|
Kad su sasvim mali… Deca nižeg uzrasta, kao što su deca prve i druge godine, najviše se igraju takozvanih funkcionalnih igara – kaže Snežana Šuković-Biserčić, psiholog i stručni saradnik predškolske ustanove „Pčelica“. – To su razna puzanja, penjanja, otvaranja, zatvaranja poklopčića, vrata nameštaja. Ono što je bitno je da u toj igri oni . . . Podela igre Skladno sa razvojem deteta i njegove igre postaju složenije. U predškolskom uzrastu možemo napraviti sledeću podelu igara: 1. Stvaralačke igre su: a) Igre uloga, imitativne igre su: u ranijoj fazi radi se o imitaciji zvukova pojedinih predmeta, kasnije, s razvojem deteta igre postaju sve bogatije, a dete određuje . . . Destruktivne igre Obezglavljene lutke, polomljeni kamioni i autići, to je ono sa čim se susreću svi roditelji. Neretko su to i skupe igračke koje je dete dugo želelo. Zato roditelje zbunjuje, ali i brine kada i takve igračke ubrzo budu u delovima koje je nemoguće ponovo spojiti u celinu. Možda nismo razmišljali da . . . · Uspostavljanje emotivlnih veza Već u prvim mesecima života majka detetu postaje najdraža igračka. Zvuk glasa, osmeh i dodir detetu pružaju zadovoljstvo i doprinose razvoju čvrste emotivne vezanosti. Što je dete starije, kroz igru se možete zbližiti i bolje upoznati. Dete će steći sigurnost i kroz . . . Igra je prirodna, instiktivna aktivnost deteta u kojoj se prožima učenje i zadovoljstvo. Najbitniji deo dana u životu deteta je posvećeno igri. Deca se u toku svog odrastanja igraju s različitim igračkama na različite načine, a to utiče na rast i razvoj. Igra je nesto lično, pa je . . . “Društvo koje zaboravi kako se igra, jeste društvo koje čine sebični pojedinci ” – kaže Grej, osvrćući se na trenutnu ekonomsku krizu. Igra je, iznad svega, izraz slobode. Ona je sve samo ne obaveza, moranje. Onaj ko se igra, ne samo da to čini slobodne volje, već prihvata pravila koja nastaju kao rezultat dogovora. U . . .
U vaspitno-obrazovnom pogledu najveća vrednost igara je u tome što su u stanju da privuku i održe dečju pažnju na predviđenim sadržajima, kao id a ih motivišu da aktivno učestvuju u određenim aktivnostima. Među njima su najvrednije, u v.o. pogledu, one aktivnoasti koje predstavljaju aktivno konstruisanje sopstevenog . . .
Društvena sredina i socijalni sastav te sredine kao i standard ljudi u jednoj sredini utiču na izbor igara i način igre dece, utiču i profesija roditelja, drugovi u igri pa i sam položaj mesta. Velike razlike u igrama i igračkama . . . O retko kojoj psihološkoj pojavi je pisano onoliko koliko o igri. Postoji dosta teorija dečje igre koji uzimaju u obzir samo jedan element igre, naglašavaju ga i postaju jednostrane teorije. Razvojem društva i promenom društvenih odnosa i načina života igra je ostala sastavni deo života deteta, menjao se samo njen sadržaj i oblici. . . . Veliki deo sadržaja iz programa može se ostvariti u dvorištu predškolske ustanove, uz maksimalno korišćenje sunca i čistog vazduha.Time se znatno pospešuje razvoj organa za disanje, varenje i krvotok.Režimom dana je određeno koliko dete svakodnevno treba da provodi vremena na otvorenom prostoru.Na taj način se obezbeđuje stvaralačka i spontana igra, zbližavanje dece, sticanje iskustva o . . . |
|