budućem snegu (visina,veličina pahulja)
- huantla – specijalni sneg, nešto kao trava 😉
- tla-na-na – sneg pomešan sa muzikom
- depptla – mala snežna grudva
- trinkyi – prvi sneg u godini
- tronkyin – zadnji sneg u godini
- tlinro – snežna isparavanja
- nyik – sneg koji ima različite veličine pahulja
- ragnitla – dva različita snega odjednom, rade uzorke
- akitla – sneg koji pada na vodu
- privtla – sneg koji se topi na proletnoj kiši
- chahatlin – sneg koji pravi zvuk dok pada na vodu
- hootlin – sneg koji šišti dok pada
- striktla – sneg koji nije dobar za gradnju
- erolinyat – sneg koji ima otiske napravljene od ljubavnika
- chachat – snežna oluja koja te izluđuje
- krotla – sneg koji te zaslepljuje
- tlarin – sneg koji možemo pretvoriti u skulpture
- maxtla – sneg koji je zatrpao celo selo
- tlayopi – snežni zapusi u koje možete pasti i umreti
- tlapripta – sneg koji peče kada pada
- carpitla – sneg “glaziran” ledom
Izvor:
http://pustolovine.net/sto-eskimskih naziva za snijeg/
Политика – додатак за културу и науку,14.мај, стр.09, под насловом „Срозавање мозга“
Математичар светског гласа Стево Тодорчевић (1955) постао је редовни члан Српске академије наука и уметности пре две године, иако је пре тога решио неколико кључних математичких проблема који су годинама чекали да се реше, што је задивило чак једног од највећег математичара 20. века Паула Ердеса (1913 – 1996).
Тодорчевићу је прорекао славну будућност академик Ђуро Курепа, код кога је он 1979. одбранио докторат, када сам тог прослављеног математичара – (који је открио операцију левог факторијала и поставио „Курепину хипотезу“, коју су 2004.доказали француски математичари) – интервјуисао 80 -их година за „Политику“.
Курепа је зверски убијен у Београду 1993.године!
Коментаришући тај злочин, професор Иван Ивић је интервјуу од 13. новембра 1993. године рекао:„Наука не станује више овде!“
Да ли је у међувремену наука нашла своје место под Сунцем у Србији?
Да ли се у нашој широј јавности ишта зна о Стеви Тодорчевићу?
Пошто је улога штампе да информише јавност, потражили смо податке о објављеним студијама Стеве Тодорчевића.
У поређењу са страним изворима, наши су,као што је то чест случај, „мутни као вода у Марици!“ Међутим, научни извори у САД, Канади, Немачкој, Француској,Шпанији итд., декартовски јасни и разговетни, садрже готово све што је битно о Тодорчевићу, његовом научно-истраживачком раду и активностима, објављеним књигама, чак докторантима, међу којима је и Војкан Вуксановић, итд.
Тодорчевић је један од ретких математичара са балканских простора чија је дела објавио издавач светског реномеа „Springer-Verlag“,Берлин-Хајделберг-Њујорк. (У издаљу тог издавача појавила се 2008. и студија Градимира Миловановића „Интерполациони процеси – базичне теорије и примена“, који је такође математичар светског угледа, ангажован на већем броју међународних пројекта, међу којима је и „Пројекат математичке генеалогије“.Миловановић, дописни члан САНУ, наш је најцитиранији научник у иностраним стручним публикацијама!)
Канада је Тодорчевићу доделила 2004. године звање „водећег истраживача“, а после универзитета у Торонту и многих других европских и ваневропских, он је од 2006.године професор универзитета Париз VII.
Ивић је у поменутом интервјуу упозорио да није реч само о „одливу мозгова“ из Србије, већ истовремено о „фрапантном срозавању мозга“.Ко хоће у то да се увери, нека ослушне свакодневне разговоре младих, као и дела наших „елита“, који се завршавају речима: „То је то!“
Поједини угледни семантичари и психолози утврдили су да се особе које изричу тај „дубокоумни закључак“ налазе на развојном ступњу шестогодишњег детета. Уколико неко жели да стекне потпунију слику и о нашем општем стању, довољно је да пажљиво прочита текст Милана Грола „Сан“ из 1902. године.
Ако се још можемо убедити у истинитост математичких теорија,онда би требало што пре позвати Тодорчевића да објасни грађанима Србије зашто је разлика између 9 и 10 већа од разлике између 99 и 100.
Можда би се грађани Србије и њене „елите“ најзад пробудили.
|
|